Novi izveštaj iz Paketa proširenja Evropske komisije, koja se do sada uvek dovijala da prikaže bar nekakav napredak, kada je reč o Srbiji obeležilo je nazadovanje zbog neusaglašavanja sa spoljnom politikom EU u kontekstu ruske agresije na Ukrajinu, rekla je Jelena Pejić Nikić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). Prema njenim rečima, domaća javnost je već bila pripremljena na ovu ocenu i čini se da je vlastima Srbije ona prihvatljiva, samo dok skreće temu sa sporih i neubedljivih reformi u oblasti vladavine prava gde se ocene i preporuke mahom ponavljaju, ali sada sa dodatnim naglaskom.
Pejić Nikić je za Dnevni evropski servis, novi servis Agencije Beta, istakla da je od 2015, od kada Evropska komisija kvantifikuje svoje ocene, ukupan nivo spremnosti za članstvo Srbije tek neznatno porastao, a od 2020. godine Srbija stoji u mestu – na sredini puta.
Ona je rekla da je u poglavljima 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava Srbija dostigla tek izvesni nivo pripremljenosti za članstvo u EU dodajući da je slika još kritičnija zbog činjenice da ne samo Crna Gora, koja je najdalje otišla u procesu pregovora, već i Severna Makedonija i Albanija, koje su tek otvorile pristupne pregovore, imaju viši nivo pripremljenosti u ovim oblastima od Srbije.
Ističući da je u protekloj godini Srbija najmanje napredovala u procesu integracija, Pejić Nikić je rekla da ni u jednoj oblasti nije ostvaren dobar napredak, u tri poglavlja uopšte nije bilo napretka a u jednom je nazadovala.
„U odnosu na druge zemlje regiona, Srbija je najbolje pripremljena jedino u poglavljima 2 (Sloboda kretanja radnika) i 14 (Transportna politika), a najmanje je napredovala u oblasti javnih nabavki (poglavlje 5) i jedina je nazadovala u poglavlju 31 (Spoljna bezbednosna i odbrambena politika)“, rekla je Pejić Nikić.
Kako je rekla viša istraživačica u BCBP, pored nalaza u pojedinim oblastima, Evropska komisija se naročito osvrće na nešto što bi inače trebalo da bude neupitno – iskazivanje strateškog opredeljenja Srbije ka evropskim integracijama.
„Ono se, međutim, sve više dovodi u pitanje. To je jasno iz izjava pojedinih srpskih zvaničnika, videlo se i tokom izborne kampanje, a čak i kada se predstavnici vlasti kunu u evropski put Srbije, nema dela koje takve reči potkrepljuju“, rekla je Pejić Nikić.
Ona je rekla i da se postupanje suprotno cilju učlanjenja u EU najjasnije vidi u spoljnoj politici Srbije dodajući da se poglavlje 31, iako ne bi trebalo da utiče na dinamiku pristupnih pregovora, u ovoj geopolitičkoj situaciji tumači kao ključno za iskazivanje strateškog opredeljenja zemlje.
„Ne može se očekivati da će države članice EU, koje donose konačnu odluku o otvaranju novih klastera, izaći u susret Srbiji, koja ne može da se pohvali dobrim rezultatima ni u drugim oblastima“, istakla je Pejić Nikić.
Istraživačica BCBP ukazuje i da je velika pažnja u izveštaju Evropske komisije posvećena radu parlamenta a povratak opozicije u skupštinske klupe je posebno podvučen kao prilika da se bezrezervno unapredi efikasnost, samostalnost i transparentnost parlamenta kako bi se osigurao mehanizam kočnica i ravnoteža.
Međutim, rekla je Pejić Nikić, u civilnom društvu strepe od ponovnog posezanja za oprobanim mehanizmima obesmišljavanja skupštinskog rada.
Pejić Nikić je rekla i da Evropska komisija ukazuje na „vedeizaciju“ državne uprave, koju Vlada Srbije uporno produbljuje, iako se zakonom obavezala da će iskoreniti tu lošu praksu, kao i na slabosti nezavisnih institucija.
Takođe je kazala da Srbija, kao i ceo region, loše stoji sa slobodom medija čiji je značaj uvećan potrebom za borbom protiv dezinformacija u kontekstu rata u Ukrajini i ruskog uticaja u Srbiji.
BONUS VIDEO: Srbija nikad gore nije prošla: U izveštaju iz EU o Srbiji prvi put pomenuti afera Krušik i Telekom
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar