0
Potpredsednik Narodne stranke (NS) Zdravko Ponoš izjavio je večeras da bi opozicione stranke trebalo da u pregovorima sa vlastima, oko izbornih uslova, predstavljaju ličnosti kao što je nekadašnji predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić i predsednik Državotvornog pokreta Srbije Slobodan Samardžić, ljudi poznati javnosti od nespornog kredibiliteta a ne neki "aparatčici".
„To uopšte ne mogu da budu ljudi iz partija, ponajmanje iz NS. Mi mislimo da to treba da budu ljudi koji su nespornog kredibiliteta, političkog iskustava, znanja, borci za demokratiju, bez obzira na ideološko opredeljenje, i recimo to mogu da budu ljudi kao što su Bojan Pajtić i Slobodan Samardžić“, rekao je Ponoš, u emisiji Pravi ugao, na TV Vojvodina.
Govoreći o predstojećim pregovorima sa vlastima, on je naveo da u situaciji „kad imate dvadeset i nešto učesnika to garantuje da se ništa nećete dogovoriti, a da će se suštinski razgovori odvijati u stražnoj sobi“.
„U njoj će se tri, četiri čoveka dogovoriti na neki svoj poluprivatan način dok će ovo ostalo biti samo pozorište. Šta nam to treba. Mi zastupamo varijantu da oni ljudi koje smo delegirali, oko kojih smo se saglasili, treba svojim imenom da stanu iza toga što je dogovoreno (u pregovorima). A ne da imamo dvadeset ljudi koji su u pozorištu a u bekstejdžu trojica se dogovaraju o sudbini svih nas“, objasnio je Ponoš.
On je rekao da je takvu ideju pomenuo u jednom emisiji gde je gostovao Pajtić, kao i da je pred Sajardžića nije iznosio.
Na pitanje da li je takav predlog uputio partnerima, drugim opozicionim strankama, on je odgovorio da nije „ovako personalizovano“, mada se „primičemo razgovoru i o ovome, pa je to ilustracija šta mi mislimo kakve ljude imamo u vidu“.
Govoreći o „paritetu, koji zastupa, u pregovorima“ NS, on je rekao da i vlast treba da ima dva predstavnika.
„Tu realno i ima samo dva ozbiljna aktera – Srpsku naprednu stranku i Socijalitičku partiju Srbije, ostalo su nevažni trabanti“, rekao je Ponoš.
On je naveo da se fer izborni uslovi odnose na medije, izborni proces i razdvajanje izbora.
„Bilo mi razumno da se beogradski izbori, recimo, održe u decembru ove godine, parlamentarni u februaru a predsednički kasnije. Mogli da vidimo na beogradskim izborima da li smo u stanju da implementiramo to o čemu smo se dogovorili, pa ako ima još neki defekt da ne funkcioniše imali bi dva meseca da otklonimo“, rekao je Ponoš.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
