Pet ključnih izazova u Srbiji u 2023. godini

Najviše tenzija u 2022. godini kako na unutrašnjem, tako i na spoljnopolitičkom planu doneo je i dalje nerešen status Kosova. Diplomatska ofanziva EU, najviše oličena u francusko-nemačkom predlogu koji je podržao i SAD biće nastavljena i u 2023. godini, a sudeći prema izjavama zvaničnika EU, već tokom ranog proleća možemo da očekujemo prve obrise predloga sporazuma. Barikade i tenzije na severu Kosova privremeno su bacile u drugi plan sporazum Beograda i Prištine, pa je nakon njihovih uklanjanja na redu nastavak dijaloga dve strane.Spoljnopolitički analitičar i novinar Boško Jakšić ocenjuje da će i 2023. godina biti u znaku kosovskog pitanja, koje će prema njegovim rečima i dalje ostati suštinsko pitanje i izazov. Sa druge strane, izazovi poput uvođenja sankcija Rusiji za Jakšića su pitanja od sekundarnog značaja.

„I dalje ne postoji odgovor na pitanje kako Beograd planira da reši kosovsko pitanje, to niko ne zna. Nažalost, čitave decenije ništa se ne menja i to mi govori da će Kosovo ostati alfa i omega unutrašnje i spoljne politike Srbije. Sve drugo je mnogo manje važno. Kosovo baca u drugi plan i kilometre autoputeva i nove bolnice jer dok se ne reši kosovsko pitatanje pred Srbijom stoji velika rampa“, objašnjava Jakšić.

"I 2023. godina će se završiti božurima na grobovima srpske diplomatije"

Naš sagovornik dodaje da dok se ta rampa ne otvori, prave evropske perspektive Srbije neće ni biti .„Situacija u našoj zemlji, kako na unutrašnjem tako i spoljnom planu neće se bitno promeniti dok se ne reši situacijom sa Kosovom. Prema tome, nova 2023. godina će proteći u znaku Kosova. Moram da kažem da se plašim da ćemo i ovu godinu završiti sa kosovskim božurima na grobovima srpske diplomatije“, podvlači Jakšić.Pored kosovskog „čvora“, pred Srbijom će biti još nekoliko izazova koje će morati da razmrsi. Među ključnim izazovima srpske spoljne politike biće i uvođenje restriktivnih mera prema Rusiji, kao i dalje usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije. Kada je reč o EU, Beograd će morati da bude određeniji prilikom svog evropskog puta budući da tokom 2022. godine nismo otvorili nijedno poglavlje.Dodatno, kao što je u nekoliko navrata istakla i predsednica Vlade Ana Brnabić, jedno od ključnih pitanja u zemlji biće i energetska stabilnost. Nabavka gasa i nafte, nestabilnost na tržištu energenata od koje posredno zavise proizvodnja i stotine hiljada radnih mesta nastaviće da pritiskaju budžet, odnosno državnu kasu.Osim pitanja koje su direktno vezana za EU i Kosovo, politikolog Boban Stojanović smatra da će najveći izazovi upravo biti vezani za ekonomsku situaciju, ali i stanje demokratije u zemlji.“Mislim da će 2023. godinu obeležiti dalji pad standarda građana. Inflacija je ogromna, ne deluje i ne predviđa se ozbiljnije zaustavljanje, tako da verujem da ce to biti najveća kriza, koja će naravno najviše pogoditi najugroženije. Svakako verujem da ce i oko Kosova biti sporadičnih problema kao u drugom delu 2022. godine”, ističe Stojanović za Novu.

Naš sagovornik nema dilemu da će i naredna godina biti prepuna izazova na polju unutarpolitičke borbe.“Na političkom polju vidim mnogo priče oko izbora i potencijalne promene npr. izbornog praga odnosno cenzusa, a i početka priča o reformi političkog sistema u oblasti predsednika republike. A sve to kao uvod u opste lokalne izbore 2024. godine i vanredne parlamentarne zajedno sa njima. Gledaćemo sve i svašta u Narodnoj skupštini, ali suštinski biće to još jedna godina u nedemokratskoj drzavi poput Srbije”, zaključuje Stojanović.Bonus video: Barikade na severu Kosova

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=barikadekosovods-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4986513"]