Dan posle, ponedeljak 17. januar 2022. godine može biti značajan dan u našem pravosuđu, a samim tim i u Srbiji. Tog dana će se započeti za Srbiju, a mnogo više za političke stranke, put u nepoznato, u deo koji Srbija od svoje nezavisnosti, pa preko Ustava 2006. nije probala, a znamo da je probala mnogo toga. Srbija je probala jake predsednike vlada, jake predsednike, a vlast je tradicionalno prelazila sa njima, tj. u ovih trideset godina uvek sa „njim“ na nove funkcije, retko je bila u zakonodavnoj vlasti, a nikad nije bila u pravosudnoj grani vlasti.
Hiljadu zašto, hiljadu zato
Zašto pravosuđe neće postati nezavisno prvog dana nakon referenduma?
Osim nekolicine izuzetaka, hrabrih sudija i tužilaca, nije bilo pokušaja preuzimanja svoje ustavne uloge, a prepreke su bile prevelike. Pre nekoliko dana sam sedeo u studiju RTS-a sa profesorom Pravnog fakulteta, članom Državnog veća tužilaca, tela koje u ovom trenutku ima veliku ulogu u izboru tužilaca, koji se ne potpisuje kao član tog značajnog tela, jer nema dozvolu da tako istupa u javnosti od predsedavajuće tog tela. Protiv toga da su svi u senci, bez ikakve odgovornosti za svoje postupke se mora boriti, a protiv toga se bore i amandmani koje smo na kraju, nakon poveće bitke, dobili od ovakve Narodne skupštine.
Pročitajte još...
Zašto zaokružiti da?
Jednostavno je, ukoliko želite promenu, onda aktivno učestvujete u promeni.
Moguće da je inat prvi odgovor, jer deluje da u Srbiji danas u našem društvu skoro niko nije spreman da podrži takav korak, pa vam jedino kao građaninu preostajete da to uradite u inat svim političkim strankama.
Jedna strana ne želi promenu jer bi time priznala da čak i ovakva Narodna skupština može nešto kvalitetno da uradi, nakon povratka izmene Ustava u Narodnu skupštinu, gde mu je po Ustavu mesto, nakon solidne javne rasprave, usklađivanja sa strukom, sudijama i tužiocima i na kraju sa Venecijanskom komisijom, stručnim telom Saveta Evrope. Druga strana, tj. vlast se ili zaklanja iza pravila da ne može ukazivati građanima kako da glasaju, dok se drugi deo vladajuće većine opredelio za aktivno pozivanje građana da zaokruže „ne“. Javno govore da se usvajanje ovih izmena kosi sa željom vladajućih političkih stranaka da kroz Narodnu skupštinu nastave da kontrolišu pravosudnu granu vlasti. Da bi se izvršna vlast plašila pravosudne, u istom obimu u kome se danas pravosudna plaši izvršne, moraju se izvršiti izmene, a prvi korak je izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe i to upravo na način kako to predviđaju amandmani za koje će se građani opredeljivati 16. januara.
Ustav je uvek odraz svog vremena, Ustav iz 2006. godine je odraz vremena u kome se želelo zacementirati sve što se zacementirati može. Tako je stradalo i pravosuđe, jer se odredbe o pravosuđu izuzetno teško promeniti, što vidimo i danas.
Zašto kao javnost moramo imati očekivanja od sudija i tužilaca?
Ukoliko nemate ama baš nikakva očekivanja od sudija i tužilaca, nemojte se posle čuditi kada sudije i tužioci ispune upravo ta vaša očekivanja.
Iskreno sebi postavite pitanje zašto ne biste glasali za amandmane na Ustav koji su bolji od postojećih, sa čime se slažu i sudije i tužioci, tj. njihova strukovna udruženja koja su se tokom devedesetih rovovski borili protiv kontrole pravosuđa, a pečat je stavila i Evropa.
Svako ko vas ubeđuje da je referendum opredeljivanje za ili protiv Vučića vas obmanjuje, a rezultati izmene Ustava, ukoliko budu pozitivni, biće pobeda struke nad politikom, nad političkim strankama koje u ovom trenutku, suprotno tom istom Ustavu podređuju Srbiju sebi.
U javnosti se nije čulo dovoljno o amandmanima, što je donekle i razumljivo jer se ovde radi o izmeni strukture dva tela koja i danas imaju veliku ulogu u izboru sudija i tužilaca, tj. o stručnim pitanjima koja malo koga zanimaju. Ustavni amandmani uvode i razvlašćivanje parlamenta, ne samo ovog jednopartijskog, već i svakog drugog u koji će i druge stranke ulaziti nakon 3. aprila. Partijske kvote sudija i tužilaca su nas i dovele tu gde smo, četrnaest godina nakon usvajanja ovog Ustava.
Kada tome dodate i stalni pritisak na sud koji nije uspeo da prodiše u ovih trideset godina višepartijskog sistema, jasno je zašto se nalazimo tu gde smo danas.
Da li će 17. januar biti dan kada će započeti dug proces prekidanja negativnog uticaja zakonodavne i izvršne vlasti na sudsku, a mnogo značajnije, da li će se tog dana raskinuti uticaj vladajućih stranaka na sudije i tužioce opredeljujemo se u nedelju 16. januara.
BONUS VIDEO: Hoće li referendum stići do Kosova i dijaspore?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar