0
Da će se Ustav menjati i to vrlo brzo, u onoj oblasti koja se odnosi na pravosuđe, sada je već sasvim jasno. Za očekivati je da se predlog izmena Ustava koja se odnosi na način na koji će se ubuduće birati sudije i tužioci, do kraja septembra nađe pred poslanicima u Skupštini Srbije. Nakon što dvotrećinskom većinom potvrde predlog promena, država ima zakonsku obavezu da u roku od 60 dana održi referendum i građanima da konačnu reč. A to bi, po svemu sudeći, trebalo očekivati već krajem novembra ili početkom decembra, ocenjuju sagovornici lista Nova.
Nezavisnost sudstva ili konstatacija da je u Srbiji gotovo uopšte nema, jedna je od glavnih zamerki koja se godinama unazad “prišiva” ovom režimu.
Kako bi “sprala krivicu” Vlada je rešila da ispuni zahteve Evropske unije i promeni način na koji se biraju sudije i tužioci. Predlog promena je sastavljen 2018. godine, načinilo ga je Ministarstvo pravde, međutim, struka je neposredno zatim upozorila da je predviđenim promenama zapravo omogućen još veći upliv politike. Što bi značilo da novim ustavnim promenama umesto da smanji uticaj politike na pravosuđe, država nalazi nove kanale da taj pritisak poveća.
Ignorišući poruke pravnika da je zapravo bolje ostaviti na snazi postojeća pravila, ali obezbediti njihovu primenu, država je rešila da Ustav, ipak, promeni.
Predlog akta o promeni Ustava kao i predlog nacrta Ustavnog zakona predstavljen je 3. Septembra na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Referendum mora pre izbora
Zašto se odjednom ovoliko žuri? Zato što se referendum mora održati pre izbora koji su zakazani za proleće sledeće godine. To je potvrdio i predsednik Skupštine Ivica Dačić, koji je rekao da referendum ne bi mogfao da bude u vreme izbora , zato što je „u tom periodu raspuštena Skupština“, koja onda ne može da izglasa ustavne promene.
Kako je na sednici rekao član radne grupe i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov, sada slede javna slušanja, razmatranja, pa ćemo tek onda dobiti pravi tekst izmena.
„Ovaj tekst posle javih slušanja i vašeg rada na njemu ide na evaluaciju Venecijanskoj komisiji i to je značajno i zahtevno iz dva razloga. Prvo, neće mišljenje Venecijanske komisije da bude skroz pozitivno ili skroz negativno, i drugo, specifično, neće biti samo mišljenje u vezi sa ustavnim amandmanima već i mišljenje o političkoj situacji u Srbiji, što je pokrenuto u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope početkom ove godine“, rekao je Petrov.
Nakon toga na red dolaze poslanici.
Predlog mora biti odobren dvotrećinskom većinom, što prema mišljenju redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Orlović neće biti nikakav problem.
“Vlast ima potrebnu dvotrećinsku većinu u Skupštini Srbije, tako da da tu neće biti problema oko usvajanja predloga”.
To, pak, ništa ne znači dok se ne izjasne građani na referendumui.
“Postoji zakonski rok od 60 dana do kada moraju da sprovedu referendum, a mislim da ni to neće biti problem i da će sve biti pripremljeno na takav način da građani te promene prihvate”, kaže Orlović.
Prema mišljenju profesorke Pravnog fakulteta beogradskog Univerziteta Union Vesne Rakić Vodinelić realno je očekivati da građani na referendum izađu krajem novembra ili početkom decembra.
“Moraju da raspišu ovaj referendum, jer se radi o promenama u jednoj grani vlasti i ono što građani ovim povodom budu rekli mora da se ispoštuje. Član 203 (stav 8) Ustava Srbije kaže da referendum mora biti održan u roku od 60 dana od dana usvajanja u Skupštini. Ukoliko do kraja meseca parlament odradi svoje, referendum bi trebalo da očekujemo
krajem novembra ili početkom decembra”, kaže Vodinelić i dodaje:
“Problem je, međutim, u tome što kad je reč o promenama Ustava nije propisan minimum birača upisanih u birački spisak, koji moraju da izađu na glasanje. Tako bi se moglo reći da je dovoljno da izađemo vi i ja, da kažemo da se to nama sviđa i da referendum uspe”.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
