Portparol EU Peter Stano objavio da će se dijalog Beograda i Prištine nastaviti 15. juna.
„Sastanku će prisustvovati predsednik Srbije, Aleksandar Vučić i po prvi put novi premijer Kosova, Aljbin Kurti“, najavio je Stano. Vučić će, potom, sedam dana kasnije, podneti Narodnoj skupštini izveštaj o pregovorima sa Kosovom. Time se, na neki način, potvrđuju najave predsednika da će jun 2021. godine biti mesec izuzetne političko-diplomatske aktivnosti u vezi sa Kosovom.
Interesantan će, naročito, biti sastanak Vučića i Kurtija.
Šta ih spaja
Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti pripadaju srednjoj generaciji političara na Balkanu (Vučić je rođen 1970, Kurti je 5 godina mlađi). Obojica su na vlast došla nakon pada starih elita – u Srbiji Miloševićeve i potom demokratske garniture; u Prištini „stare garde“ bivših vođa OVK oličene u Veseljiju, Haradinaju i Tačiju.
Obojica su, takođe, prvaci ekstremno desnih partija. Nešto više od decenije postojanja SNS ne može da izbriše radikalske početke Aleksandra Vučića, koji je pristup politici i na kraju krajeva stranački „dres“ promenio kako bi pragmatičnijim pristupom došao na vlast. S druge strane, Kurti je ostao dosledno radikalan. U mladosti hapšen zbog „terorizma“ (koji je, ipak, bio prilično rastegljiva kategorija u interpretaciji Miloševićevih istražnih organa), Kurti je bio „aktivista“ OVK, premda nije uzimao oružje u ruke.
„Samoopredeljenje“ u javnosti – pogotovo Zapadnoj – ima imidž mlade, anti-koruptivne stranke, koja, ipak, zastupa opasnu ideologiju „velike Albanije“. Nisu im bile strane ni „akcije“ protiv međunarodnih snaga na Kosovu. I SNS je, setimo se, na vlast došao pričom o borbi protiv korupcije. U prvih nekoliko meseci (naročito nakon hapšenja Miroslava Miškovića), partija je – makar na prvi pogled – taj plan i program i sprovodila.
Nacionalističko delovanje predsednika Vučića – zapaljivi skupštinski govori, mitinzi podrške haškim beguncima, imenovanje Bulevara Ratka Mladića – i dalje žive u uspomenama, ali pomak je primetan.
Šta ih razdvaja
Ima, međutim, i razlika između dvojice lidera. Pre svega se ogledaju u različitom stepenu kooperativnosti prema međunarodnoj zajednici – EU i SAD najpre. Dok predsednik Vučić često u prvi plan ističe svoju blisku saradnju sa liderima najmoćnijih zemalja – Boris Džonson, Emanuel Makron i Angela Merkel najpre padaju na pamet – premijeru Kurtiju je upravo međunarodni faktor bio „kamen u cipeli“ koji ga je sprečavao da dođe na vlast. I njegov prvi mandat, koji je trajao komično kratko, okončan je u klinču sa EU i SAD.
Razdvaja ih i dijametralno suprotno mišljenje prema uticaju Rusije i Kine: Kurti je vrlo otvoren spram „toksičnog“ uticaja dve sile na demokratiju na Balkanu; predsednik Vučić sve otvorenije sarađuje sa Si Đinpingom i Vladimirom Putinom.
Razdvaja ih, naravno, i ideologija.
Šta da očekujemo
Nemoguće je prognozirati.
Prvi susret biće, nema sumnje, prilika da se odmere snage. Na međunardonoij sceni, Vučić je daleko iskusniji. Kurti, međutim, nema šta da krije – njegova agenda je vrlo jasna i transparentna, u Brisel ide da „dobije priznanje“ od Srbije. Predsednik Srbije, međutim, od javnosti (i što je važnije od parlamenta) krije svoju agendu. Najavio je drugo podnošenje izveštaja o Kosovu u skupštini sedam dana nakon sastanka, ali ako bude kao prvo – nećemo čuti ništa konkretno.
Sve se čini da je najava Metjua Palmera o potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma više od pretnje praznom puškom.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare