1
U Briselu je juče propala još jedna runda dijaloga Beograda i Prištine, a nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti odbio i “kompromisni predlog Evropske unije”. Sa druge strane, predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao je sa svojim predlogom, ali je na kraju prihvatio ponudu EU. Šta je u njoj pisalo?
Dijalog Beograda i Prištine prethodnih godina suštinski stoji u mestu, iako je potpisano više sporazuma. Pre oko pola godine potpisan je i Aneks Sporazuma o putu normalizacije odnosa koji predviđa i sankcije u slučaju da se taj dokument ne poštuje – kako po proces pristupanja, tako i finansijske posledice.
PROČITAJTE JOŠ...
Ipak, pomaka nema. Nakon skoro pet sati od početka jučerašnjih razgovora u Briselu, Aleksandar Vučić je izašao pred novinare i rekao da su pregovori završeni neuspešno. On je naveo da je Srbija prihvatila kompromisni predlog EU, ne i Aljbin Kurti.
A šta taj predlog previđa, pojasnio je na konferenciji za medije Žozep Borelj, visoki predstavnik EU. On je naveo da su dve strane krenule sa suprotnih strana – Kurti je želeo “političke aspekte normalizacije”, dok Srbija želi da počne sa uspostavljanjem ZSO pre nego što se angažuje na sprovođenju svojih obaveza.
Borelj navodi da je EU zbog toga predložila ono što danas vidio kao jedini mogući kompromis – a to je da ta dva procesa paralelno.
“Umesto da prvo radimo na jednom, (ili) na drugom, hajde da radimo paralelno. Ovo je najbolji kompromis koji možemo da ponudimo. EU i šira međunarodna zajednica, uključujući naše američke partnere, vide ovo kao jedini realan način da implementacija može da funkcioniše. I jedni i drugi moraju imati garancije da će njihove akcije biti nagrađene kontra-akcijama druge strane. Ovo je način na koji tražimo ravnotežu u pregovorima”, rekao je Borelj.
On je naveo i da je formiranje ZSO stara obaveza i da je uvek bila ključni element u procesu normalizacije, kao i da je ključno da pregovori o Statutu ZSO počnu bez odlaganja.
Iako je Aljbin Kurti nakon sastanka izjavio da je jedini on došao sa predlogom na poslednjoj rundi dijaloga, zvaničnici EU nezvanično su demantovali. Izvori Radio Slobodna Evropa, rekli su da je stranama još u junu predstavljen predlog za redosled primene sporazuma iz Ohrida, a da je Miroslav Lajčak imao sedam odvojenih rundi razgovora sa stranama o ovom predlogu. Sam dokument nosi datum 19. jul.
U ovom dokumentu, se predviđa da proces primene Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa počne za pokretanjem procesa pregovora o Statutu ZSO, nakon čega Srbija više ne bi insistirala na korišćenju fusnote ili učešću Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u regionalnim forumima. Potom sledi završetak pregovora o Statutu, a naredni korak bio bi da se strane neće mešati u unutrašnje stvari jedne druge te se uzdržavati od bilo kakvog oblika nasilja ili pretnje nasiljem.
Prema predlogu EU, sledilo bi uspostavljanje instrumenata samoupravljanja, praćeno ukidanjem struktura kojima upravlja Srbija na Kosovu i njihovom tranzicijom, prema potrebi, pod istim instrumentom. Više o tome pročitajte ovde.
Aleksandar Vučić Foto: Nova
Aleksandar Vučić rekao je posle sastanka da je jasno da Aljbin Kurti ne prihvata formiranje ZSO i pokušao da objasni šta podrazumeva kompromisni predlog EU.
“Sastanak je okončan. Kompromis je podrazumevao da se prvo utvrdi da li je proces oko ZSO kredibilan pa da posle vidimo koje su naše obaveze. Druga strana to nije prihvatila. Evropski predlog u stvari jeste da idemo u paralelnom smislu. Ukoliko bismo ustanovili da je proces formiranja ZSO kredibilan, paralelno bismo mi nastavili da radimo na onom što su naše obaveze“, naveo je Vučić.
O predlogu EU govorio je i Aljbin Kurti. On je rekao da ne može da prihvati kompromis između njegovog predloga sa redosledom i uslovljavanja Srbije za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Kurti je zahtevao da “de fakto” priznanju Kosova kao prvom koraku u sprovođenju Sporazuma.
On je naveo i da je formiranje ZSO stara obaveza i da je uvek bila ključni element u procesu normalizacije, kao i da je ključno da pregovori o Statutu ZSO počnu bez odlaganja.
Aneksom Sporazuma o putu normalizacije odnosa Beograda i Prištine praktično je utvrđen redosled koraka ka tom cilju. Kao prvi, bilo je predviđeno prihvatanje Deklaracije o nestalima, što se i dogodilo 2. maja, a potom i uspostavljanje “garancija za obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa relevantnim prethodnim sporazumima iz dijaloga koje je utvrdio EU posrednik”.
To se odnosilo na formiranje ZSO, u skladu sa Briselskim sporazumom, koji je u osnovi potpisan još 2013.
Ipak, Statuta Zajednice srpskih opština i dalje nema, a samim tim ni te asocijacije, koja je praktično i jedino što Srbi na Kosovu dobijaju sporazumom iz Brisela.
U poslednjoj tački Aneksa, odnosno Ohridskog sporazuma piše da su Kosovo i Srbija primili k znanju da svako nepoštovanje obaveza iz Sporazuma, Aneksa ili prethodnih sporazuma može imati direktne negativne posledice po njihove procese pristupanja EU i po pitanju finansijske pomoći koju dobijaju od EU. Međutim, do sada nijedna strana nije sankcionisana.
BONUS VIDEO Da li je jučerašnji sastanak Vučića i Kurtija u Briselu doživeo potpuni debakl?
