"Ograničenje marži neće dovesti do trajnog smanjenja troškova života"

"Iskustva Rumunije, Mađarske i Severne Makedonije, na koja se vlast poziva, pokazala su da se smanjenje cena hrane dešava u prvom i eventualno drugom mesecu važenja mere. U mesecima nakon toga dolazi do postepenog vraćanja cena na prvobitni nivo. Ako se uzmu u obzir cene svih prehrambenih namirnica, mesečno smanjenje ni u jednoj od ove tri zemlje nije prevazilazilo (tri odsto)", navodi se u saopštenju .

ZLF dodaje da se smanjenja od 15 do preko 20 odsto, o kojima je Vučić govorio u prethodnim danima, dešavala u slučaju pojedinačnih tipova proizvoda, "ali je i u slučaju tih proizvoda došlo do sporijeg, ali i dalje prisutnog vraćanja cena na staro".

"Predložene mere takođe nose rizik od stvaranja nestašica određenih proizvoda. Iskustva iz Severne Makedonije tako pokazuju da je u određenim marketima došlo do manjka ponude zamrznutog voća. Ovakva posledica je uslovljena činjenicom da marža predstavlja razliku između prodajne i nabavne cene robe, a u koju su uključeni i troškovi struje koji su određenim trgovcima postali nepodnošljivi usled uvedenih mera. U okviru iznosa koji predstavlja maržu obuhvaćene su i plate zaposlenih u trgovini. Ograničenje marži zato predstavlja posebnu opasnost koja može dovesti do manjih plata i manje zaposlenosti u sektoru trgovine", smatraju u ovoj opozicionoj partiji.

ZLF ocenjuje da u trenutnim političkim okolnostima ovakve mere predstavljaju "pokušaj političkog marketinga u cilju stabilizacije rejtinga vladajućeg režima".

"Ipak, zbog do sada nezapamćene razmere represije prema sopstvenim građanima i sve jačeg otpora autokratskoj vlasti, verujemo da ovakvi potezi neće doneti čak ni kratkoročne političke poene aktuelnoj vlasti. Kao organizacija kojoj je stalo do poboljšanja životnog standarda građana Srbije, ZLF će početkom septembra izaći sa setom mera koje zaista mogu dovesti do olakšanja troškova koji se izdvajaju na hranu", dodaje se u saopštenju.

Kako se navodi, te mere će uključivati vidove podrške ekonomski najugroženijem stanovništvu, regulatorne reforme u cilju jačanja konkurencije na tržištima koja učestvuju u lancu ponude hrane, kao i politike podsticanja veće produktivnosti proizvodnje hrane.