Predsednik Srbije Aleksandar Vučić na vlast je došao na talasu obećanja “nulte tolerancije prema korupciji”. Najavio je rešavanje 24 sporne privatizacije i da neće biti zaštićenih, zatim je usledilo hapšenje vlasnika Delte Miroslava Miškovića i to bi otprilike bilo to. Kad se 10 godina kasnije podvuče crta, Srbija Miškoviću treba da plati odštetu od 30 miliona evra, a samo se može nagađati kolika je šteta od afera Krušik, kupovine stana ministra Aleksandra Vulina ili ona 24 koja je ministar Siniša Mali pazario u Bugarskoj, od projekata Beograd na vodi, Er Srbija, Fijat, Železara, RTB Bor, Galenika ili od prodaje državnog poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini….
Posle Sjedinjenih Američkih Država i Velika Britanija donela je odluku da uvede sankcije Milanu Radoičiću i Zvonku Veselinoviću, kontroverznim biznismenima koji su bliski sa predsednikom Srbije i njegovom Srpskom naprednom strankom. Sankcije su uvedene i Slobodanu Tešiću, trgovcu oružjem koji se od ranije nalazi na crnoj listi SAD, a koji je takođe u bliskim vezama sa vladajućom partijom i za kog se navodi da finansira tu partiju.
U obrazloženju odluke, na sajtu Vlade Velike Britanije ističe se da je Slobodan Tešić optužen za podmićivanje državnog tužioca iz druge zemlje.
Za Milana Radoičića, Britanci navode da je profitirao od zloupotrebe državnih ugovora i da je iskoristio uticaj da građevinskim kompanijama u njegovom vlasništvu dodeljuje unosne ugovore.
Za Zvonka Veselinovića ističe se da koristi javne ugovore za prisvajanje državnih sredstava.
Sva trojica imaju jednu zajedničku karakteristiku – njihov uspon i rast njihovih prihoda povezan je sa usponom Aleksandra Vučića, koji je, s druge strane, građane uveravao da će upravo on biti taj koji će odseći glavu „hidri korupcije“.
Ta hidra ne samo da je u narednih deset godina dobila još nekoliko glava, već se praktično srodila i srasla sa državnim aparatom, pa tako danas svedočimo tome da predsednik, ministri i narodni poslanici otvoreno štite ljude koji su osuđivani za kriminal i korupciju i koje međunarodne institucije i druge države tritraju kao opasnost po globalnu bezbednost.
U Vučićevoj Srbiji, s druge strane, takvi ljudi su predstavljeni kao heroji i „bedem odbrane srpstva“.
Meteorski uspon lažnog borca protiv korupcije
Od kad je došao na vlast i postao prvi potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić je radio na tome da svu moć u zemlji koncentriše u svojim rukama. Danas, kad je prošlo više od deset godina od promene vlasti, Srbija je postala država u kojoj jedan čovek odlučuje o svakom segmentu života, preuzima ulogu institucija, presuđuje “krivcima” i oslobađa “nevine”.
Te 2012. godine, uoči formiranja Vlade Ivice Dačića, Vučić je rekao:
“Kada je o korupciji reč, neće biti zaštićenih, ili neće biti Vlade Srbije. Ovo je važna poruka koju moraju da razumeju i naši članovi, ali i naši koalicioni partneri. Ne budite iznenađeni kad neko za mesec-dva od naših ljudi bude procesuiran. Na našim primerima ćemo da pokažemo da se sa državom nećemo igrati i da smo svi jednaki, a ne da neki imaju političku zaštitu zato što pripadaju našoj ili bilo kojoj vladajućoj stranci“.
To je bilo u julu 2012, u decembru je uhapšen Miroslav Mišković. Njegovom hapšenju prethodila je medijska priprema i navodi da „Vučić skuplja snagu“ i testira „snagu države“ pred odlučujuću bitku sa korupcijom. Hapšenje Miškovića donelo mu je ogromnu popularnost, na osnovu koje je najpre tražio rekonstrukciju Vlade Srbije u kojoj je bio prvi potpredsednik, a pola godine kasnije raspisani su vanredni izbori na kojima je SNS ubedljivo odneo pobedu.
“Srbiju nije, niti će moći niko da pobedi, pa neće ni Miroslav Mišković“, rekao je Vučić 12. decembra 2012. godine.
Miškoviću se, podsetimo, sudilo za utaju poreza preko firme “Mera Investment Fund Limited”, koja se vodila na Marka Miškovića. Vlasniku „Delte“ se na teret stavljalo da je podsticao svog sina Marka da preko ove kompanije obavlja protivzakonite radnje.
U svakom slučaju, ovo je prvi veliki “rezultat” Vučićeve borbe protiv korupcije.
Rast imperije dvojca s Kosova na koji je ostao slep naš „borac protiv korupcije“
Ako se Kosovo brani profitom u centralnoj Srbiji, onda je kontroverzni dvojac Milan Radoičić i Zvonko Veselinović i više nego uspešan. Njih dvojica u svom vlasništvu imaju najmanje četiri firme koje su zahvaljujući unosnim poslovima sa državom po profitu prevazišle i Miroslava Miškovića. I Veselinović i Radoičić su ranije hapšeni, sumnjičeni za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, a pre britnaskih, našli su se na udaru i sankcija SAD.
Skupština Srbije u službi odbrane Radoičića i Veselinovića
U Skupštini Srbije redovno se vodi rasprava o njihovom učešću i vezama sa vlastima. Dok opozicija, s jedne strane, upozorava da je reč o ljudima koji u uređenim državama ne samo da ne bi dobijali državne poslove, već bi konstatno bili pod lupom zakona, vlast insistira na tome da je reč o „časnim borcima za srpstvo“.
Nakon što je u Skupštine Srbije poslanik Narodne stranke Borislav Novaković govorio o vezama ministra odbrane Miloša Vučevića i brata predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa kontroverznim biznismenom Zvonkom Veselinovićem, usledio je zanimljiv odgovor bivšeg gradonačelnika Novog Sada. „Ne znam čemu potreba da deset puna spomenete Zvonka Veselinovića? Mislite da ste time pokazali da se ne bojite nikoga“, rekao je Vučević i tako praktično poručio da se Zvonka Veselinovića treba plašiti.
Novaković je za pomenutu dvojicu ranije govorio da su vođe najveće organizovane kriminalne grupe u Srbiji, pozivajući se na i na optužnicu za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, ali i na međunarodne institucije.
Njih su, prethodnog meseca, takođe u Skupštini, žustro branili poslanici iz redova SNS, a naročito ministar Aleksandar Martinović, navodeći da poslanik (Novaković) kriminalizuje dva čoveka koji žive na Kosovu i Metohiji, kao što to rade svi neprijatelji Srbije koji žele da odvoje Kosovo. Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe naprednjaka, je naveo da njih dvojica nisu pravosnažno osuđeni.
Veselinović i Radoičić su već dugo poslovni partneri. U njihovom vlasništvu su firme Novi Pazar put, Inkop iz Ćuprije, Betonjerka Aleksinac, Doli Bel…
Najuspešnija je verovatno Novi Pazar put, koja je, kako je pisao NIN, 2019. imala neto dobit 20,9 miliona dinara, a prošle godine skoro 1,2 milijarde dinara. Njihova „krovna“ firma, Inkop iz Ćuprije, preko koje su i zakoračili u svet legalnog biznisa, prošle godine obezbedila je Radoičiću i Veselinovićima – Zvonku i njegovom bratu Žarku profit od skoro 1,8 milijardi dinara ili 15 miliona evra.
NIN je objavio da uprkos mišljenju da je najbogatiji biznismen u Srbiji, kompanije Miroslava Miškovića po ostvarenom profitu ozbiljno zaostaju sa Radoičićem i braćom Veselinović.
Kako je Nova.rs ranije pisala, recimo, firma “Novi Pazar put”, koju su u januaru 2020. godine kupili Veselinović i Radoičić, u proseku su dobijali bar jedan posao mesečno na tenderima. Pored toga, u gotovo svim slučajevima bila je jedini ponuđač. Inkop je sa druge strane neretko dobijao posao kao podizvođač na najvećim građevinskim projektima, između ostalog i na Beogradu na vodi.
Ubistvo Olivera Ivanovića i crna lista SAD
I Veselinović i Radoičić pominjani su kao osumnjičeni u optužnici za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, koju je podnelo Specijalno tužilaštvo u Prištini. Kako je navedeno u tom dokumentu, do ubistva Ivanovića došlo je delovanjem organizovane kriminalne grupe, na čijem čelu su, kako se sumnja, Radoičić i Veselinović.
Međutim, nijedan od njih zbog ovog slučaja do danas nisu saslušani, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio je javnost da je Radoičić prošao poligraf.
U decembru prošle godine SAD ih je stavila na svoju crnu listu, a u obrazloženju je navedeno da je organizovana kriminalna grupa Veselinovića optužena za navodnu umešanost u ubistvo Ivanovića.
„Veselinović, Milan Radoičić, Željko Bojić i Marko Rosić, svi su navedeni u optužnici za ubistvo, a svaki je imao svoju ulogu u atentatu, odnosno zločinačkom poduhvatu“, stoji, između ostalog u obrazloženju.
Takođe, navedeno je da je Veselinović jedan od najozloglašenijih korumpiranih ličnosti na Kosovu i da je angažovan u šemi velikih razmera za podmićivanje sa kosovskim i srpskim bezbednosnim zvaničnicima, koji su omogućili trgovinu narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije.
U dokumentu američke administracije je navedeno da su Veselinović i njegov brat Žarko imali dogovore sa političarima da pomognu njihovoj stranci da pobedi na izborima (Srpska lista prim. aut.), i obezbede velike sume novca kandidatima. Zauzvrat, ovi političari bi braći dali kontrolu nad određenim oblastima za njihovo poslovanje kako bi mogli da obavljaju svoje nezakonite poslovne aktivnosti, bez mešanja srpskih vlasti. Političari bi takođe nagradili braću Veselinović omogućivši im najbolje infrastrukturne ugovore.
Hapšenja
Veselinović je postao poznat široj javnosti 2011. godine kao organizator barikada na Jarinju i Brnjaku na administrativnoj granici sa Kosovom. Međutim, on je ranije u više navrata hapšen.
Kako je objavio Istinomer, to se prvi put desilo u 2003. godine, kada je na putu Raška – Kraljevo, u automobilu golf 4, uhapšen zajedno sa još troje ljudi. U vozilu je pronađeno tri kilograma i 190 grama heroina, a vrednost droge je dosezala 150.000 evra.
U avgustu 2004. Zvonko Veselinović je zajedno sa Dražimirom Stojkovićem pritvoren pod optužbom da je učestvovao u ubistvu Slaviše Maksimovića, a pred kraj 2005. zbog navodne krađe automobila.
Sa druge strane, Radoičiću je suđeno zbog otmice makedonskog biznismena, koji ga je prepoznao i na sudu to potvrdio. Međutim, na kraju suđenja promenio je iskaz i Radoičić je oslobođen.
Protiv njega i Veselinovića vođen je postupak za nedozvoljeno prisvajanje 32 kamiona Hipo lizinga, kao i nedozvoljeno kopanje šljunka, ali su obojica tokom mandata SNS oslobođeni po svim optužbama protiv njih.
Slobodan Tešić – trgovac oružja blizak sa SNS
Još jedan Srbin koji se našao pod udarom sankcija iz Velike Britanije je Slobodan Tešić. Podsetimo, on je bio na crnoj listi Ujedinjenih nacija gotovo čitavu deceniju, a na nju je stavljen 2003, zbog kršenja sankcija UN protiv izvoza oružja u Liberiju. Sankcije su ukinute 2012, ali ga pet godina kasnije na crnu listu stavlja američko Ministarstvo finansija, označivši ga kao „jednog od najvećih trgovaca oružjem i municijom na Balkanu“.
Kako je navedeno u obrazloženju Tešić je direktno ili indirektno davao mito i finansijsku pomoć kako bi obezbedio ugovore o naoružanju sa raznim zemljama. On je, prema navodima američkog Ministarstva finansija, vodio potencijalne klijente na odmor visoke vrednosti, plaćao školovanje njihove dece u zapadnim školama ili univerzitetima i koristio je veliko mito da bi obezbedio ugovore.
Američke vlasti pre tri godine objavile su da su četiri kompanije (u tom trenutku) u vlasništvu Tešića ili pod njegovom kontrolom: Preduzeće za trgovinu na veliko i malo Partizan Tech D.O.O, Technoglobal Systems D.O.O. Beograd, Charso Limited i Grawit Limited.
Na njegovo ime u nekoliko navrata vodila se i firma “Vektura trans”. Vlasništvo je, međutim, u više navrata prebacivano na Milana Subotića, koji je i sada upisan kao njen vlasnik.
Zanimljivo je da je Slobodanu Tešiću, uprkos “problematičnoj” biografiji, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, na čijem je čelu tada bio Ivan Mrkić, dodelilo diplomatski pasoš. To je inače privilegija uglavnom visokih državnih zvaničnika i diplomata.
Tu informaciju za KRIK potvrdio je i sam Ivan Mrkić.
“Dao sam mu diplomatski pasoš zato što je on veoma uspešan u izvozu srpskih proizvoda,“ rekao je Mrkić za KRIK, koji je u MSP zaposlio i Tešićevu ćerku Danijelu.
Kako je kasnije otkrio funkcioner NS Miroslav Aleksić, Danijela Tešić kasnije je prebačena u Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) i to u Upravu za međunarodno-operativnu policijsku saradnju, ili prostoje rečeno, u srpski Interpol.
Takođe, i sam Slobodan Tešić u više navrata označen je kao finansijer SNS. Mediji su pisali i da je svojevremeno finansirao Fondaciju Dragice Nikolić, supruge tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića.
Epilog borbe protiv korupcije i kriminala – rađanje novih klanova i afera
Iz svega navedenog, jasno je da vlast i predsednik Aleksandar Vučić ne samo da nisu stali „nogom za vrat“ korupciji i kirminalu, već je tokom decenije za nama Srbija postala pogodno tle za njeno bujanje.
Paralelno sa rastom moći šefa naprednjaka, ova priča je odlazila zaborav i samo se sporadično pominjala u momentima kad su istraživanja javnog mnjenja ukazivala da je dobro reći nešto na tu temu.
Da je borba protiv korupcije i kriminala daleko ispod agende vlasti i prvog čoveka države, pokazalo se u međuvremenu i na primerima poput rušenja u Savamali, aferama “Krušik” i “Jovajica” i usponu klana Veljka Belivuka.
Ni u jednom od pomenutih slučajeva država, odnosno vladajuća stranka i njen lider, nisu sprečili širenje kriminala i korupcije. Štaviše, otkriveno je da su upravo predstavnici vlasti, direktno ili indirektno, bili učesnici ovih afera.
BONUS VIDEO: Kako izgleda kuća Slobodana Tešića
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare