Niz negativnih trendova u oblasti funkcionisanja demokratije u Srbiji nastavljen je tokom 2023. godine, a osim starih, pojavile su se i novi problemi poput migracije birača koji ozbiljno dovode u pitanje već narušen legitimitet izbornog procesa, rečeno je tokom konferencije „Osnove na prvom mestu: Stanje demokratije i borba protiv korupcije u Srbiji“, u organizaciji Centra savremene politike (CSP).

Ambasadorka Švedske u Srbiji, Anika Ben David, rekla je tokom uvodnog obraćanja da iskustvo pokazuje da je demokratija najbolji oblik upravljanja, koji doprinosi miru, stabilnosti i ekonomskom napretku, prenosi European Western Balkans.

Prema njenim rečima, demokratija je danas ugrožena sveta zbog porasta autoritarnih tendencija širom sveta, dodajući da nisu svi partneri u svetu zainteresovani za demokratiju i vladavinu prava kao što je to Evropska unija.

“Srbija teži članstvu u EU. Ispunjavanje kriterijuma na putu ka EU nije lako i zato Švedska kao i ostale države članice Evropske unije pomažu Srbiji da te kriterijume ispuni. Srbija je najveći primalac finansijskih sredstava iz Evropske unija”, izjavila je Ben David.

Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji, izjavila je da su izazovi u oblastima vladavine prava i borbe protiv korupcije komplikovani, jer su neki problemi ukorenjeni decenijama. Prema njenim rečima, izazove u ovim oblastima imaju i nove i stare države članice EU, ne samo države kandidati, ali da zbog toga izveštaji Evropske komisije o vladavini prava imaju veliki značaj.

Ona je najavila da Evropska komisija radi na izveštajima o vladavini prava i za države kandidate, po istoj metodologiji kao za države članice EU.

Govoreći o stanju u Srbiji u oblasti borbe protiv korupcije, Halačeva je izjavila da EU očekuje da se Srbija uskladi sa smernicama vezanim za borbu protiv pranja novca, napredak u poštovanju GRECO preporuka. Ona je izrazila nadu da će Srbija napraviti konkretne korake u ovim oblastima, kao i da će dobiti novu Strategiju za sprečavanje korupcije.

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, predstavljajući nalaze izveštaja “Stanje demokratije u Srbiji 2023”, objasnio je da publikacija pokriva oblasti izbora, parlamenta, upravljanja, civilnog društva i slobode izražavanja.

Kako je istakao, raspisivanje 66 vanrednih lokalnih izbora zajedno sa vanrednim parlamentarnim izborima 17. decembra 2023. dovedeno u vezu sa ozbiljnim navodima o organizovanim promenama prebivališta glasača.

Prema njegovim rečima, nadležne institucije nisu reagovale adekvatno na navode o migracijama birača, a taj fenomen doveo je do koraka unazad kada je reč o demokratičnosti izbornog procesa.

Tamara Branković, zamenica programskog direktora Crta, izjavila je tokom konferencije da nedostaje razumevanje šta je ono što se tokom decembarskih izbora dogodilo, jer vlast tvrdi da je izborni proces čist, dok izveštaji i domaćih i stranih organizacija svedoče o nepravilnostima.

“Ono što se dešavalo tokom decembarskih izbora je bilo bez presedana. Vladavina prava i institucije su nam se urušile pred očima. Stepen manipulacije institucijama i zakonima je bio toliki da su institucije bile saučesnici u krivičnom delu”, navela je Branković.

Prema njenim rečima, manipulacije biračkim spiskom su nastavljene i uoči lokalnih izbora raspisanih za 2. jun. Ona je izjavila da je Crta primetila smanjenje oko 41 hiljade birača u Beogradu od 17. decembra do danas.

Govoreći o radu Narodne skupštine, Aleksandar Ivković je istakao da u četiri kalendarske godine, od početka 2020. godine do 2023. godine Parlament nije radio 477 dana.

“To što je Parlament bio raspušten trećinu vremena govori o marginalizaciji uloge Narodne skupštine u političkom životu. Onda i kada radi, izostaje kontrola izvršne vlasti, koja dominira zakonodavnim procesom. Tokom prethodnog mandata, zakone je uglavnom predlagala vlade, a većina predloga narodnih poslanika nije ni stigla na dnevni red”, rekao je Ivković.

On je podsetio da Vlada tokom 2023. godine nije bitnije ubrzala reformski proces u oblasti evropskih integracija, dodjući da pravosudna reforma se sprovodi, iako uz političke kontroverze koje dovode u pitanje cilj jačanja nezavisnosti pravosuđa, prenosi European Western Balkans.

Programski direktor Centra savremene politike, Nikola Burazer, izjavio je da je politička kriza u Srbiji duboka i da ne postoje naznake da će u skorije vreme doći do poboljšanja.

“Legitimitet prošlogodišnjih izbora je doveden u pitanje, parlament ne vrši adekvatno svoje funkcije, a država je pojačala svoju kontrolu nad medijima. Došlo je i do dalje političke polarizacije, a atmosfera u kojoj rade civilno društvo i slobodni mediji postala je još opasnija”, rekao je Burazer.

Govoreći o pritiscima vlasti na organizacije civilnog društva, Birazer je istakao da je tokom izveštajnog perioda intenzivirana decenijska propaganda o stranim plaćenicima i domaćim izdajnicima.

“To što najviši državni zvaničnici crtaju šeme u kojima se organizacije civilnog društva i pojedinci predstavljaju kao deo zavere protiv Srbije i njenih građana zabrinjavajuća je poruka”, rekao je Burazer.

Izveštaj “Stanje demokratije u 2023” navodi da je takođe nastavljen trend urušavanja medijskih sloboda u Srbiji. Zabeležen je značajan porast napada na novinare i drugi najveći broj napada još od 2008. godine, prenosi European Western Balkans.

“Regulatorno telo za elekronske medije je odlukama o dodeli nacionalnih frekvencija potvrdilo ocene o političkoj pristrasnosti. Novi medijski zakoni legalizovali mogućnost vlasništva Telekoma Srbija nad medijima, što može dodatno negativno uticati na medijsko tržište. U dominantnim medijima postoji ozbiljan nedostatak pluralizma i favorizovanje vlasti tokom izbornog procesa”, navodi izveštaj “Stanje demokratije u Srbiji 2023”.

Vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka, Aleksandra Krstić, ocenila je da postoji konstantna tendencija da građani Srbije ostanu neinformisani, jer su mediji u potpunosti zarobljeni i polarizovani.

Ona je podsetila da je tokom 2023. godine povećan broj napada na novinare i medije.

“To je apsolutno nedopustimo. Napadi na novinare u Srbiji su normalizovani, posebno u digitalnoj sferi. Zato novinari više nisu motivisani da napade prijavljuju jer se to shvata kao deo posla”, rekla je Krstić.

Ona je podsetila da je Srbija ove godine pala na 98. mesto u indeksu Reportera bez granica, a da je 2014. godine bila na 54 mestu. “Mi u Srbiji ne možemo da govorimo o slobodi medija, već samo o slobodnom padu medijskih sloboda”, dodala je Krstić.