Evropski komesar za proširenje Oliver Verhelj predstavio je članicama Evropske unije novu metodologiju za pristup Srbije Evropskoj uniji. Ona se sastoji iz četiri osnovna principa, a sagovornici portala Nova.rs objašnjavaju šta će u praksi to značiti. Najjednostavnije rečeno, Srbiju čekaju ubuduće precizni rokovi, veća kontrola, potencijalno otvaranje već zatvorenih poglavlja a kao kazna za neispunjavanje zadatih obaveza, "rampa" na korišćenje novca iz predpristupnih fondova.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji, predstavio je u Briselu zemljama članicama EU dokument kojim se predlaže način primene nove, revidirane metodologije u pristupnom procesu Srbije.
On se sastoji iz četiri osnovna principa, a to su: veći fokus na reformama u oblasti vladavine prava, snažnija uključenost zemalja članica u proces napretka Srbije, zatim razvrstavanje poglavlja po klasterima i konačno jasnije izražavanje očekivanja EU od Srbije, uz poseban dodatak o sankconisanju svakog stagniranja ili nazadovanja naše zemlje.
Dakleporuka je ili se pokrenite ili ništa od EU…
Direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi i predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić za Nova.rs tumače šta sve to, zapravo, znači.
Reforme u roku ili ništa od para
„Prema ovome što je objavjeno, u načelu mogu da kažem da je 90 odsto nove metodologije rebrendiranje postojećeg procesa. Ipak, imamo par novih stvari i one nisu dobre po srpsku vlast. Pre svega mislim na uvođenje jednog ograničenog vremenskog roka u kojem je Srbija dužna da sprovede određene reforme u grupi klastera. To znači da će nam EU jednom godišnje davati rok u toku kojeg ćemo morati da dokažemo da smo sproveli tražene reforme. Ukoliko se to ne desi, očekuju nas sankcije, odnosno zaustavljanje međunarodne pomoći od oko 200 miliona evra, koje EU izdvaja iz pretpristupnih fondova za državne i infrastrukturne reforme. Srbija neće više moći da kaže sledeće godine ćemo to uraditi, pa se onda ništa ne dešava narednih šest godina“, navodi Beširi.
Kad je reč o većem učešću zemalja članica, Minić kaže da je ovo jedan u nizu signala koji se šalju Srbiji, a koji znače da se od nje očekuje veće angažovanje u procesu pristupa EU.
Vladavina prava prioritet
„Prošle godine smo imali izveštaj EK, ove godine Bilčikov izveštaj, nedavno posetu direktora Sekretarijata energetske zajednice Janeza Kopača, zatim i signale preko okeana. Sve to čini prilično dobro sinhronizovanu poruku Srbiji da se mora pokrenuti iz zastoja, što bi pokrenulo i druge zemlje regiona. Pre svega se traži od zemalja članica EU da se mnogo više angažuju, da imaju veću ulogu u nadzoru i pregledu napretka Srbije u pristupnom procesu. Na to je upućivalo i više od 400 amandamana na izveštaj Vladimira Bilčika o napretku Srbije, od čega je 37 kopromisnih“, navodi Minić, dok Beširi dodaje:
„Do sad je taj proces vršila Evropska komisija, što znači da će biti više pritisaka na Srbiju, pogotovu što se tiče poglavlja 23 i 24 u vezi pravde i pravosuđa. Neće moći više da se desi da Tužilaštvo ne reaguje na slučajeve kao što su Savamala, Krušik, Jovanjica, da ni policija ni Tužilaštvo ne reaguju na veze između organizovanog kriminala i politike. Treba imati u vidu da 27 zemalja članica EU ima svoje ambasade u Beogradu i da imaju bezbednosne informacije, tako da kako ove priče dođu do medija, tako dođu i do njih. Zemlja u kojoj postoje takve veze ne može da napreduje u procesu pristupa EU. Takođe, ako imate politički vrh koji crta mete na medije, nevladine organizacije i svakog onog ko se usudi da iznosi javne kritike na račun režima, ako imate parlament koji se sveo na vladajuću većinu, takođe, ne možete napredovati.
I Minić smatra da je vladavina prava prvi i osnovni uslov, jer je došlo do nazadovanja.
„To je uslov nad svim uslovima, a primer toga smo imali u Rumuniji, gde je ovo bio jedan mučan i težak proces, ali kada je postignut zadovoljavajući napredak, Rumunija je doživela jedan eonomski bum“.
O klasterima i Kosovu
Kad je reč o klasterima, ono što je novo smatra Beširi jeste to da „ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno“.
„Tako da se može očekivati da se i zatvorena poglavlja mogu ponovo otvoriti“, smatra on.
Na posletku, ostaje insistiranje na tome da EU bude jasnija u svojim očekivanjima od Srbije.
„Kad je reč o tome da EU treba da bude jasnija u zahtevima prema Srbiji, to bi se pre svega odnosilo na poglavlje 35. Evropa bi trebalo jasnije da kaže šta očekuje od Srbije po pitanju Kosova, s obzirom na to da pet članica EU ne priznaje njegovu nezavisnost, a ostale na tome insistiraju“, zaključuje Beširi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare