1
Prvo je Milan Miodragov Pajević pohvalio moj jučerašnji komentar, uz predlog da bi “valjalo napraviti analizu ‘rastakanja’ Demokratske stranke, kako je od 13 ljudi za (re)osnivačkim stolom nastalo najmanje 15 novih partija”. Kad sam već poodmakao u tom poduhvatu, moja prijateljica Indira Bajrić Funduk mi poručila: “Zašto trošite mozak i reči na DS? Oni su završili svoje onog dana kad su se ‘istorijski pomirili’ sa SPS-om!”
Teško svetu ugoditi, ali moram da se složim sa stavom da je “jaka Demokratska stranka, kao glas slobodarske i građanske Srbije, uvek bila opasnost za svakog autokratu” i da se zbog toga “danas nalazi pod intenzivnim napadima režima Aleksandra Vučića”.
To su pre mesec dana potpisali okupljeni u Građanskom demokratskom klubu: Gordana Matković, Dragor Hiber, Biljana Stojković, Đorđe Pavićević, Vesna Rakić Vodinelić, Čedomir Čupić, Vida Petrović-Škero, Dušan Petričić, Snježana Milivojević, Žarko Trebješanin. Dragoljub Bakić, Zoran Radovanović, Tanasije Marinković, Danilo Šuković, Božidar Andrejić, Savo Manojlović, Vojin Rakić, Ljubomir Jacić, Gojko Božović, Suzana Ignjatović, Igor Ginzberg, Galjina Ognjanov i Dragoljub Popović.
Ne zato što neke od njih lično poznajem, a većinu izuzetno cenim, meni daleko iskrenije i poštenije deluju njihovi stavovi o Demokratskoj stranci, kao nestranačkih ličnosti, nego sve što ovih dana govori “gospodin Lutalica”, koji bi da smeni predsednika Lutovca.
“Ne možemo se Vučićevim metodama boriti protiv Vučića, a diskvalifikacija svakoga ko drugačije misli podseća na njega”, kaže ovaj zabrinuti demokrata, koji je 2005. otišao sa Čedom Jovanovićem u Liberalno-demokratsku partiju, pa se posle prebacio u Batićevu Demohrišćansku stranku Srbije, čijem upokojenju je prilično doprineo kao zamenik predsednika.
E, tu se već vraćamo na osnovno pitanje, ko se više delio – amebe ili DS? Inicijativni odbor za (re)osnivanje Demokratske stranke (1989.) čine Dragoljub Mićunović, Kosta Čavoški, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić, Borislav Pekić, Milovan Danojlić, Slobodan Inić, Vladimir Gligorov, Gojko Đogo, Radoslav Stojanović, Miodrag Perišić, Dušan Vukajlović i Marko Janković. Demokratska stranka je formirana 11. decembra 1989. godine, kad je pomenuti odbor predstavio “Programske ciljeve DS”, a na Osnivačkoj skupštini, održanoj 3. februara 1990. u sali Doma omladine u Beogradu, za predsednika DS izabran je Dragoljub Mićunović, a za predsednika Izvršnog odbora Kosta Čavoški.
Iz redova DS prvo će izaći Slobodan Inić i Vladimir Gligorov, zbog neslaganja sa stranačkim skretanjem ka nacionalnom polu. Nešto kasnije dolazi do sudara i borbe oko primata dva lidera – Dragoljuba Mićunovića i Koste Čavoškog, koja se završila porazom drugog, koji istupa iz stranke nezadovoljan što ona nije dovoljno nacionalno orijentisana.
Nekoliko dana pred izbore 1990. godine, iz stranke istupa grupa od deset članova u kojoj su bili Nikola Milošević i Kosta Čavoški, kao i režiser Saša Petrović, pošto su smatrali da nisu stvoreni uslovi za poštene izbore, i osnivaju Srpsku liberalnu stranku. Stranka je postojala do 2010. Bila je u tesnoj koaliciji s Demokratskom strankom Srbije, na čijoj je listi Nikola Milošević bio poslanik.
Demokratska stranka je na izborima 1992. ostala van Deposa (Demokratski pokret Srbije) i nastupila sama. To izaziva rascep stranke iz koje izlazi “krilo Demokratske stranke za Depos” sa Vojislavom Koštunicom na čelu, koji formira Demokratsku stranku Srbije.
Na početku 1994. godine, posle poraza Deposa II na izborima, Demokratska stranka se ponovo cepa na dva dela. Taj rascep u Demokratskoj stranci počinje pred izbore 1993. Zoran Đinđić i Dragoljub Mićunović optužuju jedan drugoga, između ostalog, i oko toga ko se sastao sa Miloševićem, što će se kao senka nadviti i nad uspeh Koalicije “Zajedno” (DS, Srpski pokret obnove i Građanski savez Srbije), kad je na lokalnim izborima u novembru 1996. osvojena i posle 88 dana protesta odbranjena vlast u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i još 17 gradova.
Prvi spor između predsednika stranke Dragoljuba Mićunovića i Zorana Đinđića, pretendenta na to mesto, razrešen je na Vanrednoj skupštini Demokratske stranke, održanoj 25. januara 1994. u Beogradu, kad Dragoljub Mićunović rezignirano podnosi ostavku. On sa grupom starijih demokrata osniva Demokratski centar, a za novog predsednika DS-a izabran je Zoran Đinđić. Mićunović se vratio u Demokratsku stranku 2004 (kada je na njeno čelo došao Boris Tadić) i postao je predsednik njenog političkog saveta.
Narodna demokratska stranka osnovana je početkom 2000. godine, a njen predsednik je Slobodan Vuksanović, koji je karijeru u Demokratskoj stranci počeo kao rođak Dragoljuba Mićunovića, ali je nakon sukoba Mićunović–Đinđić ostao uz Đinđića. Iz DS je istupio sa pozicije potpredsednika posle Šeste konvencije DS 27. februara 2000. godine, kada njegova kandidatura za predsednika stranke nije prošla. Pobedio ga je predsednik stranke Zoran Đinđić, koga je podržalo 605 delegata, prema 485 za Vuksanovića.
Vuksanović je pristupio Narodnom pokretu “Otpor” 1. juna 2000, a istupio 23. oktobra iste godine. Prelazi u Pokret za demokratsku Srbiju (PDS) Momčila Perišića, gde je 4. novembra 2000. izabran za potpredsednika. Iz PDS takođe istupa u novembru 2001. Ne uspevši da preuzme mesto predsednika pokreta, isključen je sa grupom pristalica i osniva Narodnu demokratsku stranku (NDS). Na lokalnim izborima u septembru 2004, Vuksanović se kandidovao za gradonačelnika Beograda, ali je završio na poslednjem mestu. Njegova stranka se potom sjedinila sa DSS, a na ogradi srušenog Generalštaba u Nemanjinoj još dugo je stajao grafit: “Dabogda ti Vuksanović došao u stranku!”
Liberalno demokratska partija je osnovana je 5. novembra 2005. u Beogradu. Za prvog predsednika stranke izabran je Čedomir Jovanović, bivši potpredsednik Vlade Srbije i Demokratske stranke. Za članove predsedništva na osnivačkoj skupštini izabrani su Nenad Prokić, Nikola Samardžić, Branislav Lečić (kasnije izašao iz LDP i formirao posebnu partiju, koja se priključila DHSS) i Đorđe Đukić. Godine 2007. u ovu stranku se utopio Građanski savez Srbije, kad je Nataša Mićić izabrana za potpredsednicu stranke, a Vesna Pešić za predsednicu Političkog saveta, koja je 2012. istupila iz poslaničke grupe LDP u Skupštini Srbije.
Odnosi DS i G17 plus su komplikovani. G17 plus je u početku bila grupa eksperata. Ekspertska mreža G17 plus nastala je u vreme zimskih protesta 1996/1997. godine, kad je Srbija branila pobedu Koalicije “Zajedno” na lokalnim izborima, 17 najeminentnijih ekonomista iz Srbije i Crne Gore osnovalo je Grupu 17 (G17), sa koordinatorima Mlađanom Dinkićem i Veselinom Vukotićem na čelu.
Voljom ogromne većine svojih članova, 15. decembra 2002. godine, G17 plus, postala je politička stranka. Prvi predsednik bio je Miroljub Labus, a izvršni direktor Mlađan Dinkić. Miroljub Labus, koji je započeo svoju političku karijeru 1992. kad je izabran u federalni parlament na listi DS, 1994. je promovisan za potpredsednika DS, kad je ovu partiju preuzeo Zoran Đinđić. Na toj poziciji je bio do 1997. Od 1999. do 2000. godine predsednik je Upravnog odbora G17 plus, čiji predsednik postaje 2002. godine.
Na izborima 2008. G17 plus dobija mandate na listi DS i ulazi u vladu. Februara 2011. godine Dinkić više nije na mestu potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja pošto su ga demokrate izbacile iz vlade, ali njegovi ministri ostali do kraja mandata Mirka Cvetkovića.
Posle poraza Borisa Tadića na predsedničkim izborima u maju 2012. godine, Demokratska stranka se vraća u opoziciju, da bi iz njenih redova nastale Nova stranka Zorana Živkovića (2013.), poslanički klub “Zajedno za Srbiju” Dušana Petrovića (2013.), iz koga je nešto kasnije nastala istoimena stranka na čelu sa gradonačelnikom Šapca Nebojšom Zelenovićem, Narodna stranka Vuka Jeremića (2017.) i Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa (2019.).
Demokrate su na predsedničkim izborima 2017. logistički i propagandno podržale bivšeg zaštitnika građana Sašu Jankovića, koji je potom osnovao Pokret slobodnih građana. Početkom ove godine generalna sekretarka DS Gordana Čomić samoinicijativno je odlučila da učestvuje na parlamentarnim izborima i priključila se grupi “Srbija 21”, koja je na glasačkim listićima bila deo propale koalicije “Ujedinjena demokratska Srbija”.
Nastaviće se…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare