0
Digitalni forenzički centar (DFC) Atlantskog saveza Crne Gore otkrio je mrežu bot naloga povezanih sa Srpskom naprednom strankom i njenim liderom, predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, piše Radio slobodna Evropa.
DFC je u periodu od 14. do 20. maja ove godine utvrdila 2.025 objava od 637 bot profila, navodi RSE dodajući da su objave sadržale ključnu reč Crna Gora i korisničko ime (username) predsednika Srbije na Tviteru @avucic.
Poruke koje su se tu mogle pronaći bile su ovog tipa: Srpski narod u Crnoj Gori trpi progon i tiraniju, a glavni krivac za to je predsednik (Milo) Đukanović; crkve u Crnoj Gori su srpske i tako će ostati, a Srbija mora zaštiti Srbe u Crnoj Gori.
Milan Jovanović iz DFC-a rekao je za RSE da su objave plasirane koordinisano, a da su intenzivirane 14. maja nakon poslednjih tenzija u Crnoj Gori, izazvanih privođenjem episkopa Joanikija i osam sveštenika Srpske pravoslavne crkve (SPC). Privedni su zbog učešća u litijama koje su bile zabranjene merama zaštite od koronavirusa.
Protestne litije SPC organizuje tražeći povlačenje Zakona o slobodi veroispovesti koji je usvojen u Skupštini Crne Gore 27. decembra 2019. godine, a propisuje da verske zajednice moraju da dokažu vlasništvo nad crkvenom imovinom u Crnoj Gori koja je sagrađena do 1918. godine. U suprotnom ta imovina će se smatrati državnom. Zvanični Beograd podržava SPC u ovim naporima.
RSE kažu da su pre tri dana uputili Upravi policije pitanje da li prate ove pojave, ali odgovor nisu dobili. U Ministarstvu javne uprave Vlade Crne Gore, kako piše RSE, rečeno im je da ta oblast nije njihova nadležnost.
Upitan kako su prepoznali botove, Jovanović iz DFC-a kaže da je od ukupnog broja tvitova njih 1.620 bilo retvitovano (deljeno na svom profilu) što je glavna karakteristika takvih naloga i mreža.
„To nedvosmisleno govori da je cilj bio povećanje dometa postojećeg sadržaja, a ne kreiranje novog ili originalnog“, precizira Jovanović.
Pojasnio je da je vizuelnom analizom utvrđena povezanost svih naloga u mreži koja je pokazala da osim zajedničkih tema postoji i veza sa profilom SNS-a, što znači da svi nalozi prate nalog Vučića i imaju interakciju, bilo da se radi o lajkovima ili retvitovima.
Botovi najprisutniji na Tviteru
Dekan Fakulteta za informacione tehnologije Univerziteta Mediteran Adis Balota pojašnjava za RSE da su na političkoj sceni botovi uglavnom stranački kadrovi koji za male nadoknade pišu komentare na internetu. Ukazuje da su botovi najprisutniji na Tviteru, ali da ih može biti i na drugim mrežama, poput Fejsbuka i Instagrama, koje korisnicima omogućavaju da otvore više naloga.
Imajući u vidu da su botovi, koje je DFC otkrio, iz Srbije, direktor fondacije Share, Andrej Petrovski, navodi za RSE da u toj državi ne postoji regulativa koja sankcioniše bot aktivnosti.
„To je konkretno neka vrsta propagade koja je u suštini bazirana na lažima, ali laganje nije krivično delo“, poručuje Petrovski, dodajući da je tu odgovornost na samoj društvenoj mreži.
„Imamo primere gde je Tviter samoinicijativno ukinuo određene profile, ali kada su u pitanju društvo i država ne postoji recept. Kad god država uđe u regulisanje sadržaja imamo ozbiljan potencijal za cenzuru“, smatra Petrovski.
Dekan Balota pojašnjava kako odrediti šta je bot: „Proverimo prethodno napisane statuse i ako deluje da su autentični i da ne ponavljaju statuse drugih korisnika, mala je verovatnoća da je reč o botu. Ali ukoliko određeni korisnički nalog preuzima statuse drugih korisnika i ako vidimo da rade po istom ili sličnom algoritmu verovatno se susrećemo sa botom“.
Da je reč o mrežama botova ukazuju i slični nazivi profila, podudaran datum otvaranja naloga i lokacija sa kojih se deluje. Dodaje da je danas moguće iznajmiti bot mreže tako što se izabere tema i plati kreatoru mreže (nazivaju ih pastirima ili vođama) da za vaš interes širi propagandu.
oto: DFCJovanović iz DFC-a kaže da poslednja otkrivena mreža botova nije usamljen slučaj i podseća da su nedavno razotkrili mrežu botova povezanu sa SNS-om, a koji su promovisali kinesku pomoć toj državi tokom pandemije COVID-19.
„Zbog iskustva koje smo imali posumnjali smo da je reč o istoj pojavi, a i karakteristično je što je mreža širila objave grupisane prema pet ključnih narativa. Prvi narativ je da crkve u Crnoj Gori pripadaju i uvek će pripadati SPC. Zatim, progon i tiranija nad srpskim narodom u Crnoj Gori; Crna Gora je srpska Sparta; Đukanović je glavni krivac za loše bilateralne odnose između Srbije i Crne Gore; Srbija će učiniti sve da zaštiti svoje i interese svih Srba u Crnoj Gori“, precizira Jovanović.
Botovske aktivnosti nisu pravno regulisane
Prema njegovim riječima, bot aktivnosti nisu pravno regulisane i zato ne podležu nikakvoj krivičnoj odgovornosti.
„U njihovom delovanju nema ništa nezakonito, dok god nije govor mržnje, ali oni su loša strana društvenih mreža koja se iskorišćava u momentima bitnih socio-političkih događaja. Kreiraju se kako bi se vodila kampanja, a javno mnjenje usmerilo u pravcu u kom nekom odgovara“, kaže Jovanović.
Petrovski savetuje kako da se pojedinci bore protiv ove pojave.
„Važna je medijska pismenost odnosno edukacija građana kako da čitaju informacije na društvenim mrežama, kako da filtriraju relevantne od nerelevantnih informacija i kako da znaju koji su izvori kredibilni. Važno je javnosti podstaći da kritički promišlja i da ne uzima zdravo za gotovo sve što pročita“, zaključuje je Petrovski.
Balota navodi i da botovi podležu sankcijama ukoliko prave neka krivična dela, poput uznemiravanja.
„Kako počinju političke kampanje i kako kreće podizanje političkih tenzija u okviru nekih političkih događaja koji se očekuju onda se botneti ili velike političke partije orjentišu put korišćenja takvih usluga za propagiranje svojih ideja, svojih stavova i oni u jednom trenutku znaju da preteraju, da omalovažavaju protivnika, da iznose lažne vesti, i da uznemiravaju građane, što može da ima negativne posledice“, zaljučuje Balota.
Svaka država ima definisanu metodologiju kako se bori u sajber prostoru, za šta su potrebni određeni kadrovski kapaciteti, softverski alati i nadzor nad ovakvim stvarima. Crna Gora je 2010. godine usvojila Zakon o informacionoj bezbednosti, a pravnu regulativu usaglasila sa direktivama EU.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
