Još jedna potencijalna prevara pred izbore? Stotine birača na adresama "0" i "1". U Beogradu gotovo da nema brojeva stanova

Podaci o broju birača na pojedinim adresama poslednjih dana izazvali su brojne reakcije građana, posebno nakon slučajeva u kojima se naizgled pokazivalo da na jednoj adresi žive desetine ili čak stotine birača.

CRTA sada objašnjava da iza dela tih slučajeva ne mora nužno da stoji izborna manipulacija. Problem je, međutim, što su državne evidencije toliko neusaglašene da je u pojedinim slučajevima teško utvrditi gde prestaje administrativni haos, a gde počinje potencijalna zloupotreba.

Od maja je građanima prvi put omogućeno da provere koliko je birača upisano na njihovoj adresi. Upravo je ta mera, prema CRTI, pokazala koliko problema postoji sa kvalitetom adresnih podataka u biračkom spisku.

Jedan od osnovnih problema jeste to što adrese u biračkom spisku nisu potpuno usklađene sa zvaničnim Adresnim registrom. Iste neusklađenosti postoje i u Evidenciji prebivališta MUP-a, iz koje se podaci povlače u birački spisak.

Kada lokalna skupština, na primer, promeni naziv ulice, nova adresa ulazi u Adresni registar, ali se ne menja automatski i u evidenciji prebivališta MUP-a. Do promene tamo dolazi tek kada građanin ode u policiju zbog promene adrese ili zamene lične karte.

CRTA kao ilustraciju navodi Priboj, gde se pojavilo nekoliko adresa sa kućnim brojem 1, a na svakoj od njih stotine birača.

Objašnjenje je pokazalo koliko sistem može da proizvede apsurdne rezultate. Te adrese su u evidenciji prebivališta ranije bile vođene kao "BB". Opština je u međuvremenu dodelila kućne brojeve i unela ih u Adresni registar, ali su građani u evidenciji prebivališta ostali na staroj oznaci "BB".

Problem postoji i sa adresama označenim nulom. Prema CRTA, u biračkom spisku postoje čak i čitava naselja sa takvom oznakom.

Softver biračkog spiska u polju predviđenom za kućni broj prihvata cifre, pa se za naselja u kojima ulice još nisu dobile nazive ili kuće nemaju broj upisuje "0". U drugim slučajevima birači mogu završiti na broju 1, što na papiru stvara sliku da na jednoj adresi žive stotine ljudi.

Dakle, veliki broj birača na jednoj adresi sam po sebi nije dokaz fantomskih birača. Ali upravo neuređenost sistema otežava proveru slučajeva u kojima sumnja zaista postoji.

U Beogradu broj stana postoji na svega 2,5 odsto adresa

Još ozbiljniji problem koji je CRTA uočila odnosi se na brojeve stanova.

U Beogradu svega 2,5 odsto adresa birača sadrži podatak o broju stana, iako veliki deo stanovništva glavnog grada živi u višestambenim zgradama.

Da takvo stanje nije neizbežno pokazuje poređenje sa drugim gradovima. U Subotici je broj stana upisan kod 65 odsto adresa, u Nišu kod 48 odsto, a u Novom Sadu kod 43 odsto.

Razlog za ogromnu razliku, prema CRTA, nalazi se u načinu na koji MUP i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave razmenjuju podatke.

Protokol razmene ne zahteva da se uz adresu obavezno dostavi i broj stana.

Sam nedostatak tog podatka ne znači da je birač nezakonito upisan. Problem je što građanin koji proverava svoju adresu u zgradi sa desetinama ili stotinama stanova praktično nema način da vidi koliko je birača prijavljeno baš u njegovom stanu.

Time se obesmišljava dobar deo svrhe zbog koje je mogućnost javne provere uvedena.

CRTA zato pravi važnu razliku između administrativnog haosa i izborne manipulacije.

Problemi sa adresama najčešće su, prema toj organizaciji, posledica zastarelih sistema i loših procedura usaglašavanja podataka. Ali upravo takvo stanje ostavlja prostor da se među hiljadama nepreciznih i zastarelih podataka mnogo lakše sakrije i birač koji je na neku adresu prijavljen radi izbornog inženjeringa.

Članovi Komisije koje je predložila CRTA zbog toga proveravaju sumnjive upise, posebno slučajeve u kojima postoji neuobičajeno velika koncentracija birača na pojedinačnim adresama, a najavljeno je da će rezultati tih provera biti objavljeni.

Sumnje u birački spisak pritom nisu nastale sada.

Posle izbora 2023. godine upravo je pitanje migracije birača bilo jedna od najvećih političkih i izbornih kontroverzi, dok je ODIHR u završnom izveštaju preporučio sveobuhvatnu reviziju biračkog i matičnih registara uz učešće relevantnih aktera. I posle lokalnih izbora 2024. ODIHR je ponovio preporuku za temeljnu reviziju tih evidencija.

Birački spisak samo je jedan deo problema

Problemi sa biračkim spiskom nisu jedina stvar zbog koje su prethodni izborni procesi u Srbiji bili pod lupom domaćih i međunarodnih posmatrača.

ODIHR je nakon parlamentarnih izbora 2023. konstatovao pritiske na birače i zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebu javnih resursa, sistemsku prednost vladajuće stranke i slučajeve kupovine glasova. Posmatrači su beležili i probleme sa tajnošću glasanja i grupno glasanje.

Slični problemi zabeleženi su i na lokalnim izborima 2024. godine. ODIHR je tada ponovo ukazao na pritiske na zaposlene u javnom sektoru i zloupotrebu javnih resursa, a na sam izborni dan posmatrači su registrovali slučajeve kupovine glasova, pritiska na birače i vođenja evidencije o tome ko je izašao na glasanje.