1
Uverenje komesara za proširenje Evropske unije Olivera Varhejija da Srbija može da ubrza reforme i zatvori poglavlja do 2024. godine je optimistično, ali ne i realno. Njegove izjave o napretku u reformama uzburkale su stručnu javnost, a sagovornici Nova.rs ističu da država značajno zaostaje u reformama i da izjave visokog zvaničnika EU nisu zasnovane na realnom stanju u zemlji.
Da podsetimo, Verheji je zajedno sa premijerkom Srbije Anom Brnabić govorio na otvaranju Beogradskog ekonomskog foruma i tom prilikom ocenio da ukoliko Srbija bude spremna da isporuči sve reforme do 2024. godine, i EU mora da bude sprema da zatvori pregovore kada zemlja obavi svoj deo posla.
On je izneo i uverenje da da Vlada Srbije, zahvaljujući velikoj većini u parlamentu, može vrlo brzo sprovesti reforme u oblasti vladavine prava i medijskih sloboda.
A ima li ikakve šanse da se na evropski put Srbije stavi tačka za tri i kusur godine? Sagovornici Nove kažu – ne.
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi smatra da nije realno da Srbija sprovede reforme koje će voditi zatvaranju svih 35 pregovaračkih poglavlja do kraja 2024. pre svega zato što je ostalo toliko posla da finansijski i ljudski resursi kojima raspolažemo ne bi mogli da pokažu da reforme funkcionišu u praksi, čak i kad bi politička elita želela članstvo, a, ističe Beširi, ona to ne želi.
„Izvršna, sudska i zakonodavna vlast su izgubili osam godina na odlaganju neophodnih reformi koje pre svega traže građani. Reforme traži i Evropska unija da bi Srbija postala punopravna članica zarad dobrobiti građana cele Unije“, kaže Beširi.
„Da bi se očekivane reforme sprovele potreban je širi dijalog i zdrava politička atmosfera. Četiri godine pre Verhejeve mašte o završetku pregovora, ne samo da tri grane vlasti ne rade ono što im je ustavom i zakonom dužnost, nego se granica između tih grana vlasti potpuno izbrisana. Predsednik Republike je premijer, predsednik skupštine, skupštinska većina, predsednik svih sudova i tužilac. On je predlagač i usvajač svih pravila bez ikakve opozicije, a prema kritici i slobodnim medijima se ophodi, i njegova većina, bahato. Dijalog u društvu ne postoji, a na političkoj sceni vladaju devedesete. Za sada nema izgleda iskrene želje za dijalogom, a o zdravoj političkoj atmosferi izlišno je govoriti. Sve ovo govori da je mala verovatnoća da ćemo u EU skoro“.
Beširi podseća da Evropska komisija naglašava u svojim izveštajima redovno od 2006. godine dva problema:
„Prvi je problem sporih reformi zakonodavnog okvira i usaglašavanje sa pravom Evropske unije, ali i usaglašavanje domaćih zakonskih i podzakonskih akata koji često protivreče jedni drugima. Umereno smo napredovali od 2000. godine, ali posla ima još, pre svega u domenu pravosuđa i pravde, osnovnih prava, slobode, bezbednosti i životne sredine. Drugi problem je krucijalan i zato sumnjam u 2024. To je problem primene zakona za koji su potrebni stručni ljudi, finansije i vreme da se pokaže da su se pravila primila i da se poštuju. Ovaj princip koji je ključan za odluku o članstvu Srbija ne ispunjuje ni u jednom zakonu koji je usvojila na evropskom putu. Da EU to vidi, potvrđuje i činjenica da godinu dana nismo otvorili ni jedno novo poglavlje“, pojašnjava Beširi.
Sa njim je saglasan i Nemanja Todorović Štiplija, glavni i odgovorni urednik portala European Western Balkans koji dodaje da je Srbija u poslednje tri godine „toliko usporila reforme“ da teško može da se govori o zatvaranju svih poglavlja 2024. godine.
„Najveći problem u Varhejijevoj izjavi je to što je on kaže da tek sad ovaj parlament ima mogućnost da sprovede reforme. I 2014. i 2016. godine u parlamentu je bilo većine za sprovođenje reformi, pa se ništa nije uradilo. Takođe Varheji je rekao da parlament ima većinu za ustavne promene. Ako smo svesni da je ovaj sastav Skupštine oročen na godinu dana, i da je legalan, ali ne i legitiman, apsolutno je nedopustivo da taj parlament izvrši ustavne reforme u sferi pravosuđa“, zaključuje Todorović Štiplija.
Varheijevu ideju da Srbija može da donese sve neophodne reforme u tako kratkom roku demantuje i činjenica da u poslednjih godinu dana Srbija nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, i tako će ostati do kraja godine. Takođe, treba podsetiti i na to da Srbija ubedljivo nasporije ide kroz proces evrointegracije u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope, čiji je pregovarački proces trajao najviše šesat godina. Za to vreme Srbija je otvorila polovinu poglavlja i zatvorila samo dva.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
