Iako na prvi pogled sukob Rusije i Ukrajine nema nikakve direktne posledice po kosovsko pitanje, poruke Moskve i Vašingtona nakon 24. februara vratile su Kosovo na sam vrh svetske političke pozornice. Pomalo skrajnuto, „podešeno“ za lokalne okvire, od tog, sada već istorijskog 24. februara kada je krenula agresija na Ukrajinu, Kosovo je postalo sredstvo potkusurivanja najvećih svetskih sila zbog čega je ponovo u fokusu svetske javnosti.
Nakon što je bombama i tenkovima zamenio grube reči i oštru retoriku, te nasilno zauzeo delove ukrajinske teritorije, predsednik Rusije Vladimir Putin uporedio je nezavisnost Kosova sa pravom na samoopredeljenje Luganske i Donjecke Narodne Republike, separatističkih regiona na istoku Ukrajine čiju nezavinost je podržala Moskva.
Time je Putin iskoristio proglašenje nezavinosti Kosova kao argument da se priznaju samoproglašene oblasti, budući da je Putin posegnuo za argumentom da ukoliko je Zapad prihvatio nezavisnost Prištine, ne postoji razlog da to ne učini i u pitanju ukrajinskih oblasti. U svojim obraćanjima Putin neretko spominje kosovski argument, iako u isto vreme podržava teritorijalni integritet Srbije.
Analizirajući ovu retoriku i namere Vladimira Putina, Zapad je ponovo vratio na svetsku pozornicu rešavanja pitanja Kosova: u Beogradu i Prištini iz nedelje u nedelju smenjuju se visoki zvaničnici i strane diplomate, a poslednji u nizu je visoki savetnik Stejt departmenta Derek Šole.
Poruke Zapada su jasne – treba „istrgnuti iz ruke“ Putina argument Kosova, zbog čega SAD i EU zajedno rade na francusko-nemačkom predlogu koji bi zatvorio pitanje Kosova i Srbije.
Spoljnopolitički analitičar Edvard Džozef naglasio je u intervjuu za Novu da je nedopustivo da postoji nestabilnost na Balkanu.
„Važno je okončati sve probleme, jer je nedopustivo da, uz krizu koja je u Ukrajini, postoji nestabilnost na Balkanu. Balkan je bio važan i pre 24. februara. Od ključne važnosti je rešiti otvorena pitanja koja su ostala nasleđe devedesetih“, rekao je on to i dodao:
„Najbolji za primer za to vam je ono što se dogodilo u Istočnom Sarajevu, gde je Vladimir Putin dobio orden u prisustvu ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i sina predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. I tu na delu vidimo još jednu manipulaciju, kad premijerka Srbije Ana Brnabić govori o tome da je sin predsednika Srbije nije išao tamo u svojstvu zvaničnika. Koga je briga to? To je davanje zvanične podrške i sramota koja se ne može tolerisati u trenucima dok Rusija napada Ukrajinu i ugrožava poredak u Evropi“, podvukao je Džozef.
Bivši ambasador i član pokreta SRCE Mihailo Brkić kaže za Novu da je rat u Ukrajini ponovo postavio pitanje Kosova visoko na agendi velikih sila i dodaje da SAD žele da kosovski problem završe što pre.
“U multipolarnom svetu koji se rađa Sedinjenje Američke Države žele da u svom geopolitičkom dvorištu, što Balkan kao deo Evrope svakako jeste, imaju što manje dugoročno nerešenih konflikata. Stiče se utisak da je iskrena želja SAD da se sa Srbijom obnove dobri odnosi, ali i da Vašington želi da se kosovski problem reši što pre”, ističe naš sagovornik.
Nekadašnji ambasador objašnjava da SAD žele da ovaj problem reše po principu sui generis, a ne kao presedan, na koji bi mogla da se pozove neka druga rivalska sila, što prema rečima Brkića sada vidimo u Ukrajini.
“Činjenica je da je Kosovo tretirano od strane Amerikanaca kao jedinstven slučaj, ali je on odmah nakon početka rata u Ukrajini počeo da posmatra i kao presedan za buduće slučajeve”, ističe Brkić.
Naš sagovornik objašnjava da upravo presedani stvaraju međunarodno pravo, zbog čega je prema njegovim rečima Kosovo i ostalo jako bitan problem.
“Zbog toga je odjednom kosovski problem ponovo postao jako bitan i od globalnog značaja. Naravno, treba biti potpuno otvoren i reći da je on oduvek to i bio. Intervencija u Jugoslaviji dovela je u pitanje Helsinški dokument iz 1975. na čemu se temeljila bezbednost Evrope. Činjenica je da je to tada bio lokalni kontekst, ali je tada i postojala unipolarnost, usled čega je čitava stvar pala u zaborav. Sa ukrajinskom krizom cela priča se vratila, što delom ima veze i sa tim što svet očigledno više nije unipolaran”, ističe član pokreta SRCE.
Na pitanje da li se konkretno SAD žuri da se kosovsko pitanje reši što pre kako bi Putinu „izbili“ iz ruku argument iz 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, Brkić napominje da bi to moglo tako da se gleda.
„Međutim, sigurno to nije jedini razlog, ali činjenica je da se Amerikancima žuri. To može da se poveže i sa drugačijim rasporedom u Kongresu, ali i zbog toga što će sledeće godine biti predsednički izbori u SAD“, zaključuje Brkić.
Bonus video:Cvijetin Milivojević: Beograd se tera da potpisuje nešto što nije u našem interesu, Kosovo je nastalo voljom NATO pakta
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare