29
Nakon gotovo dve godine odlaganja, Beograd i Priština seli su za pregovarački sto u Briselu. Čuda nismo očekivali, pa ih nismo ni dobili, ali da li je nova prištinska administracija na čelu sa premijerom Avdulahom Hotijem napravila određeni iskorak? Jeste, premda je u 7 zaključaka ovog sastanka više ukazivanja na stare prepreke, nego ponuda novih rešenja.
Ekonomija u fokusu
Očekivano, kao i do sada, krenulo se od „lakših“ tema, a u ovom konkretnom slučaju i praktičnijih i lukrativnijih, pa se od obe strane moglo čuti da će intenziviranje ekonomske saradnje biti u fokusu u narednom periodu, a konkretno već i na sledećoj video konferenciji (pre septembra).
Šta se pod tim podrazumeva? O tome već nije bilo toliko reči, premda je „duh“ Ričarda Grenela i njegove ideje o slobodnoj, ekonomskoj zoni između Beograda i Prištine kao mostu do „pomirenja“ bio prisustan u Briselu. Ipak, pre toga potrebno je, svakako, rešiti niz tehničkih pitanja, od kojih nije najmanje bitno ono zbog kog je Priština inicijalno i uvele bojkot srpskih proizvoda i neuspele Kurtijeve „mere reciprociteta“.
Ratna odšteta skinuta sa stola
Jedna od prvih izjava koju je predsednik Vučić uputio medijima nakon sastanka ticala se onoga što nije bilo na briselskoj agendi – ratna odšteta. Vučić je nagovestio da su razgovori o ekonomiji započeti zahtevom Prištine da Srbija isplati ratnu odštetu Kosovu, što ga je, kako je rekao zbunilo.
„Rekao sam nema smisla da o tome razgovaramo. Ne možemo da govorimo o preprekama, a zalažemo se za ukidanje svih barijera”, rekao je Vučić.
Dosijeom ću te, dosijeom ćeš me
Možda i najvažniji deo sastanka, a svakako najkonkretniji pomak jeste odluka dve strane da ozbiljnije pristupe pitanju nestalih i ubijenih u ratnim dejstvima na teritoriji Kosova tokom 90-ih godina. Albanska strana tražila je, u tom cilju, otvaranje dosijea srpske policije i vojske (pretpostavlja se i obaveštajnih službi), ali je i srpska strana tražila isto od dosijea OVK.
Otvaranje dosijea sigurno bi bilo korisno za razjašnjavanje sudbina ubijenih i nestalih, ali ne zvuči realno – pogotovo u kontekstu novopokrenutih postupak za ratne zločine. Ipak, ova tema jeste jedna od najvažnijih.
Pročitajte još...
ZSO opet na stolu
Predsednik Vučić je rekao da je na pregovarački sto u Briselu vratio i inicijativu za formiranje Zajednice srpskih opština na severu KiM. Ova inicijativa, koja je u Beogradu svojevremeno slavljena kao najveća pobeda Briselskog sporazuma, u međuvremenu je blokirana i gotovo zaboravljena. U Prištini je, s druge strane, odmah anatemisana kao uvod u novu, kosovsku „Republiku Srpsku“. Takođe, pojavile su se i nedoumice u vezi sa tim da li je ovakva organizacija (entitet?) uopšte u skladu sa prištinskim Ustavom…
20 puta „država“, 20 puta „pokrajina“
Predsednik Vučić se pobrinuo da do medija stignu i standardna briselska prepucavanja na temu statusa Kosova. Prema njegovim rečima, Hoti je u 20 navrata sastanak označio kao pregovore dve države, na šta je srpska strana 20 puta odgovorila da su u pitanju država i pokrajina. To je, ujedno, još jedna potvrda da će pitanje statusa ostati najveći kamen spoticanja u razgovorima.
Duga senka Hašima Tačija
Nekoliko stotina kilometara dalje, u Hagu, treći pregovarač vodio je neku svoju bitku. Hašim Tači, aktuelni predsendik Kosova, i juče je proveo sate odgovarajući na pitanje specijalnog tužioca o svom angažmanu u OVK, a povodom optužnice koja ga tereti za više od 100 ubistava srpskih i albanskih civila.
Tači je, uprkos svemu, i dalje nosilac najvećeg političkog autoriteta u Prištini, slažu se analitičari, pa je njegova senka prekrila i ovaj sastanak premijera Hotija i predsendika Vučića. Očigledno je da svi sada čekaju rasplet Tačijeve optužnice i šta bi to moglo da znači za pregovore.
Pročitajte još...
Priča li Hoti srpski
Ukratko – priča. A i dovoljno je neiskusan da to i pokaže pred kamerama. Nije mu zameriti, predsednik Vučić se poprilično izveštio – i u pregovorima, a i u medijskom nastupu. Evo kako je izgledalo Hotijevo „otkrivanje“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
