Sankcije EU su samo početak: Brisel bi uskoro mogao da nas ozbiljno udari po džepu zbog Rusije

Od 1. decembra Srbija više neće moći da uvozi naftu iz Rusije, predviđeno je novim paketom sankcija koje su države Evropske unije uvele Ruskoj Federaciji. Predstavnici vlasti očekivali su da će naša država biti izuzeta, te da da će kao treća zemlja moći i dalje da uvozi rusku naftu, međutim to se nije dogodilo, a kao osnovni razlog zbog čega je zvanični Beograd na ovaj način kažnjen navodi se to što još uvek nije uskladio svoju spoljnu politiku sa EU.

Države Evropske unije glasale su za osmi paket sankcija Rusiji koje podrazumevaju ograničavanje cena ruske nafte koje izvoze treće zemlje. Nakon usvajanja ove odluke, Srbija neće moći da uvozi naftu iz Rusije preko Janafa, čime su se sankcije uvedene Moskvi praktično prenele i na našu državu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić optužili su Hrvatsku kao direktno odgovornu za to što se naša zemlja našla pod udarom sankcija, dok su iz te države poručili da nije moguće “sedeti na dve stolice” i nepoštovati nijednu sankciju Rusiji u datim okolnostima.

Da su prisni odnosi sa Moskvom i neuvođenje sankcija uticali na ovakvu odluku Brisela potvrdila je u izjavi za Nova.rs i evropslanica Viola fon Kramon.
„Srbija je bila izuzeta u prethodnim rundama sankcija i imala je privilegovan položaj, odnosno položaj koje uživaju i druge zemlje srednje Evrope – Češka, Slovačka i Mađarska“, navela je ona.

Prema njenim rečima, neusklađivanje sa sankcijama EU i dalje produbljivanje veza sa Rusijom uticalo je na poslednju odluku Evropske unije.
„Potpisivanje „plana konsultacija” između Lavrova i Selakovića u Njujorku, navelo je mnoge države članice EU na zaključak da takvog izuzeća ne bi treblao da bude. Možemo to da tolerišemo i razumemo u određenoj meri, s obzirom na veliku energetsku zavisnost, ali saglasnost sa ruskom stranom u budućim akcijama, usred besnog rata i brutalne agresije na Ukrajinu, doživljava se kao otvorena i nepotrebna provokacija Beograda“, kazala je Fon Kramon.

Diplomata Jovan Jovanović kaže za naš portal da je ovakav korak EU bi najavljen pre nekoliko meseci.

„Srbija je već u proteklom periodu znatno smanjila udeo ruske nafte u uvozu, tako da, osim nešto povećanih troškova uvoza, energetska bezbednost zemlje, makar što se tiče ovog energenta, ne bi trebalo da bude ugrožena. Stoga, na ovu odluku EU može se gledati, pre svega, kao na neku vrstu upozorenja pred isključenje Aleksandru Vučiću i režimu u Beogradu da EU više nema nameru da toleriše sedenje na dve stolice. Jedan od najznačajnih elemenata procesa evrointegracija je usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, a Srbija uporno odugovlači i izbegava da to učini po trenutno najvažnijem spoljnopolitičkom i strateškom pitanju za Brisel i evropske prestonice. U nameri da prikrije krah svoje spoljne politike, Aleksandar Vučić pokušava da svali krivicu za donošenje ovakve odluke na Hrvatsku, bez obzira na to što će i sama Hrvatska pretrpeti štetu zbog očekivanog smanjenja zarade od transporta nafte preko JANAF-a“, ističe Jovanović.

Problemi sa pregovorima već počeli

Embargo na uvoz ruske nafte nije jedina posledica odbijanja Srbije da se uskladi sa spoljnom politikom EU. Još tokom juna saopšteno je da naša država neće dobiti zeleno svetlo za otvaranje klastera u pregovorima sa Evropskom unijom zbog toga što odbija da uvede sankcije Putinovom režimu. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović potvrdila je tada da je sve bilo spremno za otvaranje klastera 3, ali da do toga neće doći zbog neuskladivanja sa režimom restriktivnih mera EU.

Da bez uvođenja sankcija Rusiji, Srbija neće moći da napreduje ka EU poruka je koja je stizala u više navrata iz Brisela. Tako je u amandmanima rezolucije Evropskog parlamenta, koju je letos usvojio Spoljnopolitički odbor EP, nedvosmisleno naglašeno da se od Srbije traži da uvede sankcije Rusiji i na taj način se jasno odredi da li je na evropskom putu. To je tada naznačeno kao preduslov za bilo kakav napredak Srbije ka EU.
Zaključak EP je da bi napredak u pregovaračkom preocesu trebalo vezati za uvođenje sankcija Rusiji i da nije moguć nikakav napredak Srbije ka EU bez ispunjavanja ovog uslova.

Jovanović smatra da odugovlačenje sa uvođenjem sankcija Srbija pokazuje da nepouzdan partner i da je  proklamovani strateški cilj članstva u EU – neiskren.

„Time se izgubio ionako već znatno istanjeni kredibilitet Aleksandra Vučića i zemlje koju vodi, te će se svaki sledeći korak vlasti u Beogradu posmatrati sa dodatnom pažnjom, pod lupom, uz veliku dozu nepoverenja kada je reč o stvarnim motivima i namerama režima“, smatra naš sagovornik.

Srbija sve teže do pristupnih fondova, a možda izgubimo i saveznike

Ukoliko Srbija ne uvede sankcije Rusiji izvesno je da će našoj zemlji biti otežan pristup fondovima EU iz kojih je naša zemlja u proteklih sedam godina dobila 1,5 milijardi evra.

U maju mesecu nemački parlament Bundestag usvojio je zaključak pod nazivom “Odbrana mira i slobode u Evropi – sveobuhvatna podrška Ukrajini”, u kom se indirektno poručuje Srbiji da mora da bira – sankcije Rusiji ili gubitak finanijske podrške.

U pomenutom dokumentu, koji je usvojen tokom proleća,Bundestag je pozvao Vladu Nemačke da unutar institucija EU predloži da se preispita pomoć iz pretpristupnih fondova za kandidate za članstvo u tu zajednicu koje izbegavaju da uvedu sankcije Rusiji. Imajući u vidu da je Srbija jedina zemlja kandidat koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom, jasno je da se ova odreba odnosi na našu zemlju i da je zvanični Berlin spreman da preduzme određene korake kako bi – ili sankcionisao Beograd zbog odbijanja da uvede sankcije ili naterao da to učini.

Govoreći o eventualnim posledicama s kojim bi se suočila naša zemlja, ukoliko istraje u tome da ne uvede sankcije Rusiji, bivša ambasadorka i predstavnica Srbije u OEBS-u, Branka Latinović je rekla da nije isključena mogućnost i da se vrati šengenski vizni sistem za građane naše države. “Takva mogućnost – da se obustave sredstva iz pretpristupnih fondova, kao i suspenduju dalji pregovori, ali i šengenski vizni sistem je potencijalno sasvim realna i moguća. I ne treba da iznenadi, jer Srbija ima definisan sistem odnosa sa EU na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a i u poodmakloj je fazi samih pregovora za članstvo. Sve to sa sobom nosi i odgovarajuće obaveze, kao i pravila ponašanja”, podsetila je Latinović.

Imajući u vidu stepen izolacije Ruske Federacije i uzdržanost Kine, realnu podršku u ovom trenutku, kad je reč o pregovorima s Prištinom, Srbija može da dobije od država članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova – Španije, Slovačke, Kipra, Grčke i Rumunije. Međutim, kako naša država nije uskladila svoju spoljnu politiku sa Briselom, pomenute zemlje sve teže pronalaze argumente za podršku Beogradu, navode diplomatski izvori našeg portala.

Mogu uslediti i problemi sa nabavkom struje

S obzirom na to da je zbog prošlogodišnjih hvarija u EPS-u Srbija primorana da uvozi struju i to uglavnom od država članica EU. Zbog neusklađivanja spoljne politike, naša država bi u narednom periodu, prema rečima izvora Nova.rs, mogla da se suoči sa problemima pri nabavci.

“Države EU će najpre međusobno da se pomažu i to će biti prioritet tokom energetske krize. Tek onda na red dolaze države kandidati za članstvo. Ako uzmemo u obzir trenutne okolnosti, nabavka struje može da bude problem zbog neusklađenosti spoljne politike”, zaključuje izvor Nova.rs.

Biće ugrožene investicije

Već duže u javnosti provejava informacija da bi investicije, koje su prethodnih godina dolazile u najvećoj meri iz Evrope, mogle biti ugrožene ukoliko Srbija nastavi da odbija da se pridruži sankcijama Rusiji.

Kako je ranije pisao naš portal, Evropska unija više će voditi računa o tome gde ulažu kompanije iz te zajednice i opredeljivaće se za partnere koji su suštinski i formalno na putu ka članstvo u EU – što Srbija mora da dokaže.

O tome je ranije govorio i sam predsednik Srbije, koji je naveo da je na delu svetski politički sukob i da Srbija suočava sa neverovatnim pritiscima.

“To se svodi na veoma sofisticirane metode pretnji i ucena ekonomskim napretkom ili nazadovanjem zemlje. U tim uslovima, ja samo molim ljude da razumeju i da vide koliko se država bori da sačuvamo sve što možemo od životnog standarda”, rekao je on.

Jovan Jovanović ističe da, ukoliko Srbija konačno ne zauzme jasnu poziciju i ne počne da se priključuje sankcijama EU prema Rusiji, Brisel ima na raspolaganju mnoge dodatne mere koji bi nanele građanima Srbije neuporedivo veću štetu nego sama zabrana uvoza ruske nafte preko teritorije EU.

„Jedna od mera, koja bi se nadovezala na zabranu uvoza nafte preko JANAF-a, bila bi zabrana uvoza bilo koje nafte u Srbiju preko NIS-a zbog većinskog ruskog vlasništva. Iz tog razloga, da bi se predupredio ovaj problem, Vlada Srbije je počela razgovore sa Gasrpomnjeftom o promeni vlasničke strukture kompanije. Sledeći mogući koraci su prekidanje pristupnih pregovora, što bi verovatno dovelo i do ukidanje IPA fondova, odnosno značajne pretpristupne pomoći. Ove mere bi posredno izazvale i druge značajne negativne posledice, kao što je, na primer, smanjenje kreditnog rejtinga Srbije, čime bi dalje zaduživanje države, koje se čini neizbežno, postalo još skuplje, a naše budućnost još neizvesnija“, upozorava naš sagovornik.

BONUS VIDEO: Nastavlja se sukob Plenovića i Vučića