Vlast Aleksandra Vučića ima moć da sve pogrešne odluke opozicije pretvori u sopstvene političke poene. Stoga, potezi lidera Dveri Boška Obradovića predstavljaju "gorivo" režimskoj propagandi i dodatno štete opoziciji i slabe njenu poziciju, smatraju sagovornici Nova.rs.
Cepanje sakoa Marijana Rističevića, prekidanje sednice Skupštine zvižducima iz pištaljke, unošenje transparenata na sednicu, fizičko obračunavanje sa Aleksandrom Martinovićem, upad u Radio televiziju Srbije, antimigrantski skupovi samo su neki od mnogobrojnih incidenata u kojima je jedan od glavnih vinovnika bio lider Dveri Boško Obradović.
Prema mišljenju programskog direktora Demostata, Zorana Panovića, incidenti u kojima je učestvovao Obradović mogu se tumačiti kao njegova namera da se profiliše kao lider Saveza za Srbiju. On ocenjuje da ispadi lidera Dveri idu na ruku Aleksandru Vučiću, jer daju „gorivo“ režimskoj propagandi.
„S jedne strane, Boško Obradović pokušava da izazove veći angažman ‘antivučićevskog’ dela javnosti. Ipak, problem je što program Dveri, odnosno kontrarevolucija, za koju se zalaže Obradović kad dođe na vlast, ne može da obuhvati sve pristalice opozicije. S druge strane, Vučićeva propaganda uspeva da poveže ideološke stavove Obradovića i da ih digne na kub. Oni to kasnije povezuju i sa njegovim potezima, poput fizičkog nastrtaja na Marijana Rističevića i od toga prave jednu smesu koji oni nazivaju – ‘fašizam u Srbiji'“, navodi programski direktor Demostata.
Panović ističe da se u srpskoj javnosti konstantno pravi zamena teza prilikom poređenja aktivnosti opozicije devedsetih godina u odnosu na ono što danas radi opozicija.
„Nekada su najveće aktivnosti opozicije bile upravo odbrana izborne volje. Ovo je pokušaj da se nešto uradi bez izbora, što je vrlo komplikovano i teško. Iza toga što Obradović naziva pobuna, stoji jedna apstraktna i uopštena stvar. To je ljudima veoma teško da razumeju“, navodi on.
Profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević, smatra da je vlast u Srbiji u stanju da, kako kaže, spinuje sve u svoju korist, te da je teško uraditi nešto što neće biti doživljeno na taj način.
„Situacija koja sigurno ide na ruku režimu jeste ona kad se pređe mera, a to je napad na Marijana Rističevića. To ne znači da Obradović radi za režim, ali u nekim situacijama reaguje na način koji ne koristi opoziciji. Tako je bilo i sa upadom u RTS i kad su se sukobili sa ženama ispred Skupštine Grada Beograda. To su sve situacije kad, spontano ili ne, dođe do prelaska granice i onda to režim vrlo efikasno koristi“, napominje Spasojević.
On smatra da izostanak žustrije reakcije vlasti na događaje u kojima je učestvovao lider Dveri, nisu alibi i način na koji bi se mogao demantovati izveštaj Fridom hausa o stanju demokratije u Srbiji.
„Naprotiv. Situacija u kojoj su narodni poslanici do te mere antagonizovani, govori o tome da ovdašnje društvo nije demokratsko. Kad vi posle četiri godine mandata osećate potrebu da napadnete kolegu poslanika, to onda nije dokaz demokratičnosti“, kazao je Spasojević, navodeći da to govori bez ikakve namere da umanji odgovornost Obradovićevog postupka.
Izbori će se održati – vlast će ignorisati Obradovića
Spasojević napominje da predstavnici vlasti ni do sada nisu imali sluha za zahteve Boška Obradovića, te da nema razloga da to sad čine. Kako navodi, čitava situacija će se završiti jednom intezivnom i polarizovanom kampanjom.
„Biće to jedna vrlo intezivna kampanja sa mnogo ovakvih incidenata u narednim nedeljama i sa izbornim danom koji će označiti kraj te faze. Jedini razlog zbog kojeg može doći do odlaganja izbora jeste da se pogorša zdrastvena situacija“, rekao je Spasojević, dodajući da je očigledno da opozicija nije u stanju da izvrši veći pritisak na vlast.
Govoreći o ponašanju vlasti na postojeći pritisak, Zoran Panović ističe da režim koristi taktiku kojom do određene mere pušta da opozicioni političari prave incidente.
„Uprkos fizičkom nasrtaju na ministre i poslanike vladajuće koalicije, vlast može opozicionarima da digne rejting praveći od njih ‘političke zatvorenike’. Sa te strane, oni su veoma obazrivi i kreću se do određene granice koju nikako ne prelaze“, zaključuje Panović.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare