3
Srbi sa Kosova i Metohije, od kojih je posle nezakonitog proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine tadašnja srpska vlada pod vođstvom Vojislava Koštunice tražila da napuste posao u privremenim opštinskim organima pod kontrolom Ujedinjenih nacija uz garancije da će biti raspoređeni na druga radna mesta u republičkim organima, već 13 godina vode sudske postupke zbog toga što obećani posao nikada nisu dobili, otkriva Pištaljka.
Postupci su pokrenuti na osnovu četiri akta Vlade Vojislava Koštunice iz 2008. godine koja je potpisao potpredsednik Božidar Đelić i kojima su četiri ministarstva obavezana da preuzmu u svoju službu građane iz privremenih organa. Nijedna od sedam vlada, koliko ih se od tada do danas promenilo, nije ispunila dato obećanje, navodi ovaj portal. Pištaljka podseća da je još 2012. zaštitnik građana konstatovao je da su građani od kojih je zahtevano da napuste svoja radna mesta ostali na „rubu egzistencije”.
Iako se tačan broj ljudi koji su tužili državu ne zna, oni sa kojima je Pištaljka stupila u kontakt nisu uspeli da dobiju posao ni preko suda. Kako navodi portal, u postupku koji vodi Ljubinko Đorđević iz Štrpca, Ustavni sud duže od dve godine ne donosi odluku. U dva slučaja – Mirjane i Ivana Davidovića, takođe iz Štrpca – Vrhovni kasacioni sud ne odlučuje dve godine. Jedan čovek je u međuvremenu preminuo ne dočekavši sudsku presudu. Postoje i oni sa kojima je Pištaljka stupila u kontakt i koji tvrde da su odustali i povukli tužbe.
„Obmanuli su nas. Izmišljaju sudove za nas, prvostepeni se proglasi nenadležnim, pa drugostepeni vrati prvostepenom da ponovo odluči, pa onda opet sud kaže da ne mogu da sude jer smo mi radili za Unmik, a ne za Srbiju. Zato sam odlučio da povučem tužbu”, rekao je za Pištaljku bivši radnik privremenih organa iz Štrpca koji je želeo da ostane anoniman.
On je objasnio da je poslednje tri godine u penziji, a da je do tada dobijao novčanu pomoć od Srbije, takozvani minimalac, koji je iznosio 11.000 dinara.
Pištaljka od meštana saznaje da su se neki koji su tužili Vladu odselili van Srbije, a neki su napustili Kosmet i prešli u centralnu Srbiju. Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, koji je ranije bio član Demokratske stranke Srbije i savetnik premijera Vojislava Koštunice i to baš u vreme donošenja zaključaka, a koji je danas član Srpske napredne stranke, ni posle više poziva nije pristao da odgovori na pitanja novinara ovog portala, objašnjavajući da u kancelariji postoji nadležna služba za saradnju sa novinarima. Nije odgovorio čak ni na pitanje da li zna da postoje ljudi koji su bez posla duže od decenije uprkos zvaničnim državnim obećanjima.
Uprkos tome što nam je Petković obećao da ćemo dobiti odgovore iz njegovog kabineta i nadležne službe, Pištaljka ni posle više meseci nije dobila informaciju koliko ljudi iz privremenih organa su ministarstva zaposlila, a koliko nije dobilo posao. Pod izgovorom da ima mnogo posla zbog aktuelne krize na Kosovu i Metohiji i izlaska Srba iz kosovskih institucija Kancelarija nam nije dostavila podatke o broju ljudi koji su 2008. godine prestali da rade a nisu zaposleni u državnoj službi i informaciju koliko njih danas živi na Kosovu Metohiji, navodi se u tekstu portala.
Ono što se zna je da su 2008. godine otkaze dali policajci, poreznici, carinici, zaposleni u sudovima i u lokalnim samoupravama, a da je ovih poslednjih bilo 368 i da je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju bilo u obavezi da ih preuzme.
Srba od kojih je država tražila da daju otkaze teško se danas sećaju i dva bivša ministra za Kosovo i Metohiju – Slobodan Samardžić iz Demokratske stranke Srbije, koji je javno obećao da će država finansijski obezbediti ljude koji izađu iz privremenih organa, i Goran Bogdanović, član Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, koji je stupio na funkciju kao član Demokratske stranke nekoliko meseci pošto je prethodna Vlada donela zaključke. Njih dvojica danas objašnjavaju da su se na funkciji bavili drugim važnim pitanjima, a Bogdanović čak dodaje da se ni ne seća da je postojao problem sa zapošljavanjem ljudi jer je to bilo „davno”. Uprkos tome što je Pištaljka Bogdanovića suočila, kako su naveli, sa pismom i zahtevom za zaposlenje koje je Ljubinko Đorđević lično njemu poslao, Bogdanović je i dalje tvrdio da se ne seća.
„Ne verujem da će se postupak rešiti u Srbiji, a spreman sam da pravdu tražim i dalje. Kada sam išao da tražim posao, odbijali su me jer sam napustio Unmik i zato što ne priznajem Republiku Kosovo. Ni za mog sina nema posla u Štrpcu, pa se pitam da li sam lud što ostajemo ovde”, rekao je Đorđević za Pištaljku.
Pištaljka je razgovarala sa još troje Štrpčana koji su svi tužili državu. Niko od njih još nije dobio presudu u svoju korist. Tvrde da žive tako što ih finansijski pomažu deca i porodica, drugi primaju novčanu naknadu od 11.000 dinara od države Srbije kao pomoć za nezaposlene, a postoje i oni koji su stigli do penzije. Oni koji rade – rade na njivama, beru borovnice i rade na građevini.
„Najviše me boli što su nas podelili na dobre i loše Srbe, pa tako neki dobijaju duple plate, a neki su ostavljeni bez ičega. Sad više nije ništa bitno – ali volela bih da se zna da se tako dogodilo”, rekla je za Pištaljku penzionerka Mirjana Davidović iz Štrpca čiji postupak čeka odluku Vrhovnog kasacionog suda.
Njen advokat objašnjava da je u postupku državu branilo Republičko pravobranilaštvo, a da su niži sudovi doneli presudu da preuzimanje nije moguće jer Davidović nije radila za državu već u sistemu Unmika. Zbog toga što postoje zaključci Vlade u kojima se jasno navodi da se osobama sa Kosova i Metohije koje su napustile privremene organe pod kontrolom Unmika priznaje status državnih službenika, uložena je žalba po kojoj se godinama čeka presuda.
Republičko pravobranilaštvo nije odgovorilo na pitanja Pištaljke o tome koliko postupaka se vodi protiv Srbije zbog toga što nisu ispunjeni zaključci i informacija Vlade iz 2008. godine.
BONUS VIDEO – Milan St. Protić: Kosovo je izgubljeno
