0
Ukoliko u Srbiji bude uvedeno vanredno stanje, moglo bi da dođe do obustave nastave u školama, ograničavanja kretanja, posebnog režima rada prodavnica, javnih ustanova i gradskog prevoza, otkazivanje sportskih događaja, zatvaranja granica..., a moguće je i odlaganje predstojećih izbora. Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava, navodi za portal Nova.rs da bi u slučaju uvođenja vanrednog stanja moglo da bude ograničeno na desetine ljudskih prava, kao i da bi prvo trebalo proglasiti manje drastičnu meru - vanrednu situaciju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da zbog epidemije koronavirusa ne isključuje mogućnost uvođenja vanrednog stanja u zemlji. On je rekao da ono podrazumeva najteže moguće mere i “potpunu izolaciju”, kao i da se ono uvodi tako što ministar odbrane uputi pismo predsedniku države da je ugrožena bezbednost građana, što je sinoć Aleksandar Vulin i učinio.
Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kaže da je uvođenje vanrednog stanja najdrastičnija mera, kao i da svrha može da bude postignuta uvođenjem vanredne situacije.
„Proglašavanjem vanrednog stanja sva ljudska prava mogu biti ograničena, a potom i suspendovana. Ima ih na desetine, poput prava na okupljanje, političko organizovanje, nepovredivost stana, sloboda štampe, prava na rad, biračkog prava… To jedino ne važi za onih 17 ljudskih prava, koji su apsolutno zaštićeni i nabrojani u Ustavu Srbije, kao što su pravo na život, fizički integritet, na brak, rađanje, veroispovest…”, ističe on za Nova.rs i dodaje da mere tokom vanrednog stanja donosi Narodna skupština, a ako narodni poslanici ne mogu da se okupe, mere donosi Vlada uz supotpis predsednika Republike..
Orlović smatra da dati vanredni događaji, odnosno širenje koronavirusa, pre iziskuju uvođenje vanredne situacije, u kojoj se “ne može suspendovati redovni režim ljudskih prava”.
“U vanrednoj situaciji su opravdana ograničenja pojedinih ljudskih prava u skladu sa Ustavom i mogu se preduzeti mere kao što su zatvaranje granica, dodatna kontrola, prevencija, pregledi, ograničenje kretanja i drugo. Vanredna situacija se i jednostavnije proglašava nego vanredno stanje – od strane Vlade ili Pokrajinske vlade, gradonačelnika ili predsednika opštine, u zavisnosti na kojoj teritoriji je to potrebno”, kaže on.
Upitan da li uvođenje vanrednog stanja podrazumeva i izlazak vojske na ulice, što je predsednik Srbije i najavio, Orlović kaže da Vojska može da pomogne civilnim organima u sprečavanju širenja zaraze.
“Ako se proglasi vanredno stanje, a ovde nije reč o vanrendom stanju zbog oružane pobune, revolucije, niti je reč o vojnoj odbrani države, Vojska treba samo da pomaže civilnim organima u sprečavanju širenja zaraze. Na koji način će se ta pomoć očitavati, odlučuju civilni organi”, navodi Orlović i dodaje da se vojska može pozvati u pomoć u slučaju proglašenja vanredne situacije, i to kada civilne snage i sredstva nisu dovoljne da zaštite građane.
Profesor Marinković: Izvođenje vojske na ulicu se ne može opravdati
Profesor ustavnog prava Tanasije Marinković za Nova.rs ističe da je najava proglašenja vanrednog stanja u Srbiji “razumljiva i opravdana u situaciji u kojoj je Evropa postala epicentar smrtonosnog virusa”.
“Vanredno stanje je oblik državne nužde kojem se pribegava da bi se država uspešno borila protiv javne opasnosti koja ugrožava opstanak građana (član 200 stav 1 Ustava), po principu ”spas naroda je vrhovni zakon” (salus populi suprema lex)”, kaže Marinković.
On dodaje da ono što razlikuje vanredno stanje od uobičajenog, redovnog stanja, u kojem se takođe mogu javiti vanredne situacije zbog epidemija i drugih elementarnih nepogoda, jeste to što je u vanrednom stanju dozvoljeno odstupanje od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom (član 202 stav 1 Ustava).
“Dakle, u vanrednom stanju naročito se primenjuje Zakon o vanrednim situacijama, ali se može ići i dalje onoga što on i drugi zakoni dopuštaju odstupanjem od pojedinih ustavom zajemčenih prava. Osim toga, mere kojima se odstupa od ustavom zajemčenih prava može doneti i izvršna vlast (Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike) kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane (član 200 stav 6 Ustava). Drugim rečima, kada se proglasi vanredno stanje Vlada uz saglasnost predsednika Republike može preduzeti mere kojima se odstupa od pojedinih ustavom zajemčenih prava, ali i odredaba zakona i to zato što državni razlog – borba za opstanak nacije – to opravdava“, navodi Marinković.
Profesor ističe da su se u našoj javnosti javile dileme u vezi sa proglašenjem vanrednog stanja i merama koje se mogu preduzeti za vreme njegovog važenja.
“Vanredno stanje proglašava Narodna skupština. Međutim, ako ona nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednica Narodne skupštine i predsednica Vlade (član 200 st. 1 i 5 Ustava). U uslovima borbe protiv virusa koji napada pre svega disajne organe ne bi bilo poželjno da Skupština sastaje, kao što treba izbegavati i druga javna okupljanja u zatvorenom koja nisu nužna. Isto tako, u načelu Narodna skupština je ta koja propisuje mere kojima se odstupa od prava zajemčenih Ustavom, ali kako nije preporučljivo da se ona u ovim okolnostima sastaje te mere može propisati i Vlada uz saglasnost predsednika Republike (član 200 st. 4 i 6 Ustava). Otuda, ne sprečava Skupštinu da se sastane odluka Vlade o zabrani okupljanja u zatvorenom, već priroda sâme javne opasnosti”, kaže naš sagovornik.
Govoreći o očekivanim merama, Marinković kaže da se vanredno stanje proglašava da bi bilo pravno moguće preduzeti izuzetne mere, koje u redovnom stanju nisu dopuštene, a sve zbog toga što vanredne prilike nalažu i vanredno postupanje.
“U tom smislu, u vanrednom stanju može se odsupiti od pojedinih ustavom zajemčenih prava i zakonskih rešenja. Recimo, odluka Vlade o zabrani okupljanja u zatvorenom upitna je sa ustavnog stanovišta, jer Ustav propisuje da je okupljanje u zatvorenom prostoru slobodno, odnosno da ”ne podleže odobrenju, ni prijavljivanju” (član 54 stav 2 Ustava), pa se samim time ne može ni ograničiti. Međutim, da je zavedeno vanredno stanje ta odluka bi imala odgovarajući ustavni osnov. Isto tako, u uslovima virusne epidemije opasno je po zdravlje ljudi organizovati izbore jer oni podrazumevaju i izbornu kampanju i okupljanja građana u njoj, kao i glasanje u zatvorenim prostorijama. Međutim, bez proglašenja vanrednog stanja nije moguće odložiti izbore zakazane za svega nekoliko nedelja, jer je periodično održavanje izbora Ustavom zajemčeno pravo, te se od njega se može odstupiti jedino ukoliko postoji državna nužda”, kaže profesor i dodaje:
“Konačno, mora se biti krajnje obazriv prilikom odstupanja od Ustavom zajemčenih prava. Ono je dopušteno ”samo u obimu u kojem je to neophodno” da se postigne svrha odstupanja, a od mnogih ljudskih i manjinskih prava izričito navedenih u Ustavu nije moguće odstupiti ni u vanrednom stanju (član 202 st. 1 i 4 Ustava). Drugim rečima, mere odstupanja moraju biti proporcionalne i javno obrazložene. Zakon o vanrednim situacijama propisuje načelo postupnosti pri upotrebi snaga i sredstava i precizira da se policija i Vojska upotrebljavaju ”za zaštitu i spasavanje ako raspoložive snage i sredstva nisu dovoljni” (član 5đ Zakona o vanrednim situacijama). U tom smislu, izvođenje vojske na ulicu kao prva mera spasavanja nacije ne može se ni razumeti ni opravdati. Suština borbe protiv virusne epidemije je u samoizolaciji, privremenom zatvaranju škola i prodavnica (osim prehrambenih i apoteka), kao i zabrani okupljanja u zatvorenim prostorijama, čega se građani pridržavaju, kako pokazuje iskustvo Italije, Francuske i drugih evropska zemlja koje pomenute mere već primenjuju“, navodi Marinković.
Šabić: Uvođenje vanrednog stanja bez osnova
Bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je danas da je sa pravnog aspekta mogućnost uvođenja vanrednog stanja “izvesno bez osnova“.
“Prema Ustavu ono može da se proglasi ‘kad javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana’. Sam termin ‘ugrožava opstanak’ jasno govori da je reč o krajnje izuzetnim situacijama. Tako se i odredbe člana 87. i 88. Zakona o odbrani koje se pominju kao osnov za predlog ministra odbrane predsedniku Republike istovremeno odnose i na uvođenje ratnog stanja i na uvođenje vanrednog stanja, očito zbog bezbednosti države, odnosno neposredne ratne opasnosti i slično. Epidemija virusa nije u nadležnosti ministarstva odbrane, a koliko god bila neprijatna i opasna izvesno nije nešto što ugrožava opstanak države i naroda”, rekao je Šabić za Betu.
On je naveo da Zakon o sprečavanju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama odnosi se, ne samo na situacije koje ‘ugrožavaju opstanak’, nego na više mogućih teških, čak katastrofalnih situacija među kojima izričito navodi epidemije i pandemije zaraznih bolesti.
“Vanrednu situaciju se proglašava onda kada su, kako zakon kaže, rizici i opasnosti takvog obima i intenziteta da njihove posledice nije moguće otkloniti redovnim delovanjem nadležnih službi već su nužne posebne mere, dodatna sredstva i pojačan režim rada. Situacija sa kojom smo suočeni je upravo takva”, istakao je Šabić.
Prema Ustavu, vanredno stanje proglašava Narodna skupština, a ukoliko ona nije u mogućnosti da se sastane, odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Skupštine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupština.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
