Određeno ko će predsedavati konstitutivnom sednicom Narodne skupštine

Predsednik Narodne skupštine Srbije Vladimir Orlić zakazao je konstitutivnu sednicu za 6. februar, a njome će kao najstariji poslanik predsedavati matematičar Stojan Radenović sa liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane".

Ukoliko najstariji narodni poslanik ne može ili ne želi da predsedava, sednici Narodne skupštine predsedava sledeći najstariji prisutni narodni poslanik, a to je Nada Macura iz Srpske napredne stranke. Radenoviću će kao najmlađi poslanici u radu pomagati Marko Milošević iz Socijalističke partije Srbije, Aleksandar Đukić i Sanja Milošević iz Srpske napredne stranke i Nastasja Baković sa liste "Srbija protiv nasilja".

Na dnevnom redu prve sednice je potvrđivanje mandata narodnih poslanika, izbor predsednika Narodne skupštine, izbor potpredsednika, imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine, izbor članova radnih tela, kao i izbor članova stalnih parlamentarnih delegacija u međunarodnim institucijama.

Moguće je da će u utorak samo biti potvrđeni mandati poslanika novog saziva, a da će izbor predsednika, potpredsednika, generalnog sekretara, članova odbora i delegacija biće obavljeno kasnije, što se ne bi desilo prvi put imajući u vidu da je izbor organa Narodne skupštine deo razgovora o tome ko će činiti vladajuću koaliciju, odnosno Vladu Srbije.

U Narodnoj skupštini treba da se formiraju i poslaničke grupe, a jednu može činiti najmanje pet narodnih poslanika.

Prema Poslovniku Narodne skupštine, da bi poslanička grupa obrazovala potrebno je da se predsedniku Narodne skupštine dostavi spisak svih članova koji su potpisali pristup toj grupi, a na spisku se posebno naznačava ko su predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik.

Novi saziv Skupštine Srbije imaće najmanje šest-sedam poslaničkih klubova, ali je verovatnije da će ih biti više, jer su i ranije poslanici sa jedne liste imali više poslaničkih klubova, tamo gde je to brojčano bilo moguće, što im omogućava više vremena za raspravu na sednicama.

U prethodnom sazivu bilo je ukupno 16 poslaničkih klubova, jer su i stranke koje su zajedno nastupale na izborima u okviru jedne liste imale svoje poslaničke grupe. Na primer, posebne poslaničke klubove imali su PUPS i SDPS koji su nastupali na listi "Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve", a i u okviru opozicije postojale su zasebne poslaničke grupe stranaka koje su u parlament ušle na listi "Moramo", kao što su "Zeleno-levi klub (Ne davimo Beograd)", "Moramo-Zajedno..."

Poslanici u parlamentu takođe mogu nastupati i samostalno, odnosno, ne moraju da budu deo poslaničke grupe.