Pritvorena zbog tvita o Vučiću: Ležala na podu i trpela glad

Krajem jula 2019. godine Aleksandra je punila stupce medija zbog tvita za koji, kako sama priznaje, nije očekivala da će privući pažnju i da će je narednih šest meseci koštati slobode. Akumulirana nervoza, zdravstveni problemi, osećaj nemoći, uticao je na ovu Šapčanku da u momentima besa uputi niz uvreda na račun predsednika Srbije i njegove porodice, što su kasnije policija i tužilaštvo okaraterisali kao ugrožavanje sigurnosti.A priča, odnosno problemi, počeli su van granica Srbije, usled peripetija sa osiguravajućom kućom kojoj je Aleksandra uplatila zdravstveno-putno osiguranje pred odlazak u Austriju:“Bila sam na odmoru. Ja od 2006. godine bolujem od bipolarnog poremećaja i od tada se redovno lečim. Zbog toga uvek kad odlazim van zemlje uplaćujem sebi zdravstveno-putno osiguranje kako bih imala pokrivene troškove lečenja, ukoliko desi nešto nepredviđeno. Platila sam osiguranje za više od dvadeset dana koliko sam planirala da budem van Srbije, ali se ubrzo su krenule komplikacije sa mojim zdravstvenim stanjem. U jednom trenutku mi je pozlilo, zbog čega me je austrijska policija odvela na privatnu psihijatrijsku klinku. Tamo sam dobila terapiju i nakon pet dana sam dobila otpusnu listu na kojoj piše da nisam sklona sucidinim idejama, niti da nekog drugog povredim. Znam da je dogovor između osiguranja i bolnice podrazumevao da će oni između sebe regulisati troškove mog lečenja koji su iznosili šest hiljada evra. Međutim, to nije učinjeno. Nakon toga usledio je taj tvit zbog kojeg sam uhapšena”, započinje Aleksandra svoju ispovest za Nova.rs.

Dakle, tvit je napisan u besu zbog situacije u kojoj ste se našli?Dan pošto sam napustila bolnicu, mene su zvali da mi kažu da je osiguranje odbilo da plati troškove mog lečenja. Ja sam u tom momentu izgubila živce i pitala sam se odakle meni taj novac da platim lečenje. Nešto ranije pročitala sam vest kako će Evropska unija uvesti kvote za izvoz čelika iz Srbije, jer Kinezi preko Železare Smederevo ubacuju velike količine svog čelika koji se kasnije prodaje u EU. Ubrzo sam na Tviteru videla izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako je Smederevo njegova ljubav i ponos, te da je srećan zbog Železare. U momentu sam poludela, jer pomenuto osiguranje je državno, a i ovde je reč o državnoj firmi, pa sam ja napisala komentar koji me je odveo u zatvor. To se dogodilo 24. jula.Kad ste shvatili da se nalazite u problemu zbog toga što ste napisali?Sutradan sam krenula za Srbiju, da bi 26. jula u jutarnjim časovima stigla u svoj dom. Ćerka me je s vrata dočekala sa molbom da ugasim sve mreže i tada mi je rekla da sam na svim vestima i da će me uhapsiti jer sam psovala Vučića. Narednog dana se na mojim vratima pojavila policija, dva momka u civilnim odelima koji su mi rekli da moraju da me vode u Beograd na informativni razgovor. Nisam verovala da mogu zbog tog komentara da dođem u probleme. Ja sam to napisala iz revolta, a i druga mnogo bitnija stvar - ja sam bila bolesna kad sam to napisala. Nisam bila zdrava ni kad su me uhapsili, niti kad su me vodili u Okružni zatvor.A kad su vam saopštili da ste lišeni slobode?Oni su pozvali advokata po službenoj dužnosti dok su me ispitivali u Beogradu. Istovremeno je stigao i pripadnik Bezbedonosno informativne agencije, nakon čega je usledilo ispitivanje. Priznala sam da sam napisala taj tvit, da prezirem Vučića i da smatram da je on fašista. Rekla sam i da sam žrtva nasilja koje se svakodnevno sprovodi nad građanima Srbije od strane Srpske napredne stanke, ali da uprkos tome nisam imala nameru da mu pretim i da mu ugrožavam bezbednost. Oni su me tada obavestili da za učinjeno delo moram biti uhapšena, a nakon što su kontaktirali tužioca, doneli su odluku da će me zadržati u pritvoru policijske stanice “29. novembar” u trajanju od 48 sati.

Kako je izgledalo tih 48 sati provedenih u pritvoru?Prostorija u kojoj sam boravila se nalazi u podrumu i ima otprilike 10 kvadrata. Sijalica slabe snage se nalazila u ćošku prostorije, tako da sam sedela u polumraku. To je napravljeno tako da vi ne možete da imate predstavu da li je dan ili noć. Pošto je klupa za spavanje bila svega metar i po, morala sam da spavam na podu. Zbog toga sam zamolila čuvare da mi daju dva ćebeta kako bi na jednom ležala, a drugim se pokrivala. Ćebad koja sam dobila su bila prljava, prašnjava i smrdljiva. Najgore od svega bila su isparenja iz čučavca koji se nalazio u toj maloj prostoriji. To niko nikada nije očistio, a urin se toliko osećao da sam jedva mogla da dišem, a pritom sam ležala na podu.Da li se to odrazilo na vaše zdravstveno stanje?Ja nisam bila dobro ni kad sam stigla u pritvor. Dva puta mi je pozlilo i oba puta je morala da interveniše Hitna pomoć. Dobijala sam napade klaustrofobije i gušenja, a lekari su dolazili na kratko da bi me pregledali, a onda bi me opet vratili nazad u tu prostoriju. S obzirom na to da sam sama uzimala terapiju, ja sam na svoju ruku duplirala doze lekova koje inače koristim kako bih mogla da spavam. Uopšte se nisam osećala dobro. Shvatite, vi ste tu zatvoreni 24 sata i vodu dobijate tek ako tražite. Svaki put kad bih zvala da dobijem vodu, policajci u su se odazivali drsko sa “Šta je?” Kad bih im rekla da sam žedna, oni bi ljutito odbrusili “Zar opet?”

A jeste li imali redovne obroke dok ste bili u pritvoru?Za jelo sam dobijala pola hleba presečnog na pola u koji je ubačeno nekoliko parčića salame. To sam dobila prvi dan i drugi dan boravka u pritvoru, dok poslednjeg dana nisam uopšte dobila hranu. Tako da sam pred tužioca oko 17 časova, nakon 48 sati boravka u prtivoru, otišla gladna. Dobijali smo jedan obrok za ceo dan.U razgovoru pre ovog intervjua pomenuli ste da taj pritvor više ne postoji?Po nalogu Evropske unije, zbog nehumanih uslova, naređeno je da se taj pritvor renovira. Taj prostor više ne postoji kao takav.I šta je odlučeno nakon vašeg pojavljivanja kod tužioca?Nakon saslušanja, tužilac je dao predlog za pritvor i uputio me kod sudije za prethodni postupak koji je trebao da odluči šta će biti sa mnom. Tada je rečeno da ću u pritvoru provesti dodatnih 30 dana, nakon čega sam prebačena u Okružni zatvor.Jesu li se dani provedeni u Okružnom zatvoru razlikovali od onih koje ste proveli u stanici “29 novembar”, kad je reč o uslovima?Tamo me je dočekala jedna veoma prijatna komandirka. Ja sam je obavestila da ništa nisam dobila za jelo, pa me je ona odvela u jednu prostoriju da jedem. Uslovi u tom zatvoru su bili veoma dobri, deo u kom sam bila je kompletno renoviran. Tu sam, u prvom naletu, provela dve nedelje.Šta se desilo nakon toga?S obzirom na to da sam još uvek osećala posledice prethodnog pritvora i da mi je psihičko stanje bilo pogoršano, neretko se dešavalo da imam napade kalustrofobije. Zbog toga sam tražila da idem u zatvorsku bolnicu. Na moju veliku žalost, nisam znala da su tamo izuzetno loši uslovi.Šta vas je zateklo u zatvorskoj bolnici?Soba u kojoj sam bila je bukvalno ruševina. Jedan zid je kompletno bio mokar i stalno je otpadao malter, jer je pukla neka cev. U krevetu do mene je bila jedna žena koja je ubila bebu od četiri meseca, druga koja je izbola svoju svekrvu, a treća devojka je bila optužena da je pokušala da otruje sa nekakvim hemikalijama svoje kolege na poslu. Prisustvovala sam groznim scenama, u jednom trenutku je ova žena koja je u prtivoru zbog ubistva bebe ustala i lupala glavom u zid. Tražila je da se pušta muzika, vrištala je, a čak je pokušavala i da prereže vene.

Da li je neko iz opozicije pokušao da vas kontaktira dok ste bili u pritvoru kako bi vam se pomoglo?Niko mi se nije javio. U trenutku hapšenja ja sam bila član Pokreta slobodnih građana, ali niko od njih se nije zainteresovao za moj slučaj. Moja prijateljica je pisala PSG-u, Sergeju Trifunoviću, Stranci slobode i pravde, odnosno Draganu Đilasu. Nema kome nije pisala. Izuzev Inicijative žena Srbije i advokata Aleksandra Olenika, niko mi nije izašao u susret. Makar moralnu podršku da mi pruže.Nakon svega, dokle je stigao vaš slučaj?U zatvorskoj jedinici sam provela ukupno šest meseci i jedan dan. Čitavo vreme, dok je trajao postupak protiv mene, ja sam bila u pritvoru - od 26. jula do 27. januara. Na kraju je Apelacioni sud poništio presudu na šest meseci uslovnog zatvora na koliko sam osuđena, jer utvrđeno da nema dovoljno dokaza. Sada je moj slučaj ponovo na početku.

U slučaju da vas sud oslobodi krivice, da li planirate da tužite državu?Naravno da ću to uraditi. Ali neću samo državu da tužim, već i sve tabloide koji su iznosili laži o meni - da sam kraljica podzemlja, da sam tukla sopstvenu majku i da sam osuđivana za falsifikate. Blatili su i ljude iz moje porodice koji su preminuli - oca i supruga. Zbog toga ću ih sve tužiti.Kakvo je sada vaše mišljenje o Aleksandru Vučiću? Da li se kajete zbog toga što ste napisali o njemu?Ne kajem se zbog toga. O Vučiću mislim da sve najgore. Tretiram ga kao kriminalca, lažova i licemera. Jednom radikal uvek radikal.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram