7
Kultura političkog dijaloga u Srbiji nestala je onog momenta kada je Srpska radikalna stranka ušla u parlament, a Vojislav Šešelj i njegovi poslanici u njega uneli pozive na nasilje, linč i uvrede kao deo “političkog” delovanja. Skoro 25 godina posle, njegov politički manir, kao i brojne ideološke pristalice i dalje borave u srpskom parlamentu, sada presvučeni u jeftine prozirne košulje Srpske napredne stranke ispod kojih se i dalje nazire lik i delo političkog oca Aleksandra Vučića – vojvode Šešelja.
“Dugogodišnja sam političarka, a nikada nisam obrukala Srbiju. Imala sam na stotine govora u Skupštini i nijedne svoje reči se ne stidim, nijednu ne bih povukla”, izjavila je krajem 2021. Nataša Jovanović, svojevremeno najtvrdokornija radikalka, a danas u uvredama najrevnosnija poslanica Srpske napredne stranke. Kao što je juče u ime SNS renomirane glumce nazvala “ološem”, Jovanović je svojevremeno, u ime SRS, Aleksandra Vučića nazivala “prevarantom, licemerom, agentom tajnih službi” , opisujući ga kao “velikog miša sklonog manično – depresivnim epizodama”. Ni njen skupštinski kolega, a nekada funkcioner DSS
Nebojša Bakarec nije imao lepe reči u Vučiću. Bakarec je koristio svaku priliku da o njemu govori kao “nekadašnjem genseku SRS, demagogu, drskoom bukača, primitivnom šovinisti, Šešeljevom apologeti” … sve dok nije počeo da radi – za Vučića. Danas gnusne uvrede čuva za opoziciju, ali ponajviše za novinare United media poput N1 i Nove, koje svakodnevno targetira nazivajću ih “antisrspkim trovačima medijskog prostora”, “silovateljima” i krivcima “za bolesnu atmosferu u društvu”.
PROČITAJTE JOŠ...
7
2
3
2
Međutim, ako postoji osoba pred kojom Bakarec i Jovanovićeva padaju u senku to je svakako njihov stranački kolega iz klupe Milenko Jovanov.
Jovanov je kao predsednik Pokrajinskog odbora DSS 2014. predlagao osnivanje “jezičkih patrola” koje bi trebale “utvrditi u koliko naseljenih mesta, posebno na severu Bačke, građani mađarske nacionalnosti ne govore srpskim jezikom”. Danas, poslanik SNS Jovanov svakodnevo u parlamentu pokazuje bogatstvo srspkog jezika, ali isključivo u kategoriji bezočnih uvreda poput “majmunčina”, “pijandura”, “bednika” “mračnjaka sa krvlju na rukama”, “ofucani manekenima” … kojima se već obraća opozicionim poslanicima. Iza očiglednog prostakluka i nedostatka elementarnog kućnog vaspitanja verbalnih SNS siledžija krije se, prema mišljenju stručnjaka, zapravo vrlo perfidna poruka upućena glasačkom telu.
“Prvi željeni cilj ovakvog diskursa je da se željena meta u potpunosti diskredituje i dehumanizuje kao osoba time što se opisuje kao neko sa niskim ili nikakvim moralnim, intelektualnim i drugim karakteristikama koje prepoznajemo kao važna ljudska obeležja. Dakle, poruka za narod je sledeća: “pošto su oni takvi (ološ, pijano đubre, lopovi, neprijatelji Srbije …) i imamo puno pravo da se ovako i ponašamo prema njima”, kaže psihološkinja Natalija Veselinović, dodajući da konstantno ponavljanje slične terminilogije takođe nosi subverzivnu poruku.
“Poruke moraju biti jednostavne, ponavljati se često i od strane svih, kako bi se usvojile. Mehanizam je ponižavajuće jednostavan – ako se definiše zadatak da nekog reba relativizovati, dezavuisati ili obezvrediti njegovo mišljenje i uticaj, formuliše se izraz – recimo “ološ”. Onda tu istu reč ili frazu ponavljaju svi: od poslanika, stranačkih analitičara i branitelja, u svim medijima i na svakom mestu. Bez varijacija, sa identičnim obrazloženjem, kako bi je u takvom obliku ljudi usvojili. I to se upravo i događa”, pojašnjava naša sagovornica.
Primer ove teze je imenica “zgubidan”. Iako veoma retko prisutan u svakodnevnom jeziku, termin “zgubudan” je postala omiljena SNS floskula nakon što je Vučić u jednom momentu njime opisao ekološke aktiviste.
Prema rečima Veselinovićeve, ova strategija vladajuće stranke daje željene rezultate jer veliki deo njihovog glasačkog tela “ne traži objažnjenje, a kamoli argumentaciju” jer njihov odnos sa strankom nije vezan političkim uverenjem, već je “emotivan i zasnovan na iracionalnom bezuslovnom prihvatanju”. Takođe, dodaje naša sagovornica, ovakva javna obraćanja slušaoca/gledaoca/glasača kojima je zapravo i upućen treba da drži u permanentnom grču.
“On treba da izazove nesigurnost i iracionalni strah i uverenej da je sve, što nije iz SNS – pretnja. Politički neistomišljenici su neprijatelji. Opozicione vođe su ljudi sa najgorim osobinama, Svet je neprijateljski okrenut ka našoj zemlji. Ugroženi smo sa svih strana. Samo SNS Srbina spašava”, kaže Natalija, ističućii da su poslanici koji se ovako obraćaju narodu zapravo “ljudi na zadatku”.
“U ovom slučaju, govornik je čovek na zadatku. On nema svoje mišljenje, on ima zadati stav, tekst, listu targetiranih osoba. Oni nemaju nameru da istinski razgovaraju, njihova agenda je da izgovore sav zadat tekst i to po mogućstvu u isto vreme dok druga osoba govori”.
Sagovornica Nove napominje da verbalno nasilje koje dolazi iz skupštinskih klupa, a prenosi se uživo na javnom servisu, utiče in a društvena događanja i van državnih institucija.
“Verbalno nasilje u javnom govoru ima ogroman uticaja u nastanku realnog nasilja u okruženju u kom je nastalo.Time postaje standard, ali još opasnije – postaje model. Daje nam se dozvola za nasilje u svim sferama, a pre svega je zastrašujuće to što ne postoji odgovornost, ne postoje sankcije, jer je sve relativizovano. I dobro i zlo, sloboda, pravda… sve što predstavlja pravo svakog čoveka”, upozorava Veselinovićeva.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Željko Bodrožić smatra da agresivnom retorikom SNS poslanici zapravo vrše zamenu teza.
“To je stari način odvlačenja pažnje sa sebe, po principu „Dr’žte lopova“, da se fokus sa stvarnih uzurpatora vlasti i gazitelja slobode izražavanja prebaci na tobožnje rušitelje Srbije i izdajnike srpskog naroda koje je legitimno vređati i ponižavati. Već je sve to viđeno tokom devedesetih”, kaže Bodrožić, podsećajući da svi znao “šta je (devedesetih) sve to proizvelo i kako se završilo”.
“Takva retorika, ako je samo ona dostupna konzumentu, što je čest slučaj u Srbiji, naročito van Beograda, proizvodi mržnju i prezir prema targetiranim, i mnogo je primera viđeno ovih godina kako obični građani preuzimaju tu retoriku i postaju novi lovci na nepodobne”, kaže oredsednik NUNS, dodajući da se otrov iz skupštinskih klupa i njegov uticaj na društvo najbolje vidi na društevim mrežama.
“ To mnogo utiče na građane, koji postaju otrovni i zli spram drugog i drugačijeg. To se vidi najbolje na društvenim mrežama, gde ljudi, po uzoru na Vučića, Vulina ili Jovanova, blate, vređaju i u mnogim slučajevima otvoreno prete i pozivaju na linč”, kaže Bodrožić, uz napomenu da “beskrupulozne i bestijale osobe ne prezaju ni od najgorih reči i kvalifikacija, samo da bi se održala na vlasti”.
BONUS VIDEO: Nataša Jovanović nazvala glumce šljamom