Rakić Vodinelić: U realnom životu nema nikakvog napretka u pravosuđu

Zbog strateškog cilja da se pridruži Evropskoj uniji, Srbija je morala da se „krpi tamo gde je najtanja“, pa je 2016. otvaranjem Poglavlja 23 okrenula novi list u reformama.„U oblasti vladavine prava, Srbija je u proteklom periodu ostvarila najznačajnije rezultate u protekle dve decenije. O tome svedoče i poslednja dva Godišnja izveštaja Evropske komisije o napretku Republike Srbije, u kojem je u okviru svih oblasti kontatovan određeni napredak“, rekla je na obeležavanju završnice druge faze projekta ministarka pravde Maja Popović.Iako napretka ima, iz Evropske unije poručuju da ključne reforme tek predstoje.„Uprkos tome što je Srbija napredovala u nekim oblastima, još mnogo stvari treba uraditi. Nadamo se da će postignuti rezultati doprineti preostalim reformama pravosuđa, koje treba završiti. Na primer, brza primena zakona povezanih sa Ustavnim amandmanima, Srbija treba da pripremi novu strategiju za borbu protiv korupcije sa akcionim planom i na polju medijskih sloboda ima pomaka, ali treba napraviti konačnan rezzultat“, naveo je šef Odeljenja za saradnju Delegacije EU u Srbiji Nikola Bertolini.Iako su za Evropsku komisiju izmene Ustava važan reformski korak, u izveštaju se navodi da se politički pritisak na sudije i tužioce u praksi nije smanjio. Izmene Ustava do toga neće ni odvesti, smatraju stručnjaci.„Kad se čovek udubi, vidi da je formiranje pravosudnih tela, odnosno, Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaca gori nego što je bio, jer, ako se ne postigne dvotrećinska većina u skupštini, a u sadašnjoj strukturi parlamenta ju je teško postići, o njoj odlučuje posebno veće od pet ljudi koje se sastoji predsednika Skupštine, ministarke pravde, republičke javne tužiuteljke, predsednice VKS i predsednika odbora za pravosuđe“, kaže Vesna Rakić Vodinelić.Nema promena u pogledu suđenja u razumnom roku, izostaju predmeti visoke korupcije, u izboru čelnika najviših tela odlučivalo se tek o jednom kandiatu. Zato reforme nisu dovele do ključnih promena, kako se to građanima predstavlja, kaže Rakić Vodinelić.„U realnom životu, u realnom svetu, nema nikakvog napretka u pravosuđu, ne samo da ga nema u kvalitetu sudskih odluka, masovno gledajući, nego ga nema ni u približavanju suda građanima kada se rešava o njihovim životnim stvarima, a to su, uglavnom, građanski sporovi“, dodaje ona.Srbija ne blista ni na jednoj listi organizacija koje mere pokazatelje vladavine prava – svoj najlošiji rezultat zadržala je drugu godinu zaredom prema Indeksu korupcije, beleži pad na listi Indeksa vladavine prava američke organizacije Svetski projekat pravde, analiza Ekonomista svrstava je u nepotpunu demokratiju, a Fridom haus među „hibridne režime“.***BONUS VIDEO: Najava novina NOVA za 13. decembar 2022.

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=najavanovinanovaza13decembar2022nm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4844048"]