12
Nemački kancelar Olaf Šolc danas je u Beogradu. O važnosti ove posete govorili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i ceo državni vrh. U trenutku kad se nad Srbijom lome koplja između Zapada i Rusije, a naše rukovodstvo treba da donese konačnu odluku o tome da li će krenuti putem Evropske unije i uvesti sankcije Moskvi ili će pokušati još jednom da brani neutralan stav, list Nova iz diplomatskih izvora saznaje koje će zahteve Šolc danas staviti na sto.
To su pre svega sankcije Rusiji i s tim u vezi dogovori oko snabdevanja gasom i ostalim energentima, zatim završetak dijaloga Beograda i Prištine i konačno oživljavanje Berlinskog procesa, s obzirom na to da Nemačka na inicijativu Otvoreni Balkan, koju forsira srpski predsednik, trenutno gleda kao na konkurentsku.
Dvodnevna tura Olafa Šolca kroz Zapadni Balkan, Grčku i Bugarsku, počinje današnjom posetom Kosovu i Srbiji.
Kako je saopštila Kancelarija za štampu i informisanje Savezne vlade Nemačke, nemački kancelar će potom, na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, otputovati u Solun, na večeru sa predstavnicima zemalja regionalne inicijative „Proces saradnje u Jugoistočnoj Evropi. Za 11. jun planirana je poseta Severnoj Makedoniji i Bugarskoj.
U fokusu putovanja, kako je najavljeno, biće EU perspektiva zemalja Zapadnog Balkana, nemački doprinos unapređenju regionalne saradnje i prevazilaženje bilateralnih blokada.
Pored toga centralno pitanje posete Olafa Šolca biće i vojna agresija Rusije protiv Ukrajine.
Kad je reč o rusko-ukrajinskom sukobu stav Evropske unije je jasan. Članice EU uvele su šest paketa sankcija Moskvi, a Srbija je uz Tursku i Bosnu i Hercegovinu, jedina država na tlu Evrope koja to nije uradila. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić u nekoliko navrata je govorio o tome da smo pod velikim pritiskom da se priklonimo ovom stavu EU i uskladimo našu spoljnu politiku. Vučić je, takođe, rekao i da će Srbija ostati istrajna u svom stavu da to ne uradi.
Uoči Šolcove posete predsednik Srbije je rekao i da nemački kancelar dolazi u Beograd sa teškim zahtevima, koji se neće dopasti većini građana Srbije.
List Nova saznaje da je uvođenje sankcija glavni, a s tim u vezi govoriće se i o mogućnostima energetske diverzifikacije odnosno pronalaženje alternative ruskom gasu i nafti, a to je problem koji i sama Nemačko trenutno nastoji da reši.
Druga tačka razgovora Vučića i Šolca trebalo bi da bude konačno rešenje kosovskog problema.
Nakon odvojenih sastanaka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem, 4. maja u Berlinu, Šolc je potvrdio da je priznanje Kosova deo dijaloga Srbije i Kosova.
Nemački kancelar je tada rekao da će konačni sporazum između Beograda i Prištine morati da sadrži i priznanje Kosova. Pre ovoga se uglavnom koristila formulacija- obavezujući sporazum.
„Tu ima mnogo detalja, ali naravno da u to spada ono što je Nemačka već odavno učinila, a to je priznanje Kosova“, naveo je Šolc, međutim, nakon razgovora sa Vučićem nije pominjao priznanje već sveobuhvatni sporazum.
Treća tačka razgovora bila bi oživljavanje Berlinskog procesa. Pokrenula ga je 2014. godine nemačka vlada na čelu sa bivšom kancelarkom Angelom Merkel. Ideja je nastala u trenutku kad je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio da neće biti proširenja pod njegovim nadzorom. Proces pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji u tom trenutku je ušao u slepu ulicu, a Nemačka na čelu sa Merkel osmislila je Berlinski proces. Ovaj projekat podrazumeva pre svega jačanje regionalne saradnje, zatim rad na održivom ekonomskom rastu i rešavanje bilateralnih pitanja. U koji treba da budu uključeno svih šest članica Zapadnog Balkana.
U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i donedavni predsednik Vlade Severne Makedonije Zoran Zaev oživeli su ideju Otvorenog Balkana.
Po definiciji Otvoreni Balkan je ekonomska zona koju uspostavljaju pomenute tri države, a ima za cilj povećanje trgovine i saradnje i poboljšanje međusobnih bilateralnih odnosa.
U ovom trenutku, Nemačka na ovaj projekat gleda sa podozrenjem i smatra ga konkurencijom Berlinskom procesu. Glavna zamerka je to što Nemačka smatra da svih šest zemalja
Zapadnog Balkana moraju da budu uključene u regionalnu saradnju, a ne samo pomenute tri.
Izvršni direktor Centra savremene politike i glavni i odgovorni urednik European Western Balkans Nemanja Todorović Štiplija za list Nova kaže da su ovo očekivane teme, ali i da nema sumnje da će biti reči i o vladavini prava.
“Svakako je nesvakidašnje da vrlo brzo nakon odlaska srpskog predsednika u Berlin, nemački kancelar dođe u Beograd, mada je to deo jedne šire posete Zapadnom Balkanu. Ova poseta je veoma značajna, jer je Nemačkoj Srbija i dalje broj jedan partner u ovom regionu, kako ekonomski, tako i politički”, kaže Štiplija i dodaje:
“Što se tiče poruka koje Olaf Šolc donosi, to u svakom slučaju jeste odnos Nemačke prema ruskoj agresiji, pre svega mislim na Rezoluciju Bundestaga, koja je za nemačku vladu obavezujuća. Zatim dijalog sa Prištinom i intenziviranje Berlinskog procesa, jer Nemačka očekuje da ekonomska integracija Zapadnog Balkana ide preko ovog njihovog projekta, a ne otvorenog Balkana. Na kraju, mislim da će se Šolc sigurno dotaći i vladavine prava, koja je za zelene i liberale koji čine većinu u nemačkoj vladi vrlo važna”.
BONUS VIDEO: Susret Aleksandar Vučića i Olafa Šolca u Berlinu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
