Aleksandar Šapić, gradonačelnik Beograda i potpredsednik SNS podneo je danas ostavku kako bi se stekli uslovi za vanredne izbore u glavnom gradu 17. decembra. Na ovoj funkciji bio je 15 meseci, a iza sebe ostavio je niz afera poput nelegalne gradnje na Novom Beogradu, tome što nije prijavio imovinu u Trstu, ali i što je njegov najbliži saradnik nudio nameštanje tendera stranom partneru. To je samo deo političkog i urbanističkog nasleđa Šapića, koji je u svom relativno kratkom mandatu vođenja grada redovno, kao glavne protivnike pored opozicije video i novinare.
Da li će Šapić i u 2024. godini biti prvi čovek Beograda, pokazaće rezultati izbora u Beograda koji će biti 17. decembra. Na njima će Šapić najverovatnije biti nosilac liste, što je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Bez obzira na rezultate izbora, Šapić je od juna 2022. godine kada je postao gradonačelnik već ostavio previše afera iza sebe koje su obelodanjene u medijima. Za sve njih Šapić je rekao da su laž, obračunavao se sa novinarima, ali činjenice su pokazale da je gradonačelnik ostavio iza sebe pun „kofer“ sumnjivih i nelegalnih poslova i radnji.
Opština Novi Beograd nezakonito je ozakonila (legalizovala) nelegalno dograđeni objekat u vlasništvu gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića na Bežanijskoj kosi, iako nisu bili ispunjeni zakonski uslovi da se taj objekat ozakoni, pokazuju dokumenta do kojih je došao BIRN.
Opština je donela ovo rešenje uprkos činjenici da objekat kojeg je ozakonila, u ovom obliku i ovim gabaritima nije postojao na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda iz 2015. godine. To je osnovni preduslov da nelegalno izgrađeni objekti uopšte uđu u proceduru za ozakonjenje, prema Zakonu o ozakonjenju objekata.
Ostalo je i nejasno kako je opština ozakonila Šapićev objekat, kada je Statuom Grada Beograda iz 2019. godine određeno da gradske opštine mogu ozakonjivati objekte do 400 kvadratnih metara bruto razvijene građevinske površine (BRGP), a Šapićev objekat zvanično ima 403 kvadrata, o čemu je pisao BIRN.
Šapić je i ranije, kršeći zakon, u Beogradu izgradio više nepokretnosti, ukupne površine od 525 kvadrata, i to u dvorištu vile u Zvečanskoj ulici. Tako je bez građevinske dozvole podigao sportski objekat od 286 kvadrata, bazen površine 56 kvadrata, pomoćni objekat od 38 kvadrata, kao i nadstrešnicu od 145 kvadrata.
Gradnja bez građevinske dozvole je krivično delo za koje je previđena kazna zatvora od šest meseci do pet godina zatvora kao i novčana kazna. Osim toga, zakon predviđa i rušenje bespravnog objekta.
BIRN i nedeljnik Vreme objavili su početkom godine da je Šapić 2018. godine kupio vilu u Trstu vrednu 820.000 evra, te da je prekršio zakon jer to nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.
BIRN je naveo da je tada predsednik opštine Novi Beograd živeo i radio u Beogradu, a sudeći po ugovoru na osnovu prebivališta, u vilu Trstu je nameravao da iskoristi umanjenje poreza.
Šapićevo vlasništvo nad vilom vidi se u izvodu iz italijanskog katastra do kog su došli BIRN i nedeljnik Vreme, ali ne i u registru o imovini i prihodima srpske Agencije za sprečavanje korupcije, kojoj su javni funkcioneri dužni da prijave sve promene imovinskog stanja.
Dva meseca nakon objavljivanaja teksta Šapić je podneo dve tužbe protiv BIRN-a i tražio 12 miliona dinara odštete zbog tekstova o vili u Trstu i ozakonjenju objekata na Bežanijskoj kosi.
Nenad Milanović, šef kabineta gradonačelnika Beograda, nudio je predstavnicima turske kompanije Kentkart da će im namestiti tender za novi posao – održavanje i unapređenje sistema za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom gradskom prevozu – ukoliko pristanu na sporazumni raskid postojećeg ugovora iz 2021. godine, pokazuju audio snimci sa dva sastanka.
Milanović je na sastanku 9. marta rekao predstavniku Kentkarta Savi Terziću da će ga optužiti da je „upropastio javni prevoz u Beogradu“ ukoliko turska firma ne prihvati ponudu o sporazumnom raskidu ugovora.
Kentkart je bio zadužen za uvođenje sistema za naplatu karata u javnom prevozu Beograda od 2011. godine i prvi ugovor je potpisan u vreme kada je gradonačenik bio Dragan Đilas, a Šapić njegov pomoćnik. Novi desetogodišnji ugovor je potpisan 2021. godine.
Nakon Kentkarta posao naplate preuzelo je javno preduzeće „Naplata prevozne usluge“.
Nakon što je otkriveno da saradnik gradonačelnika Aleksandra Šapića i direktor Vaterpolo kluba „Novi Beograd“ Mirjan Nešović nelegalno zida na Novom Beogradu, reagovala je inspekcija i zaustavila dalje radove.
Ipak, samo jutro kasnije, Nešović je skinuo traku kojom se zatvara gradilište i nastavio da gradi, ne osvrćući se na odluku gradske inspekcije.
Nešović je od juna direktor u vaterpolo klubu sa Novog Beograda, u kojem je dugogodišnji zakonski zastupnik bio Šapić, koji neformalno i dalje „vedri i oblačli“ u ovom klubu.
Podsetimo, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić podneo je ostavku na ovu funkciju.
Nakon talasa ostavki gradonačelnika i predsednika opština širom Srbije, ostavku je podneo i prvi čovek Beograda. To znači da će ići na vanredne beogradske izbore, što je najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučič gostujući nedavno na RTS.
„Upravo sam podneo formalnu ostavku na mesto gradonačelnika Grada Beograda, kako bi počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje izbora koji bi se pored parlamentarnih i pokrajinskih, 17. decembra, održali i na nivou Beograda“, naveo je Šapić.
Sada je učinjen prvi i nužan korak da bi bi izbori u Beogradu bili 17. decembra. Nakon ostavke Šapića, odbornici Skupštine Grada imaju mogućnost da u roku od 30 dana pronađu novu većinu i eventualno izaberu novog gradonačelnika.
Takav scenario malo je verovatan. Nakon toga se ide u kampanju koja može da traje od 45-60 dana, čime bi se ispunili svi uslovi da izbori budu 17. decembra.
Bonus video:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar