Od Briselskog sporazuma korist videle samo kosovske vlasti: Beograd sve ispunjava, Priština se pravi luda

Ivica Dačić je, gostujući na TV Prva, izjavio da je suštinski problem u vezi sa Kosovom i Metohijom činjenica da se odredbe navedene u Briselskom sporazumu ne sprovode, i dodao da ovaj ugovor nije samo „pao sa neba“.

„Briselski sporazum je donet, nije pao sa neba. Bio je posledica toga što je Generalna skupština UN donela odluku da se dijalog prebaci u Brisel a u tome nije učestvovo Vučić, već Boris Tadić i Vuk Jeremić“, rekao je ministar Dačić, i podsetio da se tada vodio i dijalog na nižem nivou koji je predvodio Borko Stefanović.
Osim toga, dodao je da „sada imamo dve mogućnosti - da ratujemo ili da na diplomatski i politički način rešavamo stvari“.

Kada je reč o aktuelnim zbivanjima na Kosovu, narodni poslanik Zeleno-levog fronta Radomir Lazović izjavio je za Fonet da je svaki novi predlog sporazuma je sve lošiji za srpsku stranu i zato Srbi koji žive na Kosovu gube, dok sa vrha vlasti čujemo „ne damo Gazivode“ i „pobeđujemo sa 5:0“.

„Ti ljudi gube sve, gube živote, gube perspektivu, gube ideju da treba da ostanu na Kosovu“, objasnio je Lazović, i dodao da misli da bi zamrznuti konflikt bio najtragičnija stvar koja može da se desi, „zato što bismo ovaj problem ostavili svojoj deci da ga rešavaju i da ulaze u nove sukobe“.
Prema mišljenju sagovornika za „Novu“, potezanje pitanja konfliktnog rešavanja stvari u vezi Kosova nije prihvatljivo.

Problem dug deceniju

Zamenik predsednika Stranke slobode i pravde Borko Stefanović rekao je za „Novu“ kako problem nepoštovanja Briselskog sporazuma postoji već više od deceniju, i to zbog toga što druga strana ne sprovodi te odredbe, dok ih Beograd itekako implementira.

"Beograd priča preko 10 godina o tome da druga strana ne sprovodi odredbe Briselskog sporazuma, naročito formiranje Zajednice srpskih opština. Isto tako, tu je i činjenica da su naprednjaci i socijalisti tako vešto pregovarali da su ispunili sve sa naše obaveze, dok Priština nije ispunila ništa. Dakle, to je jedan od primera lošeg pregovaranja i situacije u kojoj su suštinski ugroženi naši interesi, zato što ključna stvar Briselskog sporazuma jeste formiranje ZSO, i to nije ispunjeno evo već više od 10 godina. Samim tim, sada praviti usporedbe između ekstremnih opcija i pregovaranja je besmisleno i bespotrebno", kazao je Stefanović.

On je dodao da šteta koja nastaje u ovoj situaciji se prevashodno odnosi na sudbine Srba na Kosovu i Metohiji, ali i po spoljno politički položaj Srbije.

Sa druge strane, prema mišljenju Milice Andrić Rakić iz NVO „Nova društvena inicijativa“ koja živi u Kosovskoj Mitrovici, eskalacija na terenu i raspoređivanje specijalnih jedinica policije bile su jedna od „glavnih kapisli koje su podigle nezadovoljstvo zajednice na drugi, nepodnošljiv nivo“.

"Mislim da se od početka tako komuniciralo. Oni hoće da se garantuje da ono što je dogovoreno bude sprovedeno na dogovoreni način, jer raspoređivanje specijalnih jedinica ne samo da je bilo u suprotnosti sa Briselskim sporazumom, već i u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Naravno, sve drugo što se dešavalo mimo dijaloga, od registracija do zabrane glasanja i vakcina, to su sve neke stvari bile koje su uzrokovale nezadovoljstvo zajednice i koje su pokazale da Vlada u Prištini ne kani da poštuje Briselski sporazum", kaže Andrić Rakić.

Evropa hvali Vučića

Da sa kosovske strane postoji stagnacija implementacije sporazuma smatra i koordinator Nacionalnog konventa za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić, koji je za „Novu“ rekao da je to „pre svega zbog činjenice da kosovska strana nije pokrenula inicijativu za formiranje ZSO što je obaveza koju oni moraju da prihvate“.

"Sa druge strane, imali smo više puta od strane međunarodnog faktora da se zahvaljuju Srbiji na primeni tog sporazuma, između ostalog i predsednik Francuske Emanuel Makron je u nedavnoj poseti Beogradu pohvalio predsednika Aleksandra Vučića za implementaciju delova sporazuma u decembru prošle godine. Iz tog razloga, može se zaključiti da je Srbija krenula sa implementacijom određenih stavki iz tog sporazuma - između ostalog, priznate su tablice, lične karte, postignut je kompromis oko energetike", rekao je Mijačić.

Konflikt ne treba da se pominje

Međutim, dodaje, sa kosovske strane „vidimo da postoji uporno odbijanje implementacije svih onih odredbi koju je preuzela Vlada Kosova i sam Aljbin Kurti“.

Kada je reč o tome da li će se stvari rešiti mirnim ili konfliktnim putem, Mijačić je za „Novu“ izjavio da u ovom kontekstu „konflikt uopšte ne treba da se pominje i da se dijalog svakako vodi diplomatskim sredstvima, i treba da se nastavi tako“.

Podsetimo, na severu Kosova već nekoliko nedelja nije moguće ući u deo preostalih srpskih institucija, nakon što ih je kosovska policija pozatvarala, promenila table, a potom i poskidala srpske zastave.

Isto tako, tokom čitavog prošlog leta događao se talas hapšenja upadljivo Srba sa severa Kosova, da bi situacija eskalirala krajem septembra, kada se naoružana grupa koju je predvodio nekadašnji potpredsednik Srpske liste sukobila sa Kosovskom policijom. Tom prilikom ubijen je jedan policajac Albanac i trojica Srba sa KiM.

BONUS VIDEO: