Izveštaj međunarodne nevladine organizacije Transparensi internešenel potvrdio je da je nivo korupcije u 2023. godini u Srbiji najnepovoljniji u prethodnih 12 godina. Na najnovijem svetskom plasmanu po stopi korupcije, Srbija se našla na neslavnom 104. mestu, što je tri pozicije gore nego u pređašnjem izveštaju. Poslednja analiza pomenute međunarodne organizacije još jednom je potvrdila da režim na čelu sa SNS ne želi da uđe u koštac sa gorućim problemom u Srbiji, iako je upravo na želji da se obračuna sa korupcijom ta partija došla na vlast 2012. godine.
Prema podacima releventne svetske nevladine organizacije, Srbija se nalazi u društvu Alžira, Brazila i Ukrajine po stopi korupcije. Iako se formalno nalazimo na evropskom putu, koji nužno zahteva i reforme na polju korupcije, režim koji je na vlasti od 2012. godine ne bavi se tom temom.
U odnosu na prethodni izveštaj, Srbiji se pozicija pogoršala za tri mesta, što potvrđuje da se ništa ne dešava na polju borbe protiv korupcije.
Sada gledamo u leđa Ruandi, Tanzaniji, Surinamu i Belorusiji, čime se potvrđuju sumnje da je borba protiv korupcije ostala „mrtvo slovo na papiru“.
Taj „papir“, odnosno usmeno obećanje dato još 2012. godine od strane prvog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra, ostalo je samo na rečima. Očigledno je da su reforme zaustavljene još na nekoj od konferencija za medije, dok je jedini postignuti rezultat galopirajuća stopa korupcije, ali režim zbog toga ne mari.
Umesto prekidanja lanca borbe protiv korupcije, vlast je od 2012. godine nametnula kao praksu usvajanje leks specijalisa, odnosno zakona koij omogućavaju realizaciju projekata bez tendera, već direktnu pogodbu. Time su samo dodatno otvorena vrata korupcije, koja su odavno prisutna u zdravstvu, prosveti i drugim javnim službama.
Za stručnu javnost najnoviji izveštaj nije iznenađenje, uzimajući u obzir društveni i politički kontekst u kojem se nalazi Srbiji.
Advokat Rodoljub Šabić naglašava da je ponižavajuće loš plasman Srbije na Indeksu percepcije korupcije loša, ali „nažalost očekivana vest“.
U izjavi za Novu, Šabić podseća da je režim pre 12 godina došao na vlast na „krilima najavljene žestoke borbe protiv korupcije“, ali da su to, prema rečima Šabića, ostale samo prazne priče.
„Ta vlast je iz godinu beležila sve lošije rezultate i sve gore mesto na Indeksu. Zato je zapravo logično da je ove godine u nizu loših rezultata zabeležila najgori rezultat. Kako uopšte komentarisati to Vlada već 5 godina nema ni bar formalno Strategiju za borbu protiv korupcije? Ili to da u nacrtu strategije koji je s mukom predstavila javnosti kao željeni cilj navodi rezultat na Indeksu percepcije korupcije (38 bodova) koji je osetno niži od onog takođe lošeg koji je na zatekla pre 12 godina (42boda)“, objašnjava advokat za Novu.
Prema rečima Šabića, vlast nastavlja da ignoriše totalni neuspeh i deluje bez bilo kakvog stida, što potvrđuje pogoršanje pozicije na globalnom indeksu korupcije.
„Neskriveno poručuje građanima da im je i u perspektivi hronična korupcija sudbina. I to je s ovakvom vlašću nažalost realno. I do sada su gotovo svi krupniji poslovi obavljani daleko od očiju javnosti, bilo u formi međunarodnih ugovora bilo u formi specijalnih zakona“, ističe Šapić i dodaje:
„A nedavno smo dobili skandalozni Zakon o Expo-u kojim se potpuno isključuje primena Zakon o javnim nabavkama a delimično odredbe još čak 5 zakona čim se praktično ostavljaju odrešene ruke za „mutne“ poslove i korupciju što je potvrda da će se tako i nastaviti“, bez dileme je sagovornik Nove.
PROČITAJTE JOŠ:
Fridom haus video organizovani kriminal, vlast godinama tresu afere
U izveštaju Fridom hausa iz 2023. godine, vlast se optužuje da je povezana sa imaju veze sa organizovanim kriminalom i kronizmom. Tu se pre svega misli na davanje poslova saradnicima predsednika I vladajuće stranke.
Osim toga, Fridom haus ranije je naveo u izveštaju da istrage o korupciji vodi nekoliko tužilaca koji najčešće okrive policiju da nema dovoljno dokaza protiv ministara.
Za više od 10 godina vlasti SNS, dešavalo se svašta što se može dovesti u vezu sa korupcijom u samom vrhu države. Istinski politički uspon SNS, ali i njenog bivšeg (formalnog) lidera Aleksandra Vučića umnogome je vezan za hapšenje jednog od najbogatijih srpskih biznismena Miroslava Miškovića.
Tada je krenulo vrtoglavi uspon naprednjaka, koji doveo do rasta rejtinga za više od 15 odsto.
Hapšenje vlasnika Delte Miškovića pokrenulo je narativ da će vlast pojačati borbu protiv korupcije, ali ništa se nije desilo. Odmah je bilo najavljeno da će se rešiti 24 sporne privatizacije, ali i to je ostalo obećanje.
Ujedno, režim se u borca protiv korupcije pretvorio u vlast čija je vladavina obeležana aferama.
Među najvećim korupcijskim aferama ove vlasti bilo je otkriće da ministar Siniša Mali ima 24 stana u zgradi u Bugarskoj. Zatim se pod veliki znak pitanja stavljala i kupovina stana ministra Aleksandra Vulina, koji je nekretninu u vrednosti od gotovo 250.000 evra, navodno kupio tako što je pozajmio novac od suprugine tetke iz Kanade.
I to tako što je, kako je sam Vulin objasnio, novac u gotovini u više navrata uneo u Srbiju.
Ministri za ovo nisu odgovarali, kao ni drugi članovi SNS kojima su se na teret stavljale slične malverzacije.
Niko nije odgovarao za poslove sa „Krušikom“ i umešanost pokojnog oca ministra Nebojše Stefanovića i firme GIM u trgovinu oružjem, u kojoj je „Krušik“ oštećen za desetine miliona dolara. Niko se nije bavio ni sukobom interesa u kojem se našla premijerka Ana Brnabić, kada je otkriveno da je u poslovima sa državom firma Aseko u kojoj je tada njen brat Igor bio na mestu direktora zaradila nekoliko desetina miliona evra.
I firma brata ministarke Darije Kisić Tepavčević, Bojana Kisića, sklopila je više milionskih poslova sa državom.
To je samo jedan deo biznis elite blizak SNS koji je enormno uvećao svoje bogatstvo od 2012. godine.
Projekti i poslovni bilansi su im cvetali, a na projektima su bili neretko jedini ponuđači.
Što se određenih investicije tiče, javnost ne zna ni šta se krije iza projekta Beograd na vodi, Er Srbija, ali ni brojnih međudržavnih ugovora koje Srbija sklapa sa Kinom, Rusijom, Turskom… Ti poslovi pokriveni su velom tajne, a sklapaju se bez tendera, konkurencije i nadzora.
Najsvežiji primer gradnje bez tendera jeste izložba EXPO 2027, za koju je usvojen leks specijalis. Za ovaj projekat neće biti primenjivan Zakon o javnim nabavkama, a to znači da će poslovi biti dodeljivani bez tendera.
BONUS VIDEO: Korupcija u Srbiji – Bez mita se ne može ni do posla ni do lekara
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare