Rusija - Vučićevo poslednje utočište

Od početka protesta u Srbiji, nižu se kritike na račun Zapada i Evropske unije zbog mlakih saopštenja o haosu u zemlji, međutim neko ko se se pod parolom nemešanja u unutrašnju politiku revnosno oglašava je ambasada Rusije.

Kako se ton u saopštenjima međunarodne javnosti polako zaoštrava, pojačana je i aktivnost ruske ambasade.

U svom poslednjem obraćanju ruska ambasada je saopštila da pažnja koju posvećuje situaciji u Srbiji „nije ostala neprimećena“ i da to, kako navode, znači da njihove procene „tačno, korektno i dobronamerno odražavaju stvarnost“. Moskva tvrdi da nema govora o mešanju u unutrašnje poslove Srbije i da „oni koji pokušavaju da razviju tu tezu očigledno nemaju za šta drugo da se uhvate“.

Ambasada tvrdi da je „bolno posmatrati“ ono što se dešava u Srbiji, ali poručuje da srpski problemi „imaju samo srpsko rešenje“ i da se „uzdanje u strano učešće“ svodi na samoobmanu.

Oni su kritikovali Evropsku uniju, navodeći da su „oni koji danas govore o evropskim vrednostima nedavno bombardovali Srbiju i pokušavaju da joj otmu Kosovo“.

Kao jedini put izlaska iz krize ambasada navodi „dijalog u pravnom okviru, po srpskim pravilima, za Srbiju i njen narod“, što je na liniji onoga što je nedavno predložio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Osim toga, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je nedavno da Zapad želi da na čelo Srbije, umesto predsednika Aleksandra Vučića, postavi slabog političara koji bi bio pod potpunom kontrolom Evropske unije.

“U stvari, postoji želja da se Vučić smeni i da se na njegovo mesto postavi jedan od lidera (uslovno rečeno, pod navodnicima) koji bi bio sličan onim ljudima koji formalno stoje na vlasti u drugim zemljama, ali su potpuno potčinjeni Evropskoj uniji“, rekao je Bocan-Harčenko za rusku agenciju RIA Novosti.

Ove nedelje Aleksandar Vučić telefonom je razgovarao i sa minstrom spoljnih poslova Sergejm Lavrovim o Republici Srpskoj, Kosovu i drugim pitanjima, objavljeno je na Instagramu.

„U dugom i srdačnom razgovoru sa ministrom spoljih poslova Ruske Federacije Sergejom Lavrovim razmotrili smo bilateralne odnose, dogovorili dalje unapredjenje ekonomske saradnje, učešće u zajedničkim projektima, i istovremeno analizirali političke odnose, sa željom za daljim unapređenjem komunikacije i saradnje u različitim forumima, organizacijama i institucijama na međunarodnom nivou", objavio je tada Vučić.

Lavrov je samo nekoliko meseci ranije, komentarišući situaciju u Srbiji, izjvaio da se nada se zapadne zemlje "neće upuštati u svoje obojene revolucije".

I dok se predsednik Srbije Aleksandar Vučić domaćoj javnosti očigledno predstavlja kao "ruski čovek"; onoj međunardnoj i dalje priča bajke kako je Srbija strateški opredeljena za Evropsku uniju.

„Dokle god sam na čelu države, Srbija će ostati čvrsto na evropskom putu, posvećena i odlučna da sprovodi neophodne reforme“, rekao je Vučić u intervjuu za "Euronews".

Komentarišući Vučićeve veze sa Rusijom, Vldimir Međak iz Evropskog pokreta kaže za Novu da nije prvi put da Vučić tamo traži političko utočište.

"Kada je 2023. godine uhvaćen u nameštanju glasova i kada je došlo do protesta, odmah su otišli u posetu i po pomoć Bocan-Harčenka. Oni su njima sigurna kuća. Ova vlast nikada nije ni želela u Evropsku uniju", kaže Međak.

Sagovornik Nove dodaje da Vučić već 13 godina priča kako je jedini put Srbije onaj ka Evropskoj uniji, a da to ima značaja koliko i da kaže da "hoćemo da pošaljemo prvog Srbina na Mars".

"Srbija ne želi u Evropsku unij, jer da želi naša politika bi bila skroz drugačija. On i sada traži podršku tamo gde može da je nađe. Pokušao je u Americi, nije je dobio. Proba da je nalazi u Evropskoj uniji, to je naišao na prilično hladan prijem. Ostaju mu Rusija i Kina. Vučić gubi jednu po jednu tačku podrške koju je imao ranije", kaže Međak.

Na pitanje da li je moguće da Evropska unija zauzme oštriji stav prema događajima u Srbiji, Međak kaže:

"Skeptičan sam da to može da se desi. Vučića štiti Evropska narodna partija i Ursula fon Der Lajen kao predsednica Evropske komisije. Dok se ENP ne odredi prema njemu i zauzme jasan stav, nećete dobiti ni jaču reakciju Evropske komisije. Stav država članica je jasan, to pokazuje da Srbija od 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje, Srbiji su pregovori de fakto zamrznuti. Problem je ENP, čiji je SNS pridruženi član. Još uvek ne vidim da će se ta partija njega odreći", zaključuje Međak.