Od formiranja Zajednice srpskih opština zavise nastavak dijaloga Beograda i Prištine i usvajanje nemačko-francuskog plana za Kosovo. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da više nije raspoložen za turističke posete Briselu, te da jedino "isporučena ZSO" može da bude preduslov bilo kakvih daljih razgovora. Sve oči uprte su u kosovskog premijera Aljbina Kurtija, koji se ovoj ideji oštro protivi. Da li je Kurti spreman za ZSO, pitali smo poznavaoce političkih prilika u Prištini. “Samo ako Srbija prizna Kosovo”… bila bi srž odgovora.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je juče da u Brisel može da ide jedino turistički, sve dok ne bude osnovana Zajednica srpskih opština.
„Ako mislite da me zovete u Brisel i da me nagovorite da kažem ZSO istovremeno sa ne znam čim ili posle ne znam čega, nemojte da me zovete. Zovite me da dođem turistički, ali nisam zainteresovan, bio sam u Briselu 200 puta. Ako me zovete, obavestite me da su isporučili ZSO, kada to isporuče, dolazim da razgovaram o svemu drugom“, poručio je Vučić.
A šta se ovim povodom dešava u Prištini?
Vode se sastanci, razmenjuju se mišljenja, ali je napredak mali.
Kako saznaje Nova.rs na dva sastanka sa predstavnicima svih političkih organizacija na KiM, tema je bila ZSO. Sastanci su bili održani u američkoj amabasadi u Prištini, a od učesnika se tražilo da iznesu svoje viđenje toga šta je zapravo ZSO i kako se može uklopiti u kosovski pravni sistem. Protiv ZSO izjasnili su se predstavnici partija Aljbina Kurtija, Vljose Osmani i jedne bošnjačke stranke. Njihovo je viđenje stvari tako da Srbi već imaju dovoljno prava i da nije potrebna ZSO, kao i da bi njeno formiranje dovelo pod znak pitanja prava ostalih manjina u opštinama sa srpskom većinom.
Dakle, suštinski nema pomaka. Tome u prilog govore i izjave Aljbina Kurtija.
Premijer Kosova je 2. februara prvi put pomenuo mogućnost formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom, uz šest uslova.
Pročitajte još...
On je, između ostalog, naveo da Priština traži da ZSO bude osnovana “u skladu sa Ustavom Kosova i zakonima koji su na snazi“. Na sednici skupštine Kosova Kurti je rekao i da “ne može biti formirana jednonacionalna zajednica“ i da je neprihvatljiv postojeći naziv ZSO.
Uoči poslednje posete specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka 6. februara rekao je da njegov dolazak vidi kao dodatni pritisak, a zatim je pozvao zapadne sile da ne vrše pritisak na Kosovo u vezi ZSO, već da se fokusiraju na to kako da Srbija postane demokratskija zemlja i da odustane od “hegemonističkih ideja Beograda”.
Zatim je ponovio i da formiranje ZSO nije njegov prioritet.
“Ako na Zapadnom Balkanu afirmišemo ideju zajednica opština zasnovanih na etničkom principu, to je recept za nove konflikte. Zapadne sile trebalo bi da izvuku pouke iz primera Republike Srpske, i da se plaše formiranja mini-države na Kosovu“, rekao je juče Kurti.
Da li je ovo novo izbegavanje teme ili konačni Kurtijev stav?
Politički analitičar iz Prištine Nedžmedin Spahiu verujem da će Zajednica opština sa srpskom većinom, ipak, biti formirana.
“Pre svega jer vidimo da je Kurti u odnosu na ranije stavove dosta popustio. Ne verujem samo da će odustati od stava da Zajednica ne bude u snazi pre nego što Srbija prizna Kosovo. U suprotnom, to bi bila neka vrsta apsurda. Ukoliko Srbija smatra da je Kosovo autonomna pokrajina, onda bi Zajednica opština sa srpskom većinom bila autonomna pokrajina u autonomnoj pokrajini. Dakle, mislim da ona neće biti formirana sve dok Srbija ne prizna nezavisnost Kosova”, kaže Spahiu i dalje navodi:
“Još od Ahtisarijevog plana koji je predviđao autonomiju kulture, obrazovanja i zdravstva, kao i toga da srpski jezik bude zvaničan na teritoriji celog Kosova, Priština je sve uradila kako bi došlo do priznanja, ali to se nije desilo. Sad dolazimo do bojazni da ukoliko se formira Zajednica pre nego što Srbija prizna Kosovo, može da se desi da bude još uslovljavanja sa srpske strane”.
U međuvremenu, kaže Spahiu, može se razgovarati o tome kako će Zajednica izgledati, jer ona ima raspon od nevladine organizacije do nečega sličnog Republici Srpskoj.
“Može biti nešto sasvim nalik Republici Srpskoj, što bi poremetilo funkcionisanje države. Zato mislim da je pre bilo kakvog dogovora u statusnom smislu najvažnije raditi na odnosima između zajednice na Kosovu i Kosova i Srbije u celini”.
Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa Fatmir Šeholi smatra da je, što se tiče ZSO, očigledno da Kurti pokušava da nađe manevarski prostor kako bi postavio nove uslove.
“Ovih šest uslova koje je Kurti predstavio u Skupštini Kosova upravo vode u tom smeru. On zahteva da ZSO ne bude monoetnička i da postoji reciprocitet, a to znači da se u Srbiji isto omogući Albancima i Bošnjacima. Prema našim analizama i studijama evidentno je da premijer Kurti ovim pokušava da nađe modus za izbegavanje ZSO, jer ne treba zaboraviti da je on došao na vlast upravo protiveći se njenom formiranju”, kaže Šeholi.
“Apostrofiram da na Kosovu imamo deficit transparentnosti premijera Kurtija u vezi nemačko-francuskog plana za Kosovo, ali i toga kako ćemo se ophoditi prema zahtevu za formiranje ZSO. Videli smo da je Aleksandar Vučić u Skupštini Srbije pokušao da predstavi nemačko-francuski plan i prilično borbenu atmosferu poslanika. Mi u Prištini to još nismo imali”, navodi Šeholi i zaključuje:
“Što se formiranja Zajednice tiče, stav našeg Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa je da nema rasprave oko međunarodnih obaveza koje je Kosovo tokom dijaloga u Briselu preuzelo. Ukoliko ne formiramo ZSO, strahujemo da ćemo imati velikih problema prilikom ulaska Kosova u Savet Evrope, oko priznanja pet država koje ne priznaju Kosovo, na kraju i oko učlanjenja u Ujedinjene nacije… Pomno pratimo i izjave američkog amabasadora u Beogradu Kristofera Hila koji kaže da je Srbija mnogo fleksibilinija u dijalogu. Dakle, mi u Institutu smatramo da moramo da ispunimo ono na šta smo se obavezali, a to je između ostalog i formieanje ZSO”.
Šeholi smatra i da prihvatanjem nemačko-francuskog plana Srbija de facto priznaje Kosovo.
“De jure, čekaćemo nekoliko godina da građani Srbije to prihvate”, navodi Šeholi za “Novu”.
BONUS VIDEO: Vučić – Potpuno je jasno da se mora formirati Zajednica srpskih opština
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare