1
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objavio šta će se desiti ukoliko vlasti u Beogradu ne prihvate francusko-nemački predlog o Kosovu, a sada su obelodanjene i nezvanične informacije koje će koristi Srbija imati ako taj plan potpiše. Ulazak u Evropsku uniju moguć je 2030. godine, do tada bi dobijali ekonomsku pomoć kroz donacije, a usledile bi i nove investicije. Srbija bi korak po korak ulazila u strukture EU.
Aleksandar Vučić je nedavno u obraćanju građanima izneo sa čim bi se Srbija suočila ukoliko ne bi prihvatila plan za Kosovo, koji je potekao od Francuske i Nemačke, a iza koga je u međuvremenu stala i EU. Prema njegovim rečima, usledio bi prekid pregovora sa EU, povlačenje investicija, pa čak i povratak viznog režima.
Sa druge strane, u slučaju da potpišemo taj predlog o Kosovu, u EU bi mogli da uđemo 2030. Kako je objavio N1, to je Vučiću na sastanku predočila “velika petorka”, a istu informaciju istraživačkom centru Demostat potvrdili su njihovi nezvanični izvori.
1
30
12
Osim toga, Demostat je objavio da bi se Srbija (do 2030) korak po korak uključivala u strukture Evropske unije, poput zajedničkog evropskog tržišta, koje omogućava slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga.
Pored toga dobila bi i ekonomsku pomoć, kroz donacije i povoljne kredite, kao i investicije u energetiku, koje će Srbiju osloboditi zavisnosti od Rusije i ruskog monopola u toj oblasti. Evropski zvaničnici najavljuju i nove investicije u drugim oblastima privrede, uz proširenje poslovanja kompanija koje već posluju u Srbiji, poput Riviana i Stelantisa, a koje, kako navode izvori Demostata, imaju ozbiljne planove u Srbiji, ali čekaju poteze srpskog rukodovodstva.
Da li je ovo dovoljno velika šargarepa za Srbiju da bi je Beograd prihvatio?
Dobijanje značajno više novca iz evropskih fondova
Dragan Đukanović, predsednik Centra za spoljnu politiku, navodi da je Srbiji već duže vreme jasno kakve bi posledice bile u ekonomskom smislu bilo kakvog raskida sa EU ili usporavanjem tog puta. Sa druge strane, dodaje on, 2030. kao godina ulaska Srbije u EU čini mu se realna, ukoliko bude bila doneta geopolitička odluka.
Upitan šta znače navodi da bi se korak po korak Srbija uključivala u evropske strukture, Đukanović kaže za “Novu” da bi došlo do sektorskog povezivanja i uključivanje u sektorske politike.
“To bi podrazumevalo i mogućnost povlačenja većih fondova za određene politike”, navodi on.
Srbija iz fondova EU godišnje u proseku bespovratno dobija od 200 do 250 miliona evra. Na pitanje “Nove” da li to znači da bi dobijali više novca u slučaju da prihvatimo plan, Đukanović odgovara:
“To bi značilo mnogo više novca”.
Naš sagovornik kaže da bi veće investicije svakako usledile ukoliko postoji predvidivost i stabilnost aktera.
“Ovo je najrealnija šargarepa. Nešto više od toga u ovom momentu nije moguće očekivati, bar kada je u pitanju EU”, zaključuje Đukanović.
Prvi put eksplicitno ponuđeno članstvo u EU
Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji, smatra da ovo što se Srbiji nudi uopšte nije beznačajno, pod pretpostavkom da je članstvo u EU stvarno primarni cilj srpske spoljne politike. Ona kaže da je to ipak neka izvesna budućnost koja bi se formalizovala kroz sedam godina, a do tada bi se korak po korak ostvarivala u u vidu pune integracije u nekim sektorima.
“Srbija nema mnogo izbora. Ovo što je ponuđeno pokazuje da je zapravo prvi put eksplicitno ponuđeno članstvo u EU. Rok od sedam godina nije neki predugi period. To samo pokazuje da je proces integracija u EU prvenstveno politički proces”, smatra Minić.
Ona navodi da bi povlačenje investicija, zamrzavanje evropskih fondova, ukidanje viznog režima…, što se pominje kao posledice odbijanja evropskog predloga, imalo strašne posledice po Srbiju.
1
1
0
Kada je reč o uključivanju u evropsko tržište, Minić kaže da se Srbija za to mora osoposobiti, jer nismo dovoljno konkurentni da bi bili zaštićeni.
Kako nam je rekla, uključivanje u evropsko tržište za srpske firme bi značilo da imaju ravnopravan tretman sa firmama u EU. Isto važi i za radnu snagu koja bi bez prepreka u tom slučaju mogla da se zapošljava u EU.
“Ne samo to. Zemljama Zapadnog Balkana se nudi sektorska integracija, a pre svega u energetici, infrastrukturi, u transportu, u oblasti digitalizacije, inovacija… Tu se najdalje odmaklo u oblasti energetike i infrastrukture”, kaže Minić.
BONUS VIDEO Francusko-nemački predlog o rešenju za Kosovo prilika da obe strane proglase pobedu?