Predlog bečkog Instituta i Erste fondacije: Šest rešenja za brže proširenje EU

Predvođeni Nikolom Dimitrovim, bivšim zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Severne Makedonije i Srđanom Cvijićem, vodećim stručnjakom za spoljnu i bezbednosnu politiku iz Fondacije za otvoreno društvo i Savetodavnog tela Balkan u Evropi, grupa bivših zvaničnika EU i stručnjaka za proširenje, izašla je sa šest preporuka za reformu procesa proširenja.

Kao prvo, grupa stručnjaka predlaže EU da se usredsredi na oblast vladavine prava i da konačno počne da primenjuje odredbe iz nove metodologije Evropske komisije koja nalaže da od vladavine prava zavisi otvaranje i zatvaranje pregovaračkih klastera, i napredak u pregovorima za članstvo.Drugo, predlaže se prijem zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u Jedinstveno tržište EU, Zelenu agendu EU Itd., bez obzira na njihov status u pregovorima.Treće, predlaže se da se šefovima državama, predsednicima vlada i ministrima zemalja Zapadnog Balkana omogući aktivno učešće na redovnim sastancima sa kolegama iz Evropske unije, ali naravno do prijema u članstvo, bez prava glasa.Četvrto, grupa stručnjaka predlaže da se zemljama Zapadnog Balkana omogući pristup strukturnim fondovima EU kojima imaju pristup samo zemlje članice.

Trenutno prosečni građanin Hrvatske dobija 25 puta više iz kasa EU nego građanin Srbije i drugih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata. Ovom promenom bi postepeno počela da se smanjuje razlika u standardu između zemalja članica i kandidata.Peto, u svetlu ruske agresije na Ukrajinu, predlaže se da se dalji napredak u pregovorima uslovi potpunim usklađivanjem spoljne politike zemalja kandidata sa spoljnoj politikom Evropske unije.Na ovaj način, kao što je teoretski slučaj sa oblasti vladavine prava, nedostatak napretka u pregovorima kada je reč o spoljnoj politici, zaustavio bi dalji napredak i u ostalim pregovaračkim klasterima i poglavljima. Drugim rečima na potpuno usklađivanje ne bi se čekalo do članstva zemlje u EU već bi se njemu pristupilo odmah.Konačno, kako bi se sprečilo da pojedine zemlje članice EU zloupotrebljavaju pregovarački proces kako bi rešili bilateralne sporove sa zemljama kandidatima, predlaže se uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom (55% zemalja i 65% stanovništva) u oblast proširenja.Bez ovoga, kako navodi Srđan Cvijć, “jedna Bugarska neće moći da blokira Severnu Makedoniju zbog pitanja istorije, identiteta i jezika koje nemaju nikakve veze sa demokratskim i ekonomskim pravilima kojima se rukovodi proces proširenja”.

"Bez uvođenja glasanja kvalifikovanom većinom, očekivano dodeljivanje statusa kandidata Ukrajini, ne bi imalo nikakvog smisla, jer bi Orban poput 2017, kada je pretio blokiranjem svih inicijativa važnih za Ukrajinu na nivou EU, u budućnosti mogao da blokira Kiev na svakom koraku na putu za članstvo u Uniji”, kaže Cvijić.Kako saznajemo, upoznate sa sadržinom članka i pre objavljivanja, veliki broj vlada zemalja članica EU blagonaklono gleda na predlog koji dolazi iz Beča.Primera radi, već u junu prošle godine, Hajko Mas, bivši ministar spoljnih poslova Nemačke, pozvao je na ukidanje jednoglasnog sistema donošenja odluka u oblasti spoljne politike. Tom prilikom Mas je rekao da EU ne bi smela sebi da dozvoli “da je ljudi koji svojim vetom sputavaju Evropsku spoljnu politiku drže za taoca”. Mas je i dodao da veto mora da se ukine “čak i ako to znači da Nemačka može da bude preglasana”.Pozicije sadašnje vlade u Berlinu po ovom pitanju ostaju slične, međutim, određeni broj zemalja se ovakvoj odluci protivi.Za uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom, kojom se uostalom donosi većina odluka u okviru EU, nije potrebna promena ugovora o osnivanju EU, dovoljno je da se zemlje članice na sledećoj sednici Evropskog saveta jednoglasno sagrade da će u budućnosti odluke u oblasti proširenja EU donositi jednoglasno.U ovakvoj situaciji, objašnjava Cvijić, “bugarski zvaničnici bi svom biračkom telu još uvek mogli da pokazuju da se bore za zaštitu svog nacionalnog interesa, ali da su nemoćni da zaustave dalji napredak Severne Makedonije u pregovorima, jer se sa njima većina ostalih članica EU ne slaže”.Cvijić ne veruje da bi ovakva situacija proizvela blokadu EU i obstrukcionizam preglasanih zemalja članica, i podseća da je 2019, kada se Francuska protivila otvaranju poglavlja sa Albanijom, pa posledično i sa Servenom Makedonijom, Bugarska bila “manja od makovog zrna”.U iščekivanju odluke o dodeljivanju statusa kandidata za članstvo u EU Ukrajini, Moldaviji, a možda i BiH, o ovom predlogu, kao i o nekoliko Non-pejpera vlada zemalja članica EU, ovih dana se intenzivno pregovara.Cvijić koji je jedan od autora publikacije “Šta je činiti: rat, Zapadni Balkan i EU”, u razgovoru za Nova.rs kaže da još uvek veruje da će jednog dana, Srbija i ostatak zemalja Zapanog Balkana biti deo EU. Priča o izbledeloj i iscepanoj zastavi EU, koju je držao Nikola Dimitrov, 2017. a o kojoj je pisao i britanski nedeljnik “Ekonomist”.

Tu zastavu je zapravo 1998, za vreme vladavine Slobodana Miloševića, na balkon svoje Novobeogradske terase postavio novinar Zoran Cvijić, Srđanov otac, koji se nadao da će se jednoga dana njegova Srbija i Francuska naći zajedno u EU." On je preminuo 2015. godine bez da vidi ostvarenje ovoga generacijskog sna", kaže naš sagovornik.“Zastava je izgubila boje kao što je podrška učlanjenju Srbije i Severne Makedonije među građanima naše dve zemlje postepeno opadala, ali ja iskreno verujem da ćemo je Srđan i ja zajedno držati u centru Skoplja i Beograda kada naše dve zemlje budu postale članice EU. Za to se zajedno borimo. Da bi se ovo desilo, Evropska unija mora da primeni šest preporuka iz našeg papira”, kaže za Nova.rs Nikola Dimitrov.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram