Da li se na ovim prostorima dešava takozvano cancelovanje političara više od 30 godina, a da toga nismo ni bili svesni? Nikola Parun, stručnjak za odnose s javnošću i digitalne komunikacije, u novoj epizodi podcasta Snaga uma govorio je o takozvanoj "cancel kulturi" u Srbiji, uz osvrt na način na koji ona danas dotiče domaće kompanije, ali je govorio i ovom fenomenu u srpskoj politici. Kako je objasnio, skloniji smo takozvanom "otkazivanju" političara nego što smo svesni.
Kako „otkazujemo“ opoziciju
„U politici kod nas već postoji otkazivanje, ali je ono na štetu opozicije i na sreću vlasti. Pre svega u opozicionom biračkom telu je to zastupljeno. Cancel kultura je takva da ne prašta ništa i nikada. To je manir koji postoji u odnosu opozicionog biračkog tela, ili onoga što bi ono moglo da bude, prema opoziciji u poslednjih deset godina sigurno. Obrazovaniji i politički zainteresovaniji ljudi mnogo teže praštaju izlete, u nešto što smatraju da je loše, kada je opozicija u pitanju. Vlasti svakako ne praštaju, oni su protiv vlasti. Imaju očekivanja od opozicije koja su veoma visoka, često i nemoguća za realizovati. Kada im opozicija ne ispuni ta baš visoka očekivanja, odmah će reći – evo ga ovaj, isti“, primetio je Parun i dodao da bi možda trebalo da naučimo da neke stvari praštamo onim akterima koji su nam najbliži.
Da li postoje elementi cancel kulture i u krugovima društva koji su politički danas bliži vlasti, sledeća je tema koja je u razgovoru otvorena.
Kosovo i Srebrenica kao diskfalifikacione teme
„Jedan deo birača vlasti jeste slabo obrazovan, ako je i prisutan na internetu ne zanimaju ih ove teme. Veći deo ljudi ne zanimaju ove teme i ne zanima ih cancel kultura, tako da ih je vrlo teško približiti onima koji sa tim nemaju kontakt. S druge strane, u prethodnih trideset godina politička propaganda nas je dovela dotle da imamo dva diskfalifikaciona pitanja za svakog političara. Imali smo scenu sa Savom Manojlovićem kada je došao da govori o protestima, pa mu je postavljeno ovo pitanje. To su pitanja koja na masu deluju diskfalifikaciono. To nisu pitanja poreske reforme, čak ni priključenja EU, uređenja lokalnih samouprava ili ekologije. Naravno, za ekologiju će svi reći da se zalažu za zelenu okolinu, kao lak i tačan odgovor. I to sve nisu diskfalifikaciona pitanja, ali Kosovo i Srebrenica jesu. I to su fenomeni u Srbiji, na kojima se dešava cancelovanje političara u praksi“, rekao je Parun.
„O Srebrenici možemo pričati na taj način zauvek. O Kosovu takođe vrlo verovatno zauvek, pošto do nekog konačnog rešenja neće doći u skorije vreme, sem ako se zaista ne događa neka promena koju sada mi ne možemo da vidimo. To su teme koje će trajati onoliko koliko će trajati namera vlasti, ali i medija, da te teme plasiraju kao isključujuće teme. Ako si Srbin, nema šta da govoriš da je Srebrenica genocid. Ako si Srbin, nema šta da pričas osim da je Kosovo Srbija. U tom narativu potpuno je nevažno šta ćemo da radimo kao država“, rekao je Nikola Parun i objasnio da je ovo tema koja je kao narativ danas potpuno udaljena od onoga što je stvarnost na terenu.
Mitovima protiv pitanja
„Mitovi funkcionišu tako što su lepe priče. Kosovo važi za Svetu srpsku zemlju, a sutra sigurno ne bismo imali na stotine hiljada dobrovoljaca koji bi bili spremni da odu dole. Dakle, iz ovog ugla, Kosovo je jedan lep storiteling koji je stavljen u političku funkciju. To je zgodan mehanizam za onoga kome to treba. Ako ja dođem da pričam o reformi pravosuđa, njima je lako da me prebace na temu Kosova ili Srebrenice. Tako se diskredituju svi koji na nekim drugim planovima žele da potkopaju vlasti. Ovo važi za sve vlasti, ne samo ovu. Na taj način se nevladin sektor diskredituje po svim pitanjima u najmanju ruku 30 godina. Potpuno je svejedno šta ti pričaš o pravima žena ili pravima radnika, ako se na ovu temu izjasniš pogrešno. Ako sam entitet vlasti, najlakše mi je da diskreditujem sve tvoje borbe na tom polju tako što ću da te proglasim za izdajnika i stranog plaćenika. Tako se štitim od pitanja o nezavisnosti pravosuđa i svih drugih nezgodnih pitanja. Zato je to zgodno“, zaključio je Nikola Parun u novoj epizodi podcasta Snaga uma.
BONUS VIDEO: Podcast Snaga uma i gošća Anita Mančić
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar