3
Ukoliko se prihvati zahtev predsednika i Vlade Srbije da se do 1.000 vojnika i policajaca vrati na Kosovo, to će biti prvi put nakon 1999. godine da se oružane snage vraćaju na prostor ispod Raške. Vučić je ovo najavio pozivajući se na Rezoluciju 1244, koju je doneo Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN). Ovim dokumentom ostavlja se mogućnost povratka vojske i navodi se da ukoliko se oružane snage vrate, njihov zadatak bio bi da učestvuju u razminiranju terena, borave oko istorijskih srpskih lokaliteta i da patroliranju oko graničnih prelaza.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će Vlada na sednici u četvrtak najverovatnije usvojiti predlog da se od Kfora zatraži da se do 1.000 pripadnika vojske i policije vrati na Kosovo i Metohiju (KiM).
„Rezolucijom SB UN 1244 potvrđeno je da će dogovorenom broju vojske i policiji Republike Srbije biti dopušteno da se vrati na Kosovo radi obavljanja određenih funkcija kako bi obavljao funkcije kako su navedene u Aneksu 2. Do danas sa Kforom nisu vođeni razgovori o povratku tih pripadnika“, rekao je Vučić.
Predlog će biti upućen komandantu Kfora, a eventualni povratak bio bio bi pod nadzorom međunarodnih bezbednosnih snaga, odnosno Kfora.
Ukoliko zahtev Beograda bude prihvaćen, opseg delovanja vojske i policije biće mininalan. U tekstu Rezolucije 1244 jasno se da navodi da će “dogovorenom broju srpskog osoblja” biti dozvoljeno da se vrate da bi obavljali sledeće funkcije: vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim snagama bezbednosti, obeležavanje/čišćenje minskih polja, održavanje prisustva na srpskim istorijskim lokalitetima, održavanje prisustva na ključnim graničnim prelazima“.
Novica Antić iz Vojnog sindikata Srbije potvrđuje da bi eventualnim povratkom na Kosovo vojska imala minimalan broj nadležnosti koje bi obavljala.
“Čak ni u samom delu koji se nalazi uz samo Kosovo ne možemo da imamo neko teško naoružanje ili avijaciju. Prema Rezoluciji 1244 imamo mogućnost da se do 1.000 vojnika i policajaca vrati na KiM. Mi smo čak i početkom 2000. godine imali formiran treći odred koji je trebalo da se vrati. Te jedinice koje bi se vratile trebalo bi da rade vojno-policijski posao koji sada radi Kfor. To bi bile lake jedinice koje bi imale za cilj da štite crkve i manastire, imali bismo neke baze i to je to. Nije predviđeno da tamo imamo kasarne ili teško naoružanje”, ističe naš sagovornik za Nova.rs.
Iako se u javnosti spominjala da bi vojska mogla da nadgleda i granične prelaze, Antić objašnjava da ni to ne bi bio njen zadatak jer to radi policija.
“U međuvremenu su se promenili propisi, pa vojska nigde više u Evropi ne obezbeđuje granice. To radi policija od 2011. godine. Dakle ni taj posao naša vojska dole ne bi radila, već vojna policija”, pojašnjava naš sagovornik.
Vučičeva konferencija za medije gde je rekao da će Srbija upututi zahtev Kforu dovela je do velikih reakcija u široj javnosti. Mali broj analitičari i poznavaoca prilika zastupa ideju da će zahteb biti prihvaćen.
Bivši predsednički kanndidat I nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije Zdravko Ponoš rekao je da bi bila sjajna vest da se srpska vojska vrati na Kosovo, ali da je u sadašnjoj situaciji to “nečasno I neodgovorno” prema našeg narodu.
“Priča o povratku naših snaga bezbednosti zbog aktuelnog ugrožavanja bezbednosti Srba na KiM, znajući da od toga nema ništa je neodgovorno i nečasno prema našem narodu na Kosovu. Formulacije tipa ‘na korak smo od traženja da se naše snage vrate’ je jeftina propaganda uz ponovno manipulisanje njihovim opravdanim strahovima. Posebno dvosmislene formulacije kako bi tzv. vrhovni komandant mogao i bez te saglasnosti da pokrene vojnu silu na Kosovo ravno. Nije ni hrabar ni lud da tako nešto uradi”, naveo je nedavno Ponoš.
Njegov stav deli i istoričar Milan St. Protić koji je za Nova.rs rekao da je ovo očajnički potez vlasti.
“Po mom sudu, to je jedan očajnički potez srpske vlasti koja u ovoj situaciji i u koju je sama dovela Srbe sa Kosova ne zna kako da izađe. Jasno je da kada vučete potez koji ne može da izazove nikakav efekat, to govori da boljeg poteza nemate. Sve je to samo za unutrašnju upotrebu – kako Beograda, tako i Prištine. Siguran sam da je ovaj predlog u dobrom delu javnosti primljen kao veoma pozitivan, ali gledano trezveno i iz ugla nacionalne politike Srbije, takav potez samo će da pokaže svima u kakvom je očajnom položaju Srbija”, naveo je St. Protić.
Iako su mediji bliski vlasti nakon konferencije predsednika naveli da je on prvi državnik koji je tražio da se vojska i policija vrate, realnost je potpuno drugačija.
Još 2003. godine tadašnji premijer Zoran Đinđić zatražio je od NATO-a dozvolu da se vrate vojne snage na Kosovo. On je uputio pismno komandantu NATO za jugoistočnu Evropu, admiralu Gregoriju Džonsonu. Đinđić je to zatražio zbog bezbednosnog vakuuma na Kosovu koji je nastavio zbog rata u Iraku.
Da je Đinđić prvi zvaničnik koji je uputio zahtev za povratak vojske rekao je i nekadašnji ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.
„Iako predsednik kaže da to niko pre njega nije smeo da traži, sećam se da je krajem januara 2003. godine vlada Zorana Đinđića tražila od NATO da se vojnici i policajci vrate. Tada je upućeno pismo komandantu južnog krila NATO, tada je komandant bio Gregori Džonson. I tada je postojala opasnost od bezbednosnog vakuuma na KiM. I predsednik Tadić je razgovarao na tu temu, ali ne treba tražiti nešto ukoliko znate u napred da to nećete dobiti, a sve u cilju da biste se medijski eksponirali i da bi se prosipao taj lažni patriotizam. Nemoguće je da se to sada desi što tražimo“, rekao je intervjuu za list „Nova“ Goran Bogdanović.
Bonus video: barikade u Rudaru – Sever Kosova pod blokadom
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
