Američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil govorio je za N1 bez mnogo zadrške o svim problemima sa kojima se Srbija trenutno suočava i poslao pet ključnih poruka. O Rusiji, Kosovu, ministrima, procesu pridruživanja EU, slobodi medija…
Pre svega Hil je govorio o onome što je godinama “prst u oku” američke i evropske administracije – odnosu Srbije i Rusije.
Tim povodom, ambasador SAD rekao je da ne vidi mnogo dokaza da je Rusija “bilo kakav prijatelj“ Srbiji.
“Rusija od Srbije traži da radi stvari koje su u interesu Rusije, a nisam siguran da je to zaista, iskreno rečeno, u interesu Srbije“, rekao je Hil.
U vezi sa ovom temom govorio je i poseti srpskog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina Moskvi.
Hil je rekao da to ne razume i da je cela priča prilično zbunjujuća.
“Ja ne razumem šta je on tamo pokušavao da postigne. A, iskreno, možda ni on ne razume“, kazao je ambasador Hil.
I tako vrlo jasno poručio kakav je odnos američke administracije prema mogućnosti da Vulin ostane u Vladi Srbije.
Govoreći o poziciji Srbije u vezi sankcija Rusiji, rekao je da je stav njegove vlade da Srbija treba da se “pridruži bremenu koje dele i mnoge druge članice EU“, ali je uputio i packe samoj EU, koja se očigledno po njegovom mišljenju ne angažuje dovoljno oko prijema Srbije u članstvo.
“Voleo bih da Srbija to uradi, ali razumem da to za mnoge Srbe sad nije problem, jer oni bi želeli da vide da je Evropska unija zaista ozbiljna u pogledu vašeg prijema“, kazao je Hil.
Kad je reč o dijalogu Beograda i Prištine i poslednjem sastanku srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, Hil je rekao da je za neuspeh razgovora zaslužna prištinska strana.
Upitan šta je „pošlo naopako“ prilikom poslednjeg susreta Vučića i Kurtija u Briselu, rekao je da je srpska strana „bila na svom mestu, znala je o čemu treba da razgovara, znala je šta je važno“.
„Ali mislim da druga strana, nažalost, nije bila spremna za konkretan razgovor“, kazao je ambasador i dodao da je za rešavanje ovih problema neophodno da razgovarate o konkretnim stvarima.
“Te stvari takođe morate staviti u širi kontekst, a širi kontekst je pitanje srpske zajednice i načina na koji će ona živeti u budućnosti. To je za mene ključno, srpska zajednica na Kosovu se mora osećati kao kod kuće i biti bezbedna. Zato se ulažu određeni napori da se o tome razgovara, a mislim da će se tako i nastaviti“, rekao je.
Govoreći o slobodi medija, Hil je kazao da u Srbiji postoji fenomen lažnih vesti, kao što postoji svuda, i da je do njih lako doći ali da nemaju veze sa informisanošću.
“S druge strane, mora postojati medij koji je inkluzivan i širok, koji ljudi vole i iz kog se informišu, medij iz kog ljudi i treba da dobijaju svoje vesti, a ne iz nekakvih čudnih izvora, koji su često potpuno u suprotnosti s istinom, dodao je Hil, između redova govoreći o dodeli nacionalnih frekvencija.
BONUS VIDEO: Hilov povratak na brdoviti Balkan
Pratite nas i na društvenim mrežama: