1
Da se napredak Srbije na putu ka Evropskoj uniji ne meri samo “priznanjem Kosova” i uvođenjem sankcija Rusiji, potvrđuje i nova Rezolucija Evropskog parlamenta. Fokus EU, što se naše države tiče, vraćen je ponovo na stanje demokratije i vladavine prava. Vlastima u Srbiji poslata je jasna poruka da bez pomaka u ovim oblastima neće biti napretka u procesu pridruživanja, dakle nema otvaranja novih poglavlja.
U Rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP David Mekalister, pre svega se navodi da se Srbija kao zemlja koja teži evropskoj integraciji „mora pridržavati zajedničkih vrednosti i prava EU”.
Naglašava se da je potrebno da zemlje kandidati sa Zapadnog Balkana u potpunosti usklade svoje politike sa spoljnom poltikom EU, a posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.
U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, pozivaju Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.
Tokom rasprave o rezoluciji istaknuto je, međutim, i da EU mora da pojača verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama. A te zasluge su poštovanje demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23. i 24.
S tim u vezi, izražava se zabrinutost i zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija. Navodi se upravo to da je “namerno nastojao da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji“.
A fokus s toga ni u jednom trenutku, očigledno, nije trebalo da bude sklonjen.
To u razgovoru za Nova.rs potvrđuje i predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.
“Fokus sa demokratije i vladavine prava nije izgubljen, čak se u Rezoluciji EP vrlo eksplicitno kaže da će se dalje otvarati poglavlja samo ako se pojača posvećenost reformama u oblasti vladavine prava i ako se demonstrira praćenje spoljne i bezbednosne politike EU. Podseća se da Srbija kao zemlja koja teži članstvu u EU mora da se posveti primeni zajedničkih vrednosti Evropske unije. To je osnovni preduslov za dalji proces pridruživanja”, kaže Minić.
U svakom slučaju, smatra da je nova Rezolucija EP na neki način promenila redosled prioriteta.
“Spoljna politika i geopolitička pitanja su prioritet u celoj Evropskoj uniji, ali to ne znači da je vladavina prava stavljena na stranu. Insistira se i na slobodi medija, govora, političkog pluralizma. Nema ni govora da se od toga odustalo”, kaže Minić, a to potvrđuju upravo kritike na račun komesara za proširenje Olivera Varheljija.
Govoreći o njemu, Minić kaže da je on već izvesno vreme tema u EU.
„Ovo nije prvi put da se proziva i da se traži ispitivanje njegovog angažana i da li je ispunio svoje obaveze iz ugovora EU, time što je praktično izbegavao i zanemarivao centralnu ulogu demokratskih reformi i vladavine prava u zemljama koje pristupaju EU, ne samo u Srbiji. Komisija mora da sprovede jednu nezavisnu istragu i utvrdi u kojoj je meri to štetilo procesu pristupanja”.
Nije novost da su u Srbiji demokratija i vladavina prava u ozbiljnom problemu i samim tim najveća prepreka na putu ka EU. Našoj zemlji se to godinama spočitava, ali se potpuni zastoj u procesu evrointegracija od početka rata u Ukrajini “pravda” odbijanjem naše države da uvede sankcije Rusiji, a tu je i zahtev za priznanjem Kosova.
To, međutim, nisu početak i kraj ove priče. Postoji mnogo stvari između velikog slova i tačke u rečenici, o čemu je u intervjuu za Nova.rs govorio i specijalni izaslanik nemačke vlade za Zapadni Balkan Manuel Saracin.
“Očekujemo od Srbije da učini više po pitanju određenih tema, i tu ne govorim samo o Kosovu i usklađivanju sa spoljnom politikom EU, već i o domaćim pitanjima kao što su stanje demokratije i vladavine prava. To su veoma važne teme koje se odnose na razvoj političke kulture. To, naravno, nije zadatak samo predsednika Vučića, već cele političke scene, ali u čemu, pre svega, vidim njegovu odgovornost. Način na koji se razgovara u Srbiji udaljava je od EU i mislim da je neophodno razmisliti kako to promeniti. To nije samo njegov zadatak, jer uvek postoje dve strane, ali smatram da je ovo važan deo njegovog posla i voleli bismo da radimo zajedno na tome”, rekao je Saracin i dodao da Srbija ne može da bude deo EU bez slobodnih medija i demokratije.
“S jedne strane, veoma je teško iz inostranstva govoriti o tim temama, ali moram da kažem da imam osećaj da postoje problemi u delu koji se odnosi na slobodu izražavanja mišljenja koje je drugačije od većinskog, da postoje problemi sa pluralizmom mišljenja na političkoj sceni i da postoje posebni problemi u oblasti slobode medija. Ne samo u Srbiji, već i u regionu. Što se tiče Srbije, voleo bih da Vlada bude više angažovana na tome da stvori atmosferu gde će kritičko novinarstvo i kritički aktivizam biti nešto što se podrazumeva u javnom diskursu, a ne nešto što će lako ugroziti pojedince. To je moj osećaj i to govorim kao prijatelj Srbije. A kad govorimo o budućnosti Srbije kao članice EU, moram da naglasim da se naši kriterijumi ne odnose samo na ekonomiju, spoljnu politiku ili Kosovo. Važna je i politička kultura, vladavina prava i demokratija u Srbiji i stoga očekujemo da Skupština i Vlada naprave pozitivne korake u tom pravcu”, zaključio je Saracin.
BONUS VIDEO: Da li je predlog Kosovo u UN, a Srbija u EU prihvatljiv građanima
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
