Pegaz, anterija i opanci: Sve što treba da znate o špijuniranju u režiji SNS

Kako je saopštila Šer (SHARE) fondacija, korišćeni spajver ima pristup svim podacima na uređaju – celokupnoj komunikaciji, kontaktima, fotografijama, fajlovima, sadržaju aplikacija, kao i mogućnost i da tajno snima ekran i aktivira mikrofon i kameru.

Studenti su istakli da su špijuniranje mobilnih telefona forenzički potvrdile dve svetske laboratorije – Citizen Lab Univerziteta u Torontu i Amnesti Internešenel.

Ela Zeković, studentkinja Fakulteta političkih nauka, rekla je da se taj softver prodaje samo državama.

Komentarišući izjave studenata da su špijunirani, Aleksandar Vučić rekao je da nema dokaza za ono što su izneli.

"U ovoj zemlji sam ja prisluškivan dok sam bio opozicja. Zakačili su me sa četiri ili pet udica. Nisam pravio žrtvu od sebe. To su radili protivzakonito i kada sam postao predsednik. Muški sam istrpeo, prećutao. To je toliko glupo i besmisleno. Čuo sam da sam ja kriv, a ja te ljude ne znam", kazao je Vučić, između ostalog.

Međutim, odmah su stigle reakcije i iz Kongresa SAD, ali i iz EU.

Tako je evroposlanik Vladimir Prebilič poručio evropskoj komesarki za proširenje Marti Kos i predsednici EK Ursuli fon der Lajen da nema nikakvog opravdanja za njihovu posetu Beogradu narednog meseca, ocenivši da bi time mogle da stvore "lažan osećaj normalnosti" u Srbiji, nakon što su studenti objavili da su bili žrve praćenja špijunskim softverom.

"Bio je mali korak od zvučnog topa u martu 2025. do potpuno operativne kampanje špijunskog softvera usmerene protiv ključnih opozicionih i studentskih aktivista u Srbiji", naveo je Prebilič u objavi na mreži X.

Advokat Jovan Rajić u izjavi za Novu objašnjava na koji je način režim SNS u ovom slučaju pogazio zakone i ljudska prava studenata i opozicije.

Brutalna zloupotreba poluga vlasti i sile

Rjić ističe da postoji jasna zakonom definisana procedura u kojoj situaciji vi možete da nekoga pratite, snimate, i da narušavate na taj način njegova prava.

"Ako je to neophodno za potrebe neke istrage, ako postoje ozbiljne indicije koje ukazuju na neko vršenje krivičnog dela, u tom slučaju to nije narušavanje prava, naravno. U toj situaciji, takvo snimanje mora da odobri i sud", kaže Rajić i napominje da postoje zakonom definisana procedura i zakonom definisani slučajevi u kojima tako nešto može da se radi.

"Bilo kakva banalizacija toga, bilo kakvo kršenje te procedure, za početak, na sudu ne bi moglo da prođe kao dokaz protiv tih lica, zato što su to nezakonito pribavljeni dokazi koji moraju da budu izuzeti iz spisa predmeta. Ali mi ovde čak ne govorimo ni o tome. Mi ovde govorimo o zloupotrebama koje vrše državni organi, koji nisu nadležni za ta pitanja, a sve zarad političke borbe", ističe sagovornik Nove.

Rajić naglašava da ovde ne govorimo o vršenju krivičnih dela, osim ako ne poverujemo u neutemeljenu i neosnovanu priču o rušenju ustavnog poretka države.

"Dakle, to prosto ne pije vodu, zato što je to jedna samo politički motivisana priča, i razlozi su zapravo obračun sa političkim protivnicima", kaže on i dodaje:

"Onda tu dolazimo do ozbiljnog problema, da se tu zapravo krše ljudska prava tih ljudi i da se radi o tome da se brutalno zloupotrebljavaju poluge vlasti i sile. BIA, policija, agencije bezbednosne...".

Komentarišući izjavu predsednika Aleksandra Vučića u vezi sa prisluškivanjem studenata, a koji je rekao da za ono što je izneto nema dokaza, te da je "i on prisluškivan i da je to muški izdržao", Rajić ističe da predsednik čitavu priču pokušava da relativizuje.

"Pa on tom izjavom kao da priznaje da je do toga došlo, kad kaže - 'pa dobro, i meni su to radili, pa šta sad?'. Naravno da ako je on nezakonito sniman, da i to treba ispitati, i da jednako važi i za njega. Ali nemojmo se praviti naivni. Kao što kažu u filmu 'Ko to tamo peva', znamo ko ovde voli da krade, i mi možemo da kažemo - znamo mi ko voli da prisluškuje u ovoj zemlji, i ko se sa time igra kao sa igračkom malo dete", kaže Rajić.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu Filip Ejdus takođe je stava da je korišćenje špijunskih softvera protiv aktivista civilnog društva, studenata i opozicionih političara nezakonita radnja i to iz više razloga.

"U strahu su velike i oči i uši"

Ejdus za Novu navodi da, iako državni organi poput službi bezbednosti i policije mogu da  vrše tajni nadzor komunikacija uz odobrenje suda i to u ograničenom trajanju, korišćenje špijunskih softvera protiv ovih lica sigurno je nezakonito.

"Prvo, jer ta lica nisu ni kriminalci ni teroristi, tako da je takva mera protiv njih potpuno neopravdana i predstavlja oblik političkog progona. Sumnjam da uopšte i postoji odluka suda koja bi takvoj meri dala privid legalnosti", kaže Ejdus i napominje:

"Konačno, čak i da postoji odluka suda da se protiv nekoga primene mere tajnog nadzora, upotreba ovakvih intruzivnih špijunskih softvera, koji ne samo da nadziru komunikacije već omogućavaju totalnu kontrolu nad podacima o ličnosti je neproporcionalna i daleko prevazilazi ono što je dopušteno našim Ustavom i zakonima".

Profesor FPN-a ističe da su ovi poslednji dokazi o upotrebi špijunskog softvera samo još jedan zabrinjavajući pokazatelj sve autoritarnije prirode režima Aleksandra Vučića.

"Zarobio je sektor bezbednosti i instrumentalizovao  ga za svoje stranačke potrebe dok pravi kriminalci uživaju zaštitu države. Međutim, na celu stvar se može i ovako gledati: režim je ozbiljno uzdrman i uplašen studentskim protestima i formiranjem studentske liste, a u strahu su velike i oči i uši", zaključuje Filip Ejdus.

Sličnog je mišljenja i Anđela Savić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Pritisak na sve koji se usuđuju da propituju režim

Komentarišući špijuniranje studenata za koje se saznalo juče, Savić napominje da istraživanje BCBP-a pokazuje da digitalna represija eskalira u periodima političke osetljivosti i pojačane mobilizacije građana, posebno tokom izbora, protesta, objavljivanja istraživačkih priča, istraživanja korupcije.

"Primeri koje su studenti naveli na konferenciji za medije pokazuju da je korišćen ne samo za nezakoniti nadzor koji duboko zadire u pravo na privatnost, već i za javno izlaganje i pritisak, što pokazuje javno čitanje prepiski sa zaraženih uređaja na TV Informeru", kaže Savić i zaključuje:

"Cilj digitalne represije upravo jeste da izazove efekat zastrašivanja i to da se žrtva izoluje, autocenzuriše ili potpuno prestane da radi i povuče se iz javnog života. Međutim, budući da digitalni napadi nisu problem pojedinca, odgovor na njih mora biti zajednički i solidaran. Svi treba da štitimo jedni druge i obraćamo posebnu pažnju na svoje uređaje jer tako štitimo ne samo sebe, već i sve sa kojima smo u kontaktu, a ukoliko sumnjate da ste bili žrtva napada špijunskim softverom, ne paničite, ne vraćajte telefon na fabrička podešavanja, isključite ga sa mreže i kontaktirajte nas na [email protected] kako bismo uradili forenzičku proveru uređaja".

Prisluškivali i poslanike

Poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović bio je prisluškivan u isto vreme kad i studenti, za vreme lokalnih izbora u Srbiji, ali i intenzivnih kontakata sa zvaničnicima Evropske unije, kada je opozicija u Briselu, Strazburu, Parizu obaveštavala međunarodnu javnost o događajima u našoj državi.

Narodni pokret Srbije osudio je špijuniranje studenata, aktivista i opozicionih političara, dodajući da su i članovi te stranke bili mete špijuniranja.

Kako su naveli, Miloš Pavlović i Boris Jovanović iz Narodnog pokreta Srbije bili su na meti špijunskog softvera.

NPS je zatražio nezavisnu istragu, utvrđivanje odgovornosti svih koji su učestvovali u nezakonitom nadzoru i jasne garancije da se zloupotreba državnih mehanizama više nikada ne ponovi.

Špijuniranja u Srbiji bilo i ranije

Iz Šer fondacije naveli su da ovo nije prvi slučaj prisluškivanja u Srbiji.

Naime, analiza Bezbednosne laboratorije Amnesti internešnel (AI) o nezakonitom nadzoru aktivista, novinara i nevladinih organizacija u Srbiji krajem 2024, pokazala je da su „desetine, ako ne i stotine, uređaja bili meta špijunskog softvera NoviSpy tokom poslednjih godina“.

U novembru 2023. godine otkriveni su pokušaji špijunskih napada na mobilne telefone dvoje ljudi iz civilnog društva, a u februaru 2025. dve novinarke portala BIRN Srbija našle su se na meti špijunskog softvera Pegasus.

U decembru 2025. godine, Amnesti je izvestio o targetiranju studenata na protestima kroz zero-day napade i forenzički alat Cellebrite.