Srbija ima rok do kraja godine da raspiše referendum i izmeni Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe, a Skupština nije napravila ni prvi korak u tom pravcu. Amandmani ustavnih promena na kojima se radilo godinama i koje je pripremila Vlada zvanično su zanemareni, struka je nezadovoljna predloženim rešenjima, a pojedini poslanici ne prihvataju da Skupština bude izuzeta iz izbora sudija i tužilaca. A upravo to od nas traži Evropska unija.
Reforma pravosuđa je jedna od ključnih uslova za napredak Srbije ka Evropskoj uniji, verovatno jednako važna kao i Kosovo. Evropa insistira da se nezavisnost pravosuđa obezbedi tako što će Skupština Srbije biti izuzeta iz izbora sudija i tužilaca, kao i da ih biraju nezavisna tela Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, za šta je neophodna izmena Ustava.
Vlada, odnosno Ministarstvo pravde, napravilo je čak četiri verzije ustavnih promena. Nijednom od njih struka nije zadovoljna.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta i bivši pravni savetnik u Pregovaračkom timu Vlade za pregovore sa EU, navodi za Nova.rs da je Vlada protivustavno izradila amandmane i ušla u nadležnost Narodne skupštine. On kaže da je na sednici nadležnog Odbora za ustavna pitanja prošle godine tadašnja ministarka pravde Nela Kuburović otvoreno rekla da te amandmane neće dostaviti Skupštini, jer Vlada nije imala pravo da ih radi.
„Ona je rekla da će ti amandmani biti zanemareni. Zvanično će biti tako, ali sam ubeđen da će oni da budu uzeti za osnov budućeg teksta koji će navodno da izradi Narodna skupština“, kaže Međak.
On navodi da suština „izbacivanja“ Skupštine iz izbora sudija i tužilaca nije u tome zato što je Skupština loša, već se to čini da bi se smanjio politički uticaj na pravosuđe i obezbedila nezavisnost.
„Ti amandmani će međutim obezbediti da se politički uticaj i skupštinska kontrola izmeste, tako što Skupština više neće u Skupštini kontrolisati pravosuđe, već će Skupština kontrolu premestiti u pravosudna tela Visoki savet sudstva (VSS) i Državno veće tužilaca (DVT). U tim telima predstavnici Skupštine će kontrolisati pravosuđe i, što je još gore, smanjiti nivo nezavisnosti pravosuđa koji sada imamo. U DVT ćemo imati četiri od 10 tužilaca, biće manjina u sopstvenom telu, a u VSS pet od 10 sudija. U oba tela će ostala mesta zauzeti ‘istaknuti pravnici’, koje će birati parlament”, kaže Međak.
On dodaje da je u VSS sada sedam sudija od 11 sudija, a da bi ustavnim promenama u ime nezavisnosti pravosuđa njih bilo pet od 10.
„Te promene bi predviđale i da ukoliko u roku od dva meseca VSS ne može da donese odluku, što lako može da se dogodi, onda se to telo raspušta. Kod tužilaca je to još gore. U Akcionom planu je pisalo da će u DVT biti 50 odsto tužilaca, a njih će biti četvoro od 10“, podseća Međak.
Pravni stručnjaci u režiji SNS
Na to upozorava i Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava. Ona navodi da bi između ostalog bio sporan broj pravnih stručnjaka koje bi birala Skupština i da se na njihovu nezavisnost ne može računati.
„Traži se da imaju 10 godina straža na pravnim poslovima, na bilo kojim pravnim poslovima. To može da bude bilo koji advokat, zaposleni pravnik u nekoj firmi… i kažu da treba da uživa visoki ugled. To ne mora da budu član SNS, ali svakako u ovoj skupštini neće biti izabran neko ko se protiv njihovoj politici“, kaže Vodinelić.
Osim struke ovim rešenjima nisu zadovoljni ni pojedini predstavnici vlasti. To je slučaj sa poslanikom SNS i predsednik Odbora za pravosuđe Vladimirom Đukanovićm, koji je na sednici parlamenta otvoreno rekao da je za njega neprihvatljivo da Skupština Srbije ubuduće nema nikakvu vezu sa izborom sudija, te da bi to bilo katastrofa. Tome se protivi i poslanik SPS Toma Fila, kao i samostalni poslanik Vladan Glišić.
Vodinelić navodi da joj nije ništa neobično da se Vladimir Đukanović protivi tome.
„On smatra da pravosuđe treba da bude pod kontrolom neke vlasti, bilo legislativne bilo izvršne. Međutim, to je potpuno suprotno sa onim šta su pravila Saveta Evrope, a mi smo članica Saveta Evrope. Naprotiv, tamo se insistiraju na osnivanju nezavisnih pravosudnih telka, koja su kod nas VSS i DVT i zahteva se da se gotovo potpuno isključi parlament kao poltički organ iz procesa izbora sudija. To je takođe stav Venecijanske komisije. Ako je stranka kojoj pripada Đukanović odlučila da odustane od puta ka EU, onda je to odličan način“, smatra Vodinelić.
U skupštinsku proceduru je po drugi put pre dva meseca ušao Predlog za promenu Ustava. On međutim ne sadrži rešenja, već se u tom dokumentu navodi samo ono šta bi trebalo promeniti u najvišem pravnom aktu. Njegovim usvajanjem, zapravo bi počela procedura izmene Ustava, nakon čega bi se krenulo u pisanje ustavnih amandmana, što bi trebalo da uradi nadležni skupštinski odbor.
„Vlast želi ili status kvo ili da pritisak pojača“
Međutim, poslanici taj predlog još nisu usvojili, a Srbija se obavezala da će kompletan proces završiti do kraja 2021, što znači usvojiti promene Ustava u Skupštini, a potom i na referendumu.
„Mi još ni prvi korak nismo napravili. Prvi rok koji nam je postavila EU kroz poglavlje 23 je 2017. godina. Isti ovakav predlog za promenu Ustava Vlada je uputila Skupštini još u novembru 2018. Izgledao je isto tako, prošao je i skupštinski odbor, da bi nakon formiranja nove vlade on i drugi predlozi prethodne vlade bili povučeni iz procedure. On je potom ponovo usvojen na Vladi i upućen parlamentu. Predlog koji je pre dva meseca ušao u proceduru još nije prošao nadležni odbor, koliko je meni poznato. Ipak, mislim da pošto je već jednom prošao odbor, ne postoje nedoumice da li će opet“, kaže Sofija Mandić iz Centra za pravosudna istraživanja.
Ona navodi da smo izgubili godine i godine u natezanju i odlaganju ustavnih promena.
„Vlast sve vreme odlaže taj posao. Postoji napetost između onog što zakonodavna i izvršna vlast žele, a to je da zadrže ili ovaj status kakav je sada, institucionalne mogućnosti da utiču na rad i tužilaštva i sudstva, ili da taj pritisak pojačaju. To se vidi iz svega onoga što je radilo Ministarstvo pravde u protekle tri četiri godine, sa kakvim idejama je izlazilo, oko toga kako treba da izgleda VSS, gde treba da se biraju sudije, kakva treba da je disciplinska odgovornost, kakvi su uslovi za premeštaj sudija… Oni su sve vreme ili pokušavali da održe status kvo ili da odu korak dalje u mogućnosti institucionalnog pritiska. A sa druge strane, pravosuđe ima sasvim drugi cilj – pustite nas da radimo, nemojte nam stajati na vratu“, navodi Mandić.
Akcionim planom za poglavlje 23 Srbija se prvo obavezala da će do kraja 2017. raspisati referendum i izmeniti Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe. Za taj posao bilo je čak budžetirano 560.543 evra ili oko pola miliona evra, koliko se procenjivalo da će nas koštati izmena najvišeg pravnog akta. Od toga međutim nije bilo ništa.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare