Prištinski analitičar Ramuš Tahiri izneo je za Nova.rs pet ključnih problema na Kosovu, dan posle pada vlade Aljbina Kurtija, ocenjujući da za nove izbore nema uslova zbog pandemije koronavirusa.
Tahiri ističe da ostanak Kurtija na čelu tehničke vlade do jeseni nije nikakva opcija jer mu je iskazano nepoverenje, i da kao premijer nema više ni legalitet ni legitimitet.
Pored političke krize, Kosovo se suočava sa velikim brojem tekućih problema koji su sada dodatno zakomplikovani stanjem u zemlji, a Tahiri izdvaja: pandemiju koronavirusa, nezaposlenost i ekonomski razvoj, zatim zaokruživanje nezavisnosti i međunarodno priznanje i dijalog sa Srbijom.
Epidemija koronavirusa
„Pandemija koronavirusa je na Kosovu glavni problem kao i u svim zemljama sveta“, kaže Tahiri.
Analitičar ističe da trenutno ljudi dobro podnose novonastalu situaciju, da ima dosta namirnica kao i da se građani pridržavaju zabrane kretanja koja postoji u određenim satima.
„Broj zaraženih ljudi nije prešao 100 i još ne postoji rizik od progresivnog širenja ovog virusa. Tome doprinosi činjenica da je Kosovo zatvoreno društvo. Međutim, loš faktor je što Kosovo ima trećinu stanovništva koji rade u EU, uglavnom u Švajcarskoj i Nemačkoj, kaže Tahiri i dodaje da je dobro što su granice zatvorene te je zaustavljen priliv građana iz dijaspore koji bi mogli da šire „klice tog virusa“.
Politička kriza
Politička kriza prouzrovkovana padom Vlade, prema Tahiriju drugi je po važnosti problem s kojim se Kosovo trenutno suočava. Demokratski savez Kosova pokrenuo je izglasavanje nepoverenja Kurtjevoj vladi, u kojoj sede i njihovi predstavnici-
„Nepoverenje je izglasano sinoć, a sinoć je i Kurti smenio vicepremijera Avdulaha Hotija i sada to mesto popunjavaju zamenici ministra iz Samoopredeljenja. Polako idemo prema autoritarnom sistemu“, upozorava Tahiri.
On je mišljenja da Kurti ne može biti novi mandatar niti neko drugi iz Samoopredeljenja. Predviđa da će predsednik Kosova Hašim Tači u roku od deset dana imenovati novog mandatara i posle konsultacije sa političkim liderima parlamentarnih partija biće odlučeno koja od njih ima mogućnost da dobije većinu od 61 glasa.
„Verovatno će Demokratski savez Kosova Ise Mustafe formirati novu Vladu uz 20 poslanika iz manjinskih stranaka,10 iz Srpske liste i 10 iz ostalih manjina koje su uvek u vladi i podržavaju vladu. Ostaje i Alijansa Ramuša Haradinaja, Pacolijeva Grupa i Socijaldemokratska partija Fatmira Ljimaja i to je ukupno 67 glasova što je dovoljno da se izglasa nova vlada sa premijerom iz DSK“, objašnjava Tahiri i dodaje da postoji mogućnost da dve velike partije ostanu u opoziciji, Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova.
Nema uslova za nove izbore
Za nove izbore nema uslova jer smo usred pandemije koronavirusa. Nije nikakva opcija da se do jeseni ostavi Kurti jer mu je iskazano nepoverenje, a nema ni legalitet ni legitimitet. Kurti se nada da će dobiti više od 50 odsto na izborima, međutim ja izbore ne očekujem pre novembra ove ili marta sledeće godine. Ne bi bilo legalno da ova vlada koja je krnja nastavi da administrira Kosovom još nekoliko meseci. Ustavni rok je 25 dana od danas da se formira nova vlada, 10 dana ima predsednik da odluči ko će biti mandatar i 15 mandatar da formira vladu.
Ekonomska kriza
„Nemamo spoljne investicije, imamo puno nezaposlenih. Imamo najveću nezaposlenost u regiji, možda i u Evropi. Imamo mladu školovanu radnu snagu koja ne zna šta da radi. S’obzirom na to da nemamo strani kapital i investicije, i garancije za taj kapital, onda oni jednostavno stare čekajući posao i stvarajući porodicu uz nemogućnost da žive sami već su prinuđeni da žive sa bakama i dekama“, naveo je Tahiri.
On kao problem vidi i nepostojanje vizne liberalizacije tako da mladi ljudi ne mogu da odlaze u inostranstvo. Ljudi na Kosovu preživljavaju zbog jakih porodičnih odnosa, kaže analitičar, jer im novac šalju upravo oni koji rade u inostranstvu. Tahiri napominje da statistika kaže da oko 700.000 ljudi sa Kosova radi u inostranstvu.
Zaokruživanje nezavisnosti Kosova
Za Tahirija jedan od gorućih problema Prištine je i izostanak Kosova u svim relevantnim međunarodnim institucijama poput Ujedinjenih nacija.
„Nemamo poseban mehanizam za pristup Evropskoj uniji kao što imaju sve nezavisne zemlje“, smatra Tahiri.
Dijalog sa Srbijom
Poslednji u ovom nizu, ali svakako veliki problem Kosova je dijalog sa Srbijom. Tahiri kaže da je već poznat stav Srbije da nikada neće priznati Kosovo, a kosovski da sa Srbijom nikada neće pričati o svom statusu.
„Politički razgovori o normalizaciji odnosa još nisu počeli. Konkretnih razgovora nikada nije bilo. Ni prilikom susreta predsednika Srbije i Kosova, ranije Atifete Jahjaga – Tomislav Nikolić, posle Hašim Tači – Aleksandar Vučić“, zaključio je Tahiri.
