Svestan sam činjenice da neki moji tekstovi podsećaju na običaj da mlada na venčanju obavezno nosi nešto staro, nešto novo i nešto pozajmljeno.

Nešto staro pod gornjim naslovom je priča književnika Jovana Popovića (1905-1952) o narodnom heroju Bošku Palkovljeviću (1920-1942), poznatijem po nadimku “Pinki”, koja je nekad bila obavezni deo lektire za osnovce.

Nešto novo pod gornjim naslovom su komentari, ne toliko na vest o susretu predsednika svega ovoga sa “predstavnicima vanparlamentarnih stranaka koje ne žele evroposlanike u međustranačkom dijalogu”, koliko na prisustvo i kasnije izjave lidera Srpskog pokreta “Dveri” Boška Obradovića da je reč o „izuzetno konstruktivnom i ozbiljnom sastanku”.

Nešto pozajmljeno pod gornjim naslovom bila bi reportaža o Kragujevčaninu Ljubiši Jeliću, koji je kao 11-godišnjak 25. maja 1955. uslikan između Josipa Broza i njegove supruge Jovanke, pa je za sva vremena dobio nadimak “Pinki”. On je sa još desetak drugara, predstavljajući mladost Srbije, učestvovao na priredbi u čast Titovog rođendana na platou ispred Belog Dvora (prvi slet na Stadionu JNA za Dan mladosti, održan je dve godine kasnije).

Iz te priče, objavljene pre pet godina u “Kragujevačkim nedeljnim novinama”, pozajmio bih deo Jelićevih sećanja kad je priredba završena: “Tad je Jovanka prišla našoj grupi i obratila se baš meni: ‘Je l’ voliš ti Tita?’ Ja sam kao iz topa odgovorio – da, volim ga. Ona je uzvratila: ‘Volim ga i ja’. Potom je dodala: ‘E, onda ćemo zajedno da se slikamo’, a mene su kao najnižeg stavili između Jovanke i Tita.”

U nekim folklorima običaj nešto staro, nešto novo i nešto pozajmljeno ima dopunu, a to je da na venčanju mlada treba da nosi i nešto plavo. Po tim tumačenjima, plava boja simbolizuje vernost i čistotu, čega najmanje ima u ovoj priči pod radnim naslovom “Bivši direktor ‘Pinkija’ je video Boška”.

Teškom mukom prihvaćen kao deo opozicije koja ni pod kakvim uslovima ne želi da sarađuje sa predsednikom svega ovoga i njegovom bulumentom, sumnjičen od početka da samostalnim “akcijama” (čuvena „testera“ u RTS) minira proteste građana, zapamćene po sloganu “Jedan od pet miliona”, dignut na nivo “heroja” tokom kratkotrajnog “štrajka glađu” na skupštinskim stepenicama, lider „Dveri“ u poslednje vreme pravi sve više „gafova“ zbog kojih su već plavi od muke njegovi dojučerašnji opozicioni “saborci”, a još više samostalni analitičari po društvenim mrežama.

Prvo je nacrtao “foto robota” poželjnog kandidata opozicije za predstojeće predsedničke izbore po svom liku u ogledalu. Uslikavši se sa predsednikom svega ovoga u probranom društvu „kombi stranaka“, Obradović je praktično obesmislio onaj deo pregovora oko izbornih uslova u koje su uključeni i predstavnici Evropske unije, u šta polaže nade tvrdo jezgro takozvane „bojkot opozicije“. Koji, by the way, znaju da nemaju pravo na još jedno izbegavanje izborne utakmice.

Zato je sasvim moguće da je Obradoviću posle pomenutog “konstruktivnog sastanka” prišla Milica “Zavetnica”, čije je pojavljivanje u javnosti najsigurniji znak da se približavaju važni izbori, pa ga upitala “Je l’ voliš ti našeg predsednika?”, a ovaj odgovorio: “Ne, ja volim samo sebe!”