17
Strategija za "dan posle", pokazalo se, nešto je što u srpskoj politici uvek nedostaje. Na listu datuma za koji se nije imao unapred razrađen plan, vrlo verovatno biće upisan i 19. septembar. Dan nakon finalnih razgovora u dijalogu vlasti i opozicije oko izbornih uslova. Posle nekoliko meseci čekanja na evroparlamentarce i njihove "super moći", pokazalo se da su u ključnom momentu zatajile, te da su bile neosnovane nade opozicije da će Evropa uticati na režim i izbore u Srbiji učini makar približno demokratskim. Opozicija za sada, po svemu sudeći nema konkretan plan za jutro nakon finalnih razgovora, koji će u Beogradu biti održani 17. i 18. septembra.
Ili se strategija mudro krije. Drugog objašnjenja nema.
Naime, posle nekoliko meseci čekanja evroparlamentarci koji posreduju u dijalogu vlasti i opozicije oko izbornih uslova, predali su nacrt sporazuma. Najpre vlasti na analizu, tek onda opoziciji.
Ovaj predlog nije zadovoljavajući. Ni vlasti ni opoziciji.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da ne želi da komentariše jer je on predsednik svih građana, međutim, nije mogao da se suzdrži da ne kaže makar da je stekao utisak da njegove stranačke kolege nisu oduševljene.
Nije oduševljena ni opozicija, a reakcije su išle od revolta do pomirenja.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas rekao je da će ovaj predlog evroparlamentaraca odbiti.
„Naš stav je vrlo precizan, mi smo rekli da ovakav sporazum ne možemo da potpišemo, da nas građani obavezuju na tako nešto i da mi to nećemo uraditi, a imaćemo sastanak sa članicama i strankama sa kojima smo izradili platformu, poslali je kao predlog da vidimo šta su dalji koraci. A zašto ne možemo da ga prihvatimo? Zato što ne daje nijedno rešenje. Zato što ništa ne učini da mi počnemo nekako da dobijemo mogućnost da živimo kao normalan svet. Znači, znamo u kakvoj medijskoj torturi živimo. Znamo u kakvim lažima živimo, kako građani nemaju informacije. Tražili smo mehanizam koji će to omogućiti. Tražili smo kontrolni mehanizam da ono što se dogovorimo može da se kontroliše, kao i vremenski rokovi. Ništa od toga u ovom papiru nema. Čuo sam neke opozicione kolege koje kažu, i to jeste, da tu ima sve ono što ne valja, ali nema nijednog rešenja“, rekao je Đilas za televiziju Nova S.
Ponovio je da kao opcija umesto bojkota i dalje stoji protest, ali je pozvao i na strpljenje. Jer do izbora ima bar šest meseci.
„Biće pobune, biće građanske neposlušnosti, nazovite to kako hoćete. Mi ćemo se na svakom koraku ove zemlje boriti za to da se ovom narodu omogući da napokon počne da živi normalno. Ako nema uslova, onda nema izbora. To nisu izbori i mi ćemo sa našim kolaicionim partnerima i ljudima sa kojim sarađujemo imati konkretne mere. Kažem neće biti isti bojkot kao prošli, šta će biti, ajde da sačekamo. Imamo još šest, sedam meseci, ajde da vidimo tu rundu pregovora 17. i 18. septembra. Ja verujem da ćemo se za neke osnovne stvari izboriti“, rekao je Đilas.
Sličan stav izrazio je i lider demokrata Zoran Lutovac, dok je bivši gradonačelnik Šapca i predsednik Zajedno za Srbiju Nebojša Zelenović rekao da je zahvalan na podršci evroparlamentaraca.
„Zahvalan sam što imamo njihovu podršku i što su preuzeli na sebe odgovornost. Čujem da su svi nezadovoljni dokumentom, ali ne može Tanja Fajon da pobedi umesto nas. Mi treba da radimo na tome da pojačamo svoje pozicije““, naveo je Zelenović, dok je potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić rekao da je očigledno da su evroparlamentarci napravili veliki ustupak vlasti.
Sve jasno, međutim, na pitanje portala Nova.rs očekuju li da se išta može promeniti na sastanku u Beogradu 17. i 18. i šta im je plan za 19. septembar, nisu odgovorili ni Dragan Đilas, ni Zoran Lutovac, ni Nebojša Zelenović, a ni Miroslav Aleksić.
Na pitanja naše redakcije odgovorili su samo bivši predsednik Srbije i lider SDS Boris Tadić, predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović i lider Dveri Boško Obradović.
Tadić je na postavljena pitanja odgovorio ovako:
„Očigledno je da se radi samo o tezama i tako sam taj dokument i shvatio. Mislim da je ovaj papir dobar osnov za dalje razgovore, jer ostavlja mogućnost preciziranja predloženog, ali i razgovora o prazninama u tom predlogu. U svakom slučaju mislim da je kontraproduktivno da opozicija napada evropske posrednike. Najkorisnije sada je da ovaj predlog razmatramo unutar opozicije iza zatvorenih vrata, a ne u javnosti, jer time samo dodatno zbunjujemo građane i opet skrećemo fokus opozicionih tema na tok dijaloga, umesto na političke teme koje se direktno tiču problema sa kojima se suočavaju naši građani u državi pod ovakvom kriminalnom vlašću. Zato predlažem da se opozicija sastane i povodom ovog predloga evroparlamentaraca i da u sledeću fazu dijaloga uđemo sa jedinstvenim stavom i po ovom pitanju. Naš plan je da ukažemo da ovi predlozi nisu dovoljni i damo predlog šta bi jos trebalo ubaciti u skladu sa predlozima koje smo poslali u avgustu. Smatramo da se medijski uslovi neće rešiti samo regulisanjem predizbornih blokova i da nije dovoljno da se bavimo samo javnim servisom“, rekao je Tadić i dodao:
„Pored toga, neophodno je staviti akcenat na nasilje koje sprovodi ova vlast i zastrašivanje građana, a pogotovo u svetlu otkrivanja monstruoznih zločina režimskih navijačkih grupa i reakcije režima i nadležnih institucija. Ti događaji su do kraja ogolili prirodu ovog režima i zloupotrebu institucija i to je mnogo važnije pitanje od regulisanja predizbornih blokova na javnom servisu. Nama je potrebno pre svega otvaranje javne debate o najvažnijim pitanjima i aferama i objektivno izveštavanje, a ne samo predizborni blokovi u kojima žemo u par minuta izložiti svoje programe. To bi bila samo kozmetička promena kojom bi se prikrivao suštinski slom demokratije i kriminal u Srbiji“.
Grbović smatra da bi dokument bi bio odlična polazna osnova da je u ovom obliku dostavljen tokom prve runde dijaloga.
„Sada se ipak očekuju konkretna rešenja i garancije za njihovo sprovođenje, međutim to za sada izostaje. Ukoliko postoji politička volja ovaj dokument može da se unapredi u narednih nedelju dana do nivoa da o njemu možemo ozbiljno da se izjasnimo. U dogovoru sa partnerima sa kojima smo radili na Platformi za izborne uslove ćemo odlučiti da li ćemo i koje amandmane poslati evroparlamentarcima“, rekao je Pavle Grbović i dodao:
„Što se tiče 19. septembra ne treba od tog datuma praviti dan kada se očekuje nešto epohalno. Život će se nastaviti i ukoliko se ne postigne sporazum, samo što ćemo onda znati da smo ostavljeni sami sebi da se borimo za demokratsku , evropsku , normalnu Srbiju i mi smo i za taj scenario spremni“.
Lider Dveri kaže da je radni dokument o izbornim uslovima koji su dobili od evroparlamentaraca doživeo upravo tako — kao radni papir koji treba dalje da se razrađuje i konkretizuje.
„A u njemu ima osnova za rešavanje svih važnih pitanja za poboljšanje izbornih uslova. Srpski pokret Dveri je već pripremio amandmane na njihov nacrt koji preciziraju kako da dođemo do poboljšanja sporazuma i spremno dočekujemo sledeću rundu pregovora prilikom njihovog sledećeg dolaska u Beograd sledeće nedelje. Problem može biti samo u tome ako delegacija Evropskog parlamenta više vodi računa šta kaže naša vlast nego šta su demokratski standardi za slobodne i poštene izbore. Ako se budu držali izbornih uslova kao što su u njihovim državama — neće biti problema, ali ako budu spremni da žrtvuju srpsku demokratiju zarad interesnih kombinacija sa Vučićem — onda ćemo imati problem. Tek kad bude okončan dijalog na oba koloseka znaćemo na čemu smo i koji su nam dalji koraci. Cilj Dveri je da izvučemo maksimum iz oba toka pregovora. Ako vlast ne bude spremna na kompromis onda opozicija mora da pruži zajednički odgovor na to“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
