Ako je verovati najavama predsednika Srbije Aleksandra Vučića, svi izbori će biti održani u aprilu ili maju sledeće godine, kada su inače redovni lokalni i pokrajinski izbori. Sagovornici “Nove” smatraju da će opozicija (građanska i desna zajedno) pobediti u Beogradu kad god izbori budu bili organizovani. S druge strane prolećni termin više odgovara SNS-u i SPS-u u borbi za republički parlament i većinu mesta u Srbiji.
Predsednik Vučić je u subotu najavio novi (mogući) termin izbora. On je rekao da će se ići na sve izbore u aprilu ili maju, ukoliko ne bude “velikih želja i čestitki ranije”, misleći na željene termine opozicije.
Iako Vučićeve najave ne moraju da budu relevatne, imajući u vidu da je najavljivao izlazak građana na birališta za decembar prošle godine, mart ove, pa na jesen…, na proleće se inače održavaju redovni lokalni i pokrajinski izbori, pa bi njihovo spajanje sa parlamentarnim i beogradskim za SNS imalo smisla.
Dušan Vučićević, vanredni profesor na FPN, kaže za “Novu” da manje-više znamo da SNS svaki put želi da izbore na nižim nivoima pokrije sa parlamentarnim i predsedničkim, gde će nosilac svih lista SNS-a da bude Aleksandar Vučić. On navodi da će samim tim povući na gore pokrajinsku i lokalne liste i na taj način ostvariti što bolji rezultat.
“Iz tog ugla ako posmatramo, taj termin odgovara SNS zbog ovih drugih izbora. Možemo da kažemo da izbori u to vreme neće odgovarati opoziciji i da će ona mnogo teže ostvariti dobar rezultat i u Vojvodini i na lokalu tamo gde koliko – toliko jeste zastupljena i ima razvijene odbore”, smatra Vučićević.
On smatra da je situacija drugačija kada je reč o beogradskim izborima i navodi da, ukoliko ih bude, možemo da očekujemo da će građanska i desna opozicija zajedno osvojiti nešto veći broj mandata nego partije koje se trenutno nalaze na vlasti.
“Međutim, to podrazumeva nakon izbora saradnju građanske opozicije i Dveri i Zavetnika i Novog DSS. Nisam siguran koliko je to izvesno”, istiće Vučićević.
Kako dodaje, veruje da u centralnim opštinama, poput Savskog venca, Vračara i Starog grada, može da ostvari dovoljno dobar rezultat da bez desnice formira vlast, dok je sa strankama tog spektra potrebna saradnja u drugim gradskim opštinama.
“U bočnim i prigradskim opštinama verovatni ni zajedno nemaju prevelike šanse”, zaključuje on.
Da opozicija dobija izbore u Beogradu, kad god bili smatra i Srećko Mihailović, glavni istraživač Demostata. On za “Novu” podseća da su opozicione stranke dobile i prethodne izbore u Beogradu.
“To tvrdim na osnovu rezultata i istraživanja koje je radio Demostat i drugih istraživanja. Ne u svim opštinama regiona, ali za gradsku skupštinu i za većinu gradskih opština ona dobija izbore bilo kada da su. To može da bude naum za opoziciju za njihovo predizborno ponašanje na nivou Srbije”, navodi Mihailović.
On kaže da je veoma teško iz sadašnje situacije proceniti kome odgovara prolećni termin izbora, budući da su kod nas politički i društveni događaji toliko ubrazni.
“To je neverovatan tempo. Jedan istorijski događaj smenjuje se drugim istorijskim događajima. Veliki je broj nerešenih pitanja gde su rešenja moguća i sutra, ali i kroz 50 godina. U takvoj situaciji realna prognoza je gotovo nemoguća, a nagađanje i nema nekog naročitog smisla. Može se govoriti da su izbori za dva meseca, za tri meseca… i moguće je napraviti neku prognozu, ali na duge staze i kad ne znate ni da li je to obećanje, tvrda reč ili jedna uobičajena floskula koju često čujemo od predsednika Republike…”, navodi Mihailović.
„Možda će opozicija uspeti da se dogovori kao uoči izbora 2000.“
Upitan da li može da se odredi kada bi izbori bili održani na jesen, on kaže da je vlast sa sadašnjim kapacitetima u takvoj situaciji da predsedničke, pa i parlamentarne izbore u velikoj meri može da raspiše kad god hoće i da na njima prođe veoma dobro.
“Ona gubi na pojedinim lokalnim izborima, pre svega u Beogradu, a možda i u još nekom velikom gradu u Srbiji i u desetini opština manjeg broja stanovnika. Sa druge strane, imamo opoziciju koja je u jednom stalnom rasulu. Nema ni osnovnih mogućnosti za odgovor o zajedničkom nastupu ili o nastupu u manjem broju takozvanim kolona. U ovakvoj situaciji opoziciji ne odgovaraju izbori. Ako Vučić žuri, on žuri zbog opozicije ovakva kakva je i zbog njegove stranke ovakva kakva je. Očit je tu trend opadanja rejtinga njegove stranke, ne toliko njega, nego njegove stranke. I zato njemu raniji izbori odgovaraju. Opoziciji ne odgovaraju. Možda će sa protokom vremena oni uspeti da se koliko-toliko dogovore kao što se opozicija dogovorila i uoči 2000. godine”, navodi Mihailović.
BONUS VIDEO Da li su nam potrebni vanredni parlamentarni izbori