14
Sigurno ste makar jednom čuli priču ljudi koji su zbog porodice ili straha od gubitka posla morali da uđu u famozne autobuse koji razvoze ljude na mitinge Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Nakon što su nezadovoljni građani izašli na “Protest protiv nasilja”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odlučio je da organizuje kontramiting. S obzirom na to da je Vučić skup najavio kao “najveći koji je ikada bio u Srbiji”, očekivano je da će u prestonicu tog 26. maja stići veliki broj ljudi iz ostatka Srbije.
Neki od njih će podržati Vučića iz uverenja (u to nema sumnje), biće tu i onih koji imaju interes da se pojave (jer su se obogatili, stekli ugled, moć i funkcije nakon dolaska Vučića na vlast), ali veliki broj ljudi doći će na Vučićev kontramiting zato što neće imati drugi izbor.
Pročitajte još...
Verovatno ste mogli da čujete rečenice poput: “Ja to ne bih radio, ali nemam izbora i nema ko da me zaštiti. Ko mi garantuje da mi se neće osvetiti ako odbijem da odem na njihov skup?”
U Srbiji je na stotine priča ljudi koji se osećaju besmpomoćno, koji su zloupotrebljeni od onih koji su državu pretvorili u servis partije i čiji je posao da štite interese građana. Umesto zaštite, deo društva se svakodnevno suočava sa ucenama i dilemom – da li progatiti ponos i podržati vlast ili reći: “Dosta je više. Ovo ne želim da trpim”.
Ivan Ninić, advokat, kaže da je jedini način i garancija da SNS okupi veći broj pristalica na ulici je radni dan, kada ljudi umesto na posao, u javnom sektoru, moraju da dođu na miting.
„Ipak, to ne znači da su ovog puta penzioneri ili nezaposleni u povoljnijem statusu zato što se i od njih zahteva da prinesu „žrtvu“. Dakle, ljudi svesno pristaju da budu na spisku i da uđu u autobus, jer veruju da će na taj način, danas, spasiti egzistenciju čitave porodice“, ističe on.
Ninić kaže da je Vučićeva snaga u tome što sve ove godine trguje ljudskim sudbinama, strahovima i nadanjima, kršeći elementarna ljudska prava, kao što su pravo na slobodan izbor političke pripadnosti, pravo na rad, ali i pravo na ljudsko dostojanstvo.
„Građane u Srbiji nema ko efektivno da zaštiti, jer Zaštitnik građana ćuti, Ustavni sud ne funkcioniše, inspekcija rada je politizovana, sindikati su ucenjeni, a radni sporovi u sudovima traju između pet i deset godina. Pošto mi nemamo institucije, koje mogu da spreče posledice po radno-pravni status ljudi širom Srbije, važno je da se ljudi pronađu kanal za komunikaciju sa javnošću. Trenutno samo javnost može delimično da ih zaštiti od progona, terora i odmazde na radnom mestu. Korisno je da svaki vid pritiska, ucenje, pretnje dokumentuju sačinjavanjem fotografije, audio ili video zapisa. Svako ko ne želi da otkrije identiet, treba da nađe kanal komunikacije sa javnošću. To konkretno znači da u sredini u kojoj živi i radi takve dokaze podeli sa opozicionim aktivistom ili novinarom u koga ima poverenje, uz uslov da se identitet „izvora“ informacije ne otkriva. Ko ima hrabrosti i snage da ode korak dalje, treba da sastavi i potpiše prijavu tužilaštvu ili prijavu inspekciji rada, u kojoj će detaljno ukazati na koji način trpi posledice na radnom mestu, zbog toga što je odbio da ide na miting SNS. Oni na taj način postaju uzbunjivači, samo je pitanje, od slučaja do slučaja, da li će svako dobiti sudsku zaštitu od otkaza ili premeštaja na drugo radno mesto“, objašnjava advokat.
Ninić naglašava da svako ko ima zasnovan radni odnos na neoređeno vreme ne može tek tako da dobije otkaz, a pokazalo se, u praksi, da naprednjaci i ne umeju da sprovedu proceduru zakonitog otkaza.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
