Danas se navršava tačno dve godine od čuvenog govora koji je predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao 2018. godine u Kosovskoj Mitrovici, a koji je u skladu sa grandioznim najavama nazvan njegovim Gazimestanom. Kakva najava - takva i obećanja, a dve godine kasnije, jasno je da su bila potpuno prazna.
Aleksandar Vučić je govor pisao sam, nedeljama pre toga ova poseta Kosovu najavljivana je kao prelomni momenat srpske politike, u Vučićevom političkom okruženju poredili su je sa čuvenim mitingom Slobodana Miloševića i govorom na Gazimestanu 1989. godine. Taj se trenutak u svim političkim i istorijskim analizama ocenjuje kao kulminacija Miloševićeve moći, a očigledno je bilo da je Vučić pokušao da se makar primakne ovoj modernoj legendi.
Od njegovog govora očekivalo se mnogo, između ostalog i da otkrije strategiju za Kosovo i Metohiju. Po običaju dobili smo malo. Pored mitoloških priča o nebeskom narodu, analize ratova i neprijatelja, Vučiću se omaklo i ponešto konkretno. Srbima koji su se tog dana okupili dao je nekoliko obećanja, od kojih analiziramo tri najvažnija.
O sporazumu prvo na Kosovu
Pre svega obećao je ni o kakvom rešenju za KiM neće razmišljati dok ga ne predstavi prvo Srbima na Kosovu.
„Nikakvo rešenje nije na vidiku u Briselu, ne postoji nikakvo rešenje za „kosovski čvor“, ali čim ga bude bilo i kada bilo šta budem imao da kažem o njemu, to ću saopštiti najpre na Kosovu i Metohiji, a ne u Briselu i Beogradu“, obećao je svečano Vučić.
Analizirajući ove reči politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže da mu od muke prosto dođe da se smeje.
„Evo ako je za utehu Srbi sa Kosova ne znaju ništa o sporazumu, ali ne znamo ni mi u Srbiji. O tome nisu obavešteni ni njegovi najbliži saradnici, niti članovi stranke. Ako je za utehu, a nije“, kaže Milivojević.
Više ulaganja u bolnice, crkve, Trepču, Gazivode…
Vučić je tog 9. septembra 2018. obećao i nova i veća ulaganja u bolnice, škole, vrtiće, u Trepču, Gazivode…
„Država Srbija na Kosovo je došla sa sveobuhvatnim investicionim planom za 10 srpskih opstina na KiM, da unapredi ekonomiju i životni standard našeg naroda. Srbija je spremna da onima koji žive na KiM pomognemo više nego ikada. Srbija, ne za plate, već samo za kosovski dodatak, za zaposlene u javnom sektoru na KiM, zdravstvu, obrazovanju, socijalnim ustanovama, izdvaja godišnje čak 71 milion evra. Spremni smo i to da uvećamo, ulaganja u bolnice, vrtiće, škole, ali i da najznačajnije podstičemo ulaganja u privredu. U Trepču, Lola fot, Gazivode, ali, pre svega, spremni smo da subvencionišemo dolazak kompanija iz centralne Srbije spremnih da ulože u posao i južno i severno od Ibra“, obećao je Vučić.
Milivojević, sa druge strane, kaže da je ovo više nego neukusno za komentarisati.
„Neukusno i ispod svakog nivoa. Verujem da se jeste nešto ulagao, ali ko zna šta i gde. Neki novac tamo ide, a da li se koristi na pravi način to je druga stvar. Ide tamo gde on kaže. Vučić je zapravo tih nekoliko desetina hiljada Srba na KiM pretvorio u potrošnu robu svoje stranke, koji služe za ubiranje poena pred izbore. Generalno uzevši on daje obećanja za koja unapred zna da su laž. Pa i Milošević je na Kosovu polju rekao „niko ne sme da vas bije“, pa su posle bili i naši. Tako je i sa ovim Vučićevim obećanjima.
Sa Tačijem razgovori, ali o poljupcima
Na posletku, predsednik Srbije je u svom dugačkom govoru rekao i da hoće i mora da razgovara sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, kako bi se odnosi što pre doveli u red i kako bi se barem krenulo putem nekog sporazuma Beograda i Prištine.
„Da, da, Albanac je. I ne voli me, ne volim ni ja njega, ali ako je Stefan Nemanja, osnivač države srpske, mogao pred Manojla Komnina sa omčom oko vrata, goloruk, zbog Srbije, pa mogu valjda i ja, bez omče, zbog iste te Srbije i pred Tačija, i pred svakog drugog na ovom svetu. I pred Mogerini i Merkel i Makrona i Putina. I kao što vidite, i smem i mogu. Mogu, valjda, za ovu zemlju, svima bar da kažem da nas neće ponižavati i da je kompromis kada svi dobiju, makar po malo i niiko ne dobije sve“, naveo je Vučić.
Ali, eto, nije. U toku protekle dve godine, osim formalnih diplomatskih sastanaka, nije bilo susreta Vučića i Tačija, gde bi oči u oči i jedan na jedan pokušali da spuste koplja i dođu rešenja. Bar ih nije bilo javno.
Umesto najavljenih ozbiljnih razgovora, kad se pomenu Vučić i Tači, uglavnom se setimo one pošalice srpskog predsednika o tome s kim voli da se ljubi Federika Mogerini.
„Hašime, Federika najviše voli sa tobom da se ljubi. A gledaj ga što se pravi da ne razume srpski, priča srpski bre, ko… Jesi video Mile što se pravi“, rekao je Vučić Miloradu Dodiku na večeri lidera Zapadnog Balkana sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini u oktobru prošle godine.
Toliko o ozbiljnim razgovorima i obećanjima.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare