Ponoš ponovo predsednik stranke SRCE, poručio: Potreban širok front za obaranje vlasti SNS-a

Za potpredsednike izabrani su ekonomista Mihailo Brkić, penzionisani karijerni diplomata Duško Lopandić, redovni profesor sociologije na beogradskom Filozofskom fakultetu Slobodan Cvejić, profesorka fizike Tatjana Marković-Topalović i pravnik Slobodan Petrović.

Nakon završetka radnog dela skupštine i intoniranja himne Srbije, Ponoš je pozvao okupljene da minutom ćutanja na godišnjicu petooktobarskih promena odaju poštu "svim žrtvama Miloševićevog i Vučićevog režima", ocenivši da su aktuelne vlasti u Srbiji "neku vrstu kontinuiteta" sa vlastima koje su pale 2000. godine.

On je ocenio da je vlast koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS) izazvala "srastanje politike i kriminala", zbog čega ne treba da čudi što se bezbednosni sistem "ne brine o dobrobiti građana".

"Porazno je da se (predsednik Srbije ALeksandar) Vučićć u izvršavanju finalne faze preuzetih obaveza oko Kosova oslonio na kriminalne strukture... Lakše se odrekao Gazivoda, i srpskih institucija na severu Kosova nego svoje vlast. On se više ni ne pretvara da mu je Kosovo tema, a ne dozvoljava da vest bude ni to da (premijera Kosova Aljbina) Kurtja organi zavode strahovladu i proteruju ćirilicu", naveo je Ponoš.

Prema njegovim rečima, za promenu aktuelne vlasti potreban "najširi mogući, inkluzivni front".

"Mi vidimo SRCE u zajedničkoj borbi. Nismo isključivi u pogledu modaliteta. Nije vreme za zađevice među onima koji su spremni da odrade deo posla oko smene vlasti. Ovo što radimo je posao visokog rizika, a ne izbor za mis. Ko hoće da ga radimo zajedno, u koordinaciji, dobro došao. Srbija centar će, kao i do sada, biti srcem u zajedničkoj borbi", izjavio je Ponoš.

Lider stranke SRCE dodaje i da će, nakon promene vlasti na izborima, biti dovoljno vremena da se različite političke opcije odmere u fer izbornoj utakmici.

"Nije vreme da ulazimo u rasprave o temama koje nas čekaju u drugom koraku. Nije vreme da gubimo fokus pravdajući se bilo kome zašto nekih zastava nema na protestima. Konkretno mislim na zastave EU. To je pre svega pitanje za one (predstavnike EU) koji su se grlili sa dragim Aleksandrom, dok je njegova vlast pljačkala narod i prebijala decu", dodao je.

Uprkos navedenom, Ponoš naglašava da je SRCE proevropska stranka, koja se zalaže za ulazak Srbije u EU, a koja će najviše od koristi biti samim građanima.

"Niko u Srbiji od 2000. godine do danas nije mogao da dođe na vlast, a da nije propovedao evropski put. Neki su u tome bili iskreni, neki su bili neuspešni. SNS je bio uspešan, ali u svojoj neiskrenosti i lošoj nameri. Svih 13 godina pričali su jedno, a radili suprotno, svesno urušavali podršku javnosti evropskom putu zemlje, svesno odvlačili Srbiju na stranputicu", rekao je Ponoš i dodao da je uz sve manjakvosti za Srbiju EU najbolje rešenje.

Ocenivši da je rudarenje litijuma aktuelnim vlastima trebalo da bude "karta za drugo poluvreme utakmice", a da su prvo poluvreme igrali na kartu "predavanja Kosova", Ponoš je poručio i da se "neće igrati to drugo poluvreme".

"Vučić više ne može da igra ulogu faktora stabilnosti u regionu, niti da održava stabilokratiju čak ni u Srbiji. Evropa ne može da računa da će vlast koja je zatvarala i prebijala studente obezbediti bilo kakvu stabilokratiju", smatra Ponoš, dodajući da Srbija zbog delovanja SNS "više nije subjekat međunarodne politike, već objekat kojim moćni jedni drugima vraćaju kusur".

Dodao je i da Srbiji slaba uteha treba da bude što neke "druge i veće nacije imaju lošiji san nego ranije", niti da "seiri što sada i (Vučića drugi svetski lideri) ponižavaju".

"Sledi nam bolno buđenje (nacije) iz obamrlosti i beznađa, a sada ne treba premišljati da li smo trebali ranije da ustanemo iz kreveta, na koju nogu smo trebali da ustanemo... Sada je važno šta radimo, kako radimo i da na prvim narednim izborima sklonimo ovu vlast, ali da nas ne uvuku u nasilje", zaključio je Ponoš, dodavši da budućnost ne vidi "ni sa SNS u vlasti, niti u politici, a sa nekima ni na slobodi".

Zdravko Ponoš je Rođen u Kninu 1962. godine, oženjen je i otac je jedne ćerke.

Diplomirao je 1986. godine na Tehničkoj vojnoj akademiji u Zagrebu, a magistrirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

Vojnu karijeru započeo je u jedinicama za elektronsko izviđanje i protiv-elektronska dejstva u Užicu i na Kosovu i Metohiji, a završio je kao načelnik Generalštaba Vojske Srbije.

Druga redovna skupština partije SRCE održana je tri godine od osnivanja, u teatru "Madlenijanum", pod sloganom "Srce u zajedničkoj borbi".

Njoj su prisustvovali i predstavnici drugih opozicionih partija: Stranke slobode i pravde, Nove demokratske stranke Srbije i Pokreta slobodnih građana.