Današnji sastanak poslanika zeleno-leve koalicije Ne davimo Beograd i ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović može se oceniti kao potpuni debakl. Prema rečima Radomira Lazovića iz Ne davimo Beograd ministarka uopšte ne razume ozbiljnost situacije, kad je zagađenost vazduha u pitanju, niti činjenicu da je "Srbija zatrovana zemlja".
„Posledice desetogodišnje politike SNS-a su milijarde evra koje dajemo na lečenje obolelih ljudi, a još gore i hiljade izgubljenih života. Možda je najbolja ilustracija ovog činjenica da u Vladinim programima stoje podaci da je npr. za zamenu individualnih ložišta neophodno uložiti oko 600 miliona evra, a da ministarstvo izdvaja do 1,5 miliona godišnje. Ovim tempom biće potrebno 400 godina da se zamene sva individualna ložišta“, kaže Lazović i dalje navodi:
„Takođe dobra ilustracija kako se odnose prema zaštiti životne sredine je i činjenica da je nedavno usvojen Program za zaštitu vazduha za period od 2022. do 2023. godine. Program je usvojen 20 dana pre kraja godine, a za 2023. u budžetu nisu izdvojena nikakva dodatna sredstva za njegovo sprovođenje. Ovo šalje poruku da oni uopšte nemaju nameru da nešto promene i zaista počnu da se ozbiljno bave rešavanjem problema. Ministarka je govorila o tome da oni ne mogu odmah da reše probleme, da nema čarobnog štapića i da im je potrebno vreme, ali postavlja se pitanje kako je to moguće kada je SNS na vlasti već 10 godina. Prosto vreme su potrošili, ništa nisu uradili. Upozorili smo ministarku i da su akcidenti sa prevozom opasnih materija jako ozbiljna pretnja po bezbednost građana i da bi ministarstvo moralo da reaguje. Podsetićemo samo da se zbog izgradnje Beograda na vodi i uklanjanja pruge opasne materije prevoze tunelom ispod Beograda. Zamislite da se desi neka nesreća? Da li moramo da čekamo da neko pogine da bi nešto uradili“, zaključuje Lazović.
Podsetimo, predstavnici Zeleno-levog poslaničkog kluba, Ne davimo Beograd, tražili su smenu ministarke za zaštitu životne sredine Irene Vujović zbog sistemskog zanemarivanja rešavanja problema zagađenja i potpunog stavljanje države u službu zarade investitora na eksploataciji prirodnih dobara. To je, prema njihovoh oceni, dovelo do toga da je Srbija danas zatrovana zemlja.
„Šteta koja je zbog ovoga načinjena našem društvu meri se milijardama evra u troškovima lečenja obolelih ljudi, kao i hiljadama prerano preminulih građana“, navodi se u njihovom saopštenju.
„Pokret Ne davimo Beograd, kao i veliki broj aktivista i udruženja građana, već godinama pozivaju da se krene sa rešavanjem problema zagađenja, a od vlasti su ili ignorisani, ili ubeđivani da problemi ne postoje ili napadani da rade protiv države. Protiv velikog broja aktivista vode se i sudski procesi, a neki su i prebijani od strane policije, napadani od partijskih batinaša i progonjeni u režimskim medijima.Srbija ima i znanje i ljude koji mogu da reše ove probleme, ali smo sigurni da bi bilo kakva značajna promena u pristupu očuvanju životne sredine i rešavanju velikih problema zagađenja bila nemoguća ako je predvodi Srpska napredna stranka“, kažu u Ne davimo Beograd.
Narodni poslanici Radomir Lazović i Đorđe Pavićević na današnjem sastanku su još jednom pozvali Irenu Vujović da podnese ostavku i predočili joj obrazloženje u sedam tačaka.
Obrazloženje prenosimo u celosti.
Vazduh: Umesto da građani Srbije dišu zdrav vazduh, naši gradovi su konstantno na vrhu liste najzagađenijih gradova sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u Srbiji svake godine od posledica otrovnog vazduha koji svi dišemo premine oko 15 hiljada ljudi, a troškovi lečenja obolelih od posledica zagađenja se mere milijardama evra. Jedan od šest parova u Srbiji iskusilo je poteškoće sa začećem, čemu značajno doprinosi i zagađenje vazduha.
Pijaća voda i vodizvorišta: Trećina Srbije nema ispravnu vodu za piće, a u Vojvodini više od dve trećine. Šesto hiljada stanovnika Vojvodine pije vodu sa tragovima arsena, a grad Zrenjanin je potpuno žrtvovan. Vodoizvorišta su nam, pod vlašću SNS-a, postala gradilišta, a reke su nam napadnute mini hidroelektranama, divljom gradnjom i deponijama. Najvredniji resurs bez koga je život nemoguć nestaje pred našim očima. Posebno zabrinjava što u gradovima u kojima voda nije za piće nije bakteriološki ispravna, građani nisu obavešteni i koriste je za piće.
Kanalizacija i prerada otpadnih voda: Skoro 40 odsto domaćinstava u Srbiji nema kanalizaciju, a u Beogradu, glavnom gradu, trećina stanovnika. Srbija prerađuje tek oko 13 odsto otpadnih voda. Umesto da napravi male decentralizovane sisteme koji ne troše puno energije, država planira da uloži više milijardi evra u zastarelu tehnologiju kroz projekat “Čista Srbija”. Umesto da uvedemo najsavremenije sisteme koji su efikasni i troše malo energije, mi smo našli sebi meru u tehnologiji od pre 50 godina koja neće rešiti problem zagađenja reka.
Divlje deponije: Cele naša država je zagušena hiljadama divljih deponija koje su izvor zagađenja i mogući izvori zaraze , a reciklira se tek oko 4% komunalnog otpada. Kao da nije dovoljno što imamo toliko zagađenje vazduha, genijalni plan je da se prave spalionice otpada, poput one u Vinči, i tako dodatno zagadi vazduh i uništi otpad, koji bi mogao biti resurs.
Rudnici i kamenolomi: Planine su nam žrtvovane za rudnike od koji zaradu imaju samo investitori, a građanima Srbije ostaje minimalna rudna renta da lečimo obolele i loše saniramo zagađenje. Plodna polja, od kojih stotine hiljada građana Srbiji živi, su meta Rio Tinta zbog litijuma, ili ih truju npr. fabrike guma.
Klimatske promene: Uprkos evidentnom uticaju klimatskih promena na vremenske prilike u Srbiji i sve dužim sušnim i toplim periodima koje prekidaju velike padavine, nije urađeno ništa kako bi se Srbija adaptirala na izmenjene klimatske uslove, što doprinosi velikoj materijalnoj šteti. Umesto da se infrastruktura prilagođava izmenjenim klimatskim uslovima sade se palme na Kalemegdanu, a umesto da se smanjuju emisije gasova sa efektom staklene bašte lažiraju se podaci o emisijama
Sredstva za životnu sredinu. Budžet ministarstva životne je samo 0,89% od ukupnog budžeta. Izdvajanja za mere koje se uvode, poput onih za zamenu individualnih ložišta efikasnijim uređajima, su toliko mala, da je njihov uticaj zanemarljiv. Primer Programa zaštite vazduha za period 2022. do 2030. godine koji je usvojen u decembru 2022. godine, a da za njega nisu obezbeđena sredstva u budžetu ni za 2023. godinu, pokazuje nam da država ne misli da isti sprovodi.
Kao posebno pitanje na sastanku izdvojen je nestanak Narodne inicijative za zabranu iskopavanju litijuma i bora koja je nakon prijema na pisarnicu Narodne skupštine sklonjena iz procedure.
„Naime, Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd je koristeći mogućnost poslaničkih pitanja utvrdio da narodna inicijativa nikada nije poslata nadležnom odboru, niti nadležnom ministarstvu na proveru prikupljenih potpisa. Narodni poslanici prof. dr Đorđe Pavićević i Radomir Lazović zahtevali su odgovor od ministarke Irene Vujović ko je sakrio od narodnih poslanika ovu važnu inicijativu. Ukoliko SNS smatra da je eksploatacija litijuma dobra ideja, zašto se sakriva i beži od skupštinske rasprave o tome. Da li je moguće da je strah toliki da su spremni da posegnu i za kršenjem zakona“, piše u njihovom saopštenju.
BONUS VIDEO: Beograd ponovo u TOP 10 po zagađenju u svetu: Ovi gradovi iz regiona su ispred nas