INTERVJU Rodoljub Šabić: Čak i u žalosnim uslovima našeg pravosuđa, ne verujem da će neko od aktivista biti osuđen

Govori i o etiketi “strani plaćenik” koji vrh vlasti, potpomognut režimskim medijima, ovih dana ponovo lepi na aktiviste, nevladine organizacije i novinare.

“Praktično svi donatori koji se u kampanji označeni kao finansijeri „subverzivnih aktivnosti“ su istovremeno donatori vlasti i SNS”, ističe Šabić.

Kako komentarišete to što je na desetine ekoloških aktivista bilo privedeno u poslednjih dve nedelje, policija upadala u stanove, privodila ih na ulici, zaustavljala na aerodromu?

To vidim kao očiglednu zloupotrebu represivnog državnog aparata protiv građana koji se koriste svojim Ustavom zajamčenim pravima na slobodu govora, okupljanja i udruživanja. Već sam javno, sa grupom kolega, upozorio da se takvim postupanjem, imajući u vidu učešće nekih nosilaca pravosudnih funkcija, dovodi u pitanje i kredibilitet celokupnog pravosudnog sistema i podsetio da su oni dužni da svojim postupanjem građanima ulivaju poverenje u sopstvenu nezavisnost i samostalnost a ne da učestvuju u njihovom zastrašivanju.

I kao predsednik Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava upozorio sam da su reakcije vlasti na aktuelne proteste građana u suprotnosti i sa ustavnim garancijama i sa međunarodnim standardima. Pravo na slobodno mirno okupljanje građana zajamčeno je i članom 54 Ustava Srbije i članom 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Te odredbe štite sva mirna okupljanja pa i ona koja nisu u potpunosti u skladu sa zakonima poput ometanja saobraćaja. Ali ako se vrši nenasilno, kao deo demonstracija, smatra se mirnim okupljanjem. Ako učesnici okupljanja ometaju prava drugih preterano dugo i teško, vlasti jesu ovlašćene da preduzmu određene, pa i represivne mere, u svrhu uspostavljanja redovnog stanja. Ali samo zaista nužne mere, jer i tada se, što je naglašeno u više odluka Evropskog suda za ljudska prava, od vlasti očekuje da pokažu što je moguće veći stepen tolerancije. Postupci koje ste pomenuli ne izražavaju ni minimum tolerancije.

Osumnjičeni su za "nasilno rušenje ustavnog poretka". Kako to vama kao advokatu, ali i kao građaninu ove zemlje, zvuči?

Kao advokatu, zvuči mi apsurdno. To je sasvim providan pokušaj da se za ništa, ili za nešto, što je u najgorem slučaju prekršaj javnog reda i mira tvrdi da je teško krivično delo. Na silu, bez neophodnih elemenata krivičnog dela. Ne verujem u mogućnost da iko, čak i u žalosnim uslovima našeg pravosuđa, bude i osuđen za to. Osim, kao i u ranijim prilikama, na osnovu faktički iznuđenog sporazuma o priznanju krivice. Kao građaninu postupanje vlasti mi deluje licemerno. Vlast plasira kao nespornu istinu fragmente krajnje problematičnih studija i ničim potkrepljena bajkovita obećanja, a aktivnosti ljudi koji projekat vide kao avanturistički, neodgovoran i opasan i koriste se Ustavom zajamčenim slobodama i organizuju, okupljaju i protestuju, kvalifikuje kao ugrožavanje ustavnog uređenja. Kršeći prava utvrđena Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i ratifikovanim međunarodnim dokumentima poput Arhuške konvencije i odredbama člana 51 Ustava Srbije, i tretirajući kao kriminalce građane koji zbog toga protestuju, vlast zapravo sama urušava Ustavom utvrđeno uređenje.

Podseća li vas sve to na vreme Slobodana Miloševića?

Mnogi kažu da ih podseća. To nije slučajno, uostalom čak i personalna struktura današnjeg političkog vrha mnogo podseća na onu iz vremena Miloševića i supruge. Ipak, prošlo je četvrt veka, relevantne okolnosti su se totalno promenile, nije jednostavno porediti. Ali u svakom slučaju jedno je sigurno. Ni malo nije prijatno, naprotiv, da je naša zemlja na međunarodnim indeksima korupcije, organizovanog kriminala i ljudskih i medijskih sloboda i danas u grupi najlošijih u Evropi.

Sa vrha vlasti uz podršku kontrolisanih medija se vodi kampanja protiv nevladinih organizacija i aktivista civilnog sektora sa ciljem da se oni predstave kao državni neprijatelji i strani plaćenici koji subverzivno deluju protiv svoje zemlje. Kako gledate na to?

Kampanja protiv civilnog sektora podjednako je loša i štetna kao kampanja hapšenja bez osnova. Kao što rekoh, aktuelna vlast dovela je zemlju na do sad najlošija mesta na indeksima korupcije, organizovanog kriminala i ljudskih prava. Iako bi to bilo u nacionalnom interesu, retko finansira projekte koji se tim bave. Donacije iz inostranstva koje ih finansiraju je iritiraju, jer projekti razotkrivaju po nju neprijatne stvari, pa ih bez ikakvog osnova proglašava neprijateljskim. Inače, u vezi sa „finansiranjem iz inostranstva“ činjenica je i da su državna vlast, i vladajuća stranka najveći korisnici stranih donacija Praktično svi donatori koji se u kampanji označeni kao finansijeri „subverzivnih aktivnosti“ su istovremeno donatori vlasti i SNS. To jasno govori da je kampanja neosnovana i licemerna.

U šta smo se kao država pretvorili ili se pretvaramo?

Najkraće, sasvim pojednostavljeno rečeno, sa stanovišta opšteprihvaćenih standarda savremenog, uređenog društva, naša zemlja poslednjih 12 godina klizi u nazad. Prvo od nekonsolidovane demokratije ka autoritarnom društvu, a onda od autoritarnog ka autokratskom.

Aleksandar Vučić je rekao da će sve u vezi rudnika litijuma biti transparentno, da će izveštavati građane o svakom koraku, te da u naredne dve godine neće biti kopanja. Međutim, potpredsednica SSP Marinika Tepić nedavno je obavestila javnost da Rio Tinto već oglašava radna mesta. Zašto Vučić na ovaj način obmanjuje građane?

Za informacije poput tih o oglašavanju radnih mesta od strane Rio Tinta Vučić bi verovatno, a da to i ne deluje nelogično, mogao reći da ne prati vesti o kadrovskim problemima stranih kompanija. A tvrdnja da „u narednih dve godine neće biti kopanja“ verovatno bi se i da nema ovakvog žestokog otpora pokazala kao tačna, imajući u vidu sve brojne nužne pretpostavke, administrativne, finansijske, organizacione, logističke i druge, koje treba obezbediti pre toga.

Ali najavljivanje i garantovanje transparentnosti i izveštavanja naroda o svakom koraku je u drastičnoj suprotnosti sa svim što se u vezi sa projektom Jadar do sada dešavalo i sa onim što se dešava. Vlada je pre dve godine navodno odustala od projekta „Jadar“, sasvim neiskreno samo zbog predizborne političke situacije, onda bezočno ignorisala građansku inicijativu za zabranu eksploatacije litijuma i bora, potom igrokazom sa Ustavnim sudom projekat aktivirala, a nakon toga ponašanje celog aparata vlasti asocira na lobiranje u korist Rio Tinta. U tome je najdalje otišla Vlada Srbije formirajuči kol centar iz kog javnosti plasira informacije iz studije koju je poručio i platio Rio Tinto, studije čiji je kredibilitet zbog praktično kriminalnog načina na koji je studija urađena, uz prikrivanje čak i falsifikovanje navodnih autora, više nego sporan.

U poslednjih nekoliko meseci u Srbiji su bili Si Đinping, Olaf Šolc, pre nekoliko dana direktor CIA, a 29. i 30 avgusta u Beogradu će biti francuski predsednik Emanuel Makron. Da li je za to zaslužna uspešna srpska diplomatija ili svako dolazi po obećano?

Možda bi se moglo bi se reći da je u pitanju i jedno i drugo. Intenzivna međunarodna komunikacija sasvim sigurno je bolja od makar i relativne izolacije, što nije opcija koja se može apsolutno isključiti kao reakcija na neke poteze naše vlasti. Ali ta komunikacija sasvim sigurno uključuje i ispostavljanje na naplatu računa za poznate i nepoznate „cehove“ koje je naša vlast napravila.

BONUS VIDEO: Više od 60 privođenja zbog objava na mrežama i podrške protestima protiv litijuma