„Čak i pokvaren sat dva puta dnevno pokaže tačno vreme“, rekao je britanski matematičar, logičar i kriptograf Alan Tjuring, čovek koji je razbio čuvenu „Enigmu“, sistem šifara nemačke mornarice u Drugom svetskom ratu.

Ostaće, međutim, enigma kojim šiframa se služila Republička izborna komisija kad, saopštavajući različite podatke o izborima održanim 21. juna i 1. jula, nije uspela ni jednom da pokaže tačan procenat izlaznosti građana Srbije, što je, realno gledano, najvažnija politička činjenica ovog testiranja narodne volje i strpljenja.

Treba mnogo pokvarenih instrumenata ne toliko da se objavi kako je od 6.584.376 birača upisanih u birački spisak, svoje pravo ostvarilo 3.221.908 birača, što znači da je izlaznost bila oko 48,93 odsto, nego da se ne primeti kako je takav „rezultat“ namaknut u poslednjih stotinak minuta “glasanja”, a mnogogde i satima posle toga.

Znatno lakše bilo im je da pogode sve ostalo (raspored “glasova” i broj osvojenih mandata), jer su te brojke uglavnom bile poznate i pre izbora. Kako je to sjajno tvitnuo književnik Gojko Božović, “kad se izbori dobro organizuju, glasanje je nepotrebno”.

Namicanje izlaznosti do nivoa nekih prethodnih glasanja, pa i sličnih manifestacija narodnog raspoloženja prema političarima u okruženju, pre svega je u funkciji odmicanja od procenta koji bi mogli da nedvosmisleno potvrde uspeh zalaganja za bojkot ovih izbora.

Bojim se, međutim, da je tih 48,93 odsto sasvim dovoljno i za nešto mnogo opasnije po “našu zajedničku sudbinu, kao naroda, kao društva, kao države, kao zajednice”, kako to voli da naglasi moj prijatelj, protojerej dr Ljubivoje Stojanović, jer treba da na duži rok zacementira sadašnje stanje stvari. Pobednici da slave, bojkotaši da tvrde da ih je narod poslušao, a bulumenta kojekakvih liderčića da i dalje vegetira na političkoj sceni.

Zaista je nevažno pod kojim zaglavljem su juče saopštili da su “vođenje otvorene funkcionerske kampanje, neravnopravna zastupljenost u medijima, plaćanje glasova, glasanje pod prinudom zbog pretnje gubitka posla, vođenje duplih biračkih spiskova… samo neki od razloga zbog čega se izbori ne mogu smatrati demokratskim”, jer su to njih troje, četvoro, koliko ih obično ima u takvim strankama, znali i pre nego što su se odlučili da se nacrtaju na glasačkom listiću.

Važnije je da baš danas, na dan koji se godinama slavio kao početak ustanka u Srbiji u već pomenutom Drugom svetskom ratu, takvima kažemo “ajde, bre, magarci, sjašite malo”…Uostalom, zar nije sve i počelo tako što je “Srbin pucao na Srbina”!