Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić 2018. godine kupio je vilu u Trstu za tričavih 820.000 evra. Ništa čudno, reći će neko, čovek je godinama bio vrhunski sportista, zarađivao je milione kao uspešan vaterpolista, a usput je (bio) i predsednik opštine Novi Beograd, gde takođe nije prihodovao malo. Problem je u tome što Šapić kao javni funkcioner Agenciji za sprečavanje korupcije u godinama pre kupovine vile nije prijavljivao nikakvu štednju, iako je po zakonu to morao da učini, što dokazuju i dokumenta u čiji posed je došao naš portal.
Kako su BIRN i nedeljnik Vreme nedavno objavili, Aleksandar Šapić se pre pet godina ponovio vilom u ovom primorskom italijanskom gradu, ali je problem u tome što je tim činom prekršio zakon, jer to nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije.
BIRN navodi da je predsednik opštine Novi Beograd u to vreme živeo i radio u Beogradu, a sudeći po ugovoru na osnovu prebivališta, vilu u Trstu je nameravao da iskoristi za umanjenje poreza.
Kako se navodi u tekstu, Šapićevo vlasništvo nad vilom vidi se u izvodu iz italijanskog katastra do kog su došli BIRN i nedeljnik Vreme, ali ne i u registru o imovini i prihodima srpske Agencije za sprečavanje korupcije, kojoj su javni funkcioneri dužni da prijave sve promene imovinskog stanja.
PROČITAJTE JOŠ:
Površina nijedne od dve nepokretnosti koje je ovaj javni funkcioner prijavio agenciji ne odgovara površini Šapićeve tršćanske vile. On je agenciji u poslednjem izveštaju iz jula prošle godine prijavio da poseduje dva stana – od 150 i 98 kvadrata, dok je vila u Opičini znatno veća.
Druga nekretnina je garaža od 127 kvadrata, treća je pristupni put, a Šapić je i suvlasnik šume površine 6.200 kvadratnih metara, koja ima 30 vlasnika.
„Ništa od ovoga što se vidi u italijanskom katastru nema u registru domaće Agencije za sprečavanje korupcije. U poslednjem izveštaju, koji je Šapić prosledio Agenciji 19. jula 2022. godine, piše da od nepokretnosti ima dva stana, ali nijedan od njih ne odgovara kvadraturi u Trstu“, piše Vreme.
Iz italijanskog katastarskog dokumenta BIRN i Vreme su otkrili da Šapićeva vila ima ukupnu površinu od skoro 400 kvadrata.
BIRN je došao i do kupoprodajnog ugovora iz maja 2018. godine u kom piše da je vilu u Opičini Šapić platio 820.000 evra.
U ugovoru je zapisano i da je Šapić u tom trenutku imao prebivalište na jednoj drugoj adresi u Trstu, na osnovu čega je mogao da iskoristi zakonsku mogućnost poreskih beneficija, u Italiji poznatijih kao olakšice „prva kuća“. Tu olakšicu, odnosno mogućnost umanjenja poreza prilikom kupovine nepokretnosti, može da iskoristi osoba koja nije vlasnik neke druge nekretnine u opštini u kojoj kupuje objekat, kao i da već ima prebivalište u opštini u kojoj nepokretnost kupuje.
Italijanski advokat Livio Neri, član Udruženja za pravne studije o imigraciji, kaže za BIRN da prebivalište u Italiji može dobiti samo stranac koji živi u mestu gde se prijavilo i koji mora pokazati nameru da tamo ostane trajno. To je, kaže, uslov da bi se koristila poreska olakšica za prvu kuću.
Samo ovih nekoliko informacija otvara veći broj pitanja, a najvažnija su dva: zbog čega javni funkcioner Šapić nije ispunio zakonsku obavezu i svoju italijansku vilu prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije? Drugo, po kom osnovu je Šapić dobio prebivalište u Trstu, budući da je te 2018. godine (a i pre toga) živeo u Beogradu i obavljao javni posao predsednika opštine Novi Beograd? Da li je Šapić osim kršenja srpskog zakona, prevario i italijanske institucije?
Kako pokazuju dokumenta do kojih je došla Nova.rs, u mesecima i godinama pre kupovine vile u Trstu Šapić kao javni funkcioner nije prijavljivao nikakvu štednju, a kao javni funkcioner bio je u obavezi da to učini.
Prema kupoprodajnom ugovoru o kupovini vile u Trstu, Šapić je platio:
70.000 evra je isplatio 27. novembra 2017. neprenosivim bankovnim čekom koji je izvađen u banci Banca di Credito Cooperativo di Staranzano e Villesse – filijala Trieste Chiarbola;
500.000 evra plaća 20. decembra 2017. bankovnim transferom koji je izvršila Banca di Credito Cooperativo di Staranzano e Villesse;
159.473 evra uplaćeno je 30. maja 2018. godine iz dva dela (100.000 evra i 59.473 evra) putem neprenosivih cirkularnih čekova koje izdala Banca di Credito Cooperativo di Staranzano e Villesse – filijala Trieste Chiarbola;
60.526 evra Šapić isplaćuje 30. maja 2018. godine preko neprenosivog cirkularnog čeka izdatog od iste banke. Tog istog dana Šapić isplaćuje još 30.000 evra, takođe neprenosivim cirkularnim čekom izdatim u pomenutoj banci.
U izveštajima koje je Šapić podnosio Agenciji za borbu protiv korupcije naveo je da on ne poseduje nikakva novčana sredstva na bankovnim računima u zemlji i inostranstvu. Ipak, kako su pokazale ove transakcije, ispotaviće se da gradonačelnik Beograda ne samo da ima, već ima i čitavih 820.000 evra koje je posedovao, ali nije prijavio – a morao je.
Dalje, ako je Šapić prijavio Agenciji da nema ušteđevinu, kao što piše u izveštajima, od nekog novca je tu kuću morao da kupi, pa se opet nameće pitanje zašto taj novac nije prijavio, te zašto nije prijavio ni kuću u Trstu ukoliko je poreklo novca za njenu kupovinu neupitno.
To što nije prijavio račun krivično je delo prema zakonu koji reguliše prijavu imovine funkcionera. Gostujući nedavno na jednoj od televizija s nacionalnom frekvencijom, Šapić je rekao da Agencija ne objavljuje sumu para koje funkcioner ima na računu. Problem, međutim, leži u činjenici da Šapić uopšte nije prijavio nikakav račun u banci u Italiji.
Šapić, po svemu sudeći, pokušava da obmane javnost pričom da je kuću „prijavio“, a nije je „objavio“, misleći valjda na javne izveštaje o imovini funkcionera koje objavljuje Agencija. Ona, međutim, objavljuje izveštaje o imovini koje su funkcioneri dužni da podnesu u zakonom propisanoj formi. To što funkcioner napiše u izveštaju nalazi se na sajtu Agencije. Podaci koje javni funkcioneri sami daju ne proveravaju se osim u postupku javne provere. Javni funkcioner obavezan je da pruži istinite podatke i da odgovara po zakonu ako to ne učini. Način na koji daje podatke je „prijava“. Šapić je u svojoj prijavi koju iz nekog razloga zove „objava“ jer je objavljena na sajtu prikrio tačne podatke.
Dakle, to što on zove „objavom“ njegova je prijava. Ako je u međuvremenu stekao imovinu bio je dužan da u zakonom propisanoj formi izmeni prijavu i tad bi ta izmena bila objavljena na sajtu Agencije. On to nije uradio, pa su besmislene optužbe na račun Agencije da je njima nešto prijavio, a da to nije objavljeno, jer samo on ima obavezu da prijavi svoju imovinu kroz prijavu koja se objavljuje na sajtu.
Da Šapić ima, eufemistički rečeno, čudan status u Agenciji za borbu protiv korupcije pokazuje i podatak da Agencija od 2018. do 2022. godine nije reagovala dok je Šapić istovremeno obavljao funkcije predsednika opštine Novi Beograd i gradskog odbornika, što je u suprotnosti sa zakonom. Iako je imala obavezu da Šapiću da rok da se izjasni koju od ove dve funkcije želi da obavlja, Agencija to nije uradila, iako su brojne opozicione stranke, ali i mediji insitirali na odgovoru na to pitanje.
BONUS VIDEO: Hoće li tema Šapićeve vile u Trstu proći kao i raniji slični slučajevi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar